Vučić kao mali Tramp

Aleksandar Vučić nije slučajno prvi ćaci ove zemlje. Uči od najboljih. Pomno je proučio skripta Viktora Orbana da bi saznao kako treba da izgleda “neliberalna demokratija”. Vladimiru Putinu i Si Đinpingu je zahvalan na savetima kako da pobedi “obojenu revoluciju”. Benjamin Netanjahu je tu da ga podseti da pravosuđe stavi pod punu kontrolu kako bi se sudijama i tužiocima onemogućilo da vežbaju tamo neku nezavisnost i demokratiju.

Za Vučića često kažu da je mali Putin. Pre će biti da je on mali Tramp. Mada bi voleo, nema on kapacitet da dosegne do veština autokratskog vođe Kremlja, pa usrdno kopira metode vladavine šefa Bele kuće, kome se otvoreno divi.

foto: youtube screenshot

Ovu dvojicu autoritarnih pedagoga povezuje kršenje ustava i zakona, ignorisanje instutucija, vređanje i omalovažavanje političkih protivnika, vitriolska retorika, apsolutna netrpeljivost prema svakoj kritici, tolerancija na nuli, nespremnost na dijalog. Egzercir prisvojenog patriotizma koriste da sebe mesijanski predstavljaju kao spasitelje nacije, a kada su država i nacija”ugroženi”, onda je sve dozvoljeno.

Zajedničko im da i polarizaciju društva do usijanja vide kao model vladavine. Amerika i Srbija su unutra razorno podeljene, ali oni umišljaju da je stanje haosa njihov saveznik. Ponašaju se kao predsednici “svojih”, a ne svih građana kako im Ustav nalaže. Tramp je stvorio dve Amerike, Vučić je, da se ne lažemo, stvorio dve Srbije.

Obojica svoju upravu sistematski čiste od političkih protivnika u pravosuđu, diplomatiji, vojsci, policiji, obaveštajnim službama, zdravstvu, prosveti, kulturi, sportu. Članovi Trampove administracije govore da su demokrate “domaća teroristička organizacija”. Vučić mnogo ne zaostaje sa optužbama da su svi koji ga bespogovorno ne slušaju “strani plaćenici”, ološ, lopovi, ustaše, fašisti, nacisti i, naravno, teroristi. Tramp je još od prvog mandata ponavljao da ga “marksisti” proganjaju više od veštica iz Salema. Vučić ima širi repertoar, pa u buntovnim studentima vidi anarhiste iza kojih stoje oni koji bi da ga ubiju. Tako je govorio i povodom atentata na Trampa i na slovačkog premijera Roberta Fica. Viktimizacija kao deo političkog projekta.

BATINA JE IZ RAJA IZAŠLA

Prekoatlantskom dvojcu blisko je oslanjanje na silu. Nezadovoljan učinkom guvernera-demokrata, Tramp pod plaštom borbe protiv kriminala i ilegalne imigracije šalje Nacionalnu gardu za gradove poput Los Anđelesa, kojima upravljaju demokrate. To što je u Vašingtonu ili Čikagu kriminal u padu i nije bilo većih nasilnih protesta, ali i što je upozoren da krši zakone, njega ne zanima.

Vučiću je sila neophodna za obračun sa narodom koji mu ne kliče “Aco Srbine”. Hvali se pred Ursulom fon der Lajen da je Srbija “šampion sloboda” i da policija tokom protesta od 1. novembra 2024. nadalje gotovo nikada nije upotrebila prekomernu silu. Ko je onda Marko Kričak, komadant JZO, koga je studentkinja optužila za maltretiranje i pretnju silovanjem? Ko su policajci koji su povređenog studenta lisicama vezali za bolnički ležaj?

Obojica su u politiku unela nasilje. Dok je odbijao da prizna izborni poraz, Tramp je podsticao krvave nerede svojih sledbenika na Kapitol Hilu 6. januara 2021. Dok odbija da raspiše izbore, Vučić se mesecima oslanja na parapolicijsku formaciju: plaćene batinaše, od kojih su neki namenski pušteni iz zatvora, ili na “navijače”, koje nagrađuje stanovima u Beogradu na vodi i omogućava im da voze “porše kajen”.

GVANTANAMO U BEOGRADU

Vučić je, kao i Tramp, evidentno pojačao represiju. Vrhunac cinične brutalnosti su pesme puštane Dijani Hrka ili uhapšeni student Bogdan Maričić koga su u bukagijama doveli na sahranu oca. Država će te, kao “teroristu”, poniziti i u času lične tragedije. Branićemo “naše kriminalce”, obrušavaćemo se na “njihove studente”. Ćacilend i bukagije su okov oko čitavog društva koje sve manje ima priliku da bude građansko i demokratsko. Kada simbol poniženja postane deo repertoara države, onda više nije reč o incidentu nego o strategiji. Trampov rat protiv kriminala je rat protiv demokratije. Vučiću su povod za isti rat studenti.

Kult “patriotskog nasilja” njima je prihvatljiv i legitiman. Samoodbrana od “nasilnika” koji mirno protestuju čak je i nagrađena. Tramp je odmah po drugom ulasku u Belu kuću pomilovao učesnike vašingtonske pobune, među kojima je bilo i mnogo onih osuđenih za nasilne zločine. Pokrenuo je i seriju pomilovanja svojih političkih saveznika. Džordža Santosa, bivšeg republikanskog kongresmena iz Njujorka, oslobodio je iz zatvora posle samo tri meseca sedmogodišnje kazne zbog finansijske prevare koju je priznao. Federalna tužiteljka koja je odbila da po Trampovom nalogu podigne jednu optužnicu otpuštena je.

Vučić je apetitlih pomiliovao svoje novosadske “junake”, batinaše koji su devojci u Novom Sadu polomili vilicu. Obrušio se na dve tužiteljke koje su otkrile stvari koje bi on da sakrije, a posebno se okomio na tužitelje i sudije koji nisu spremni da olako pritvaraju, zatvaraju i osuđuju učesnike protesta. Gleda da eliminiše svakog od više stotina sudija i tužilaca koji su u aprilu saopštili da njegove izjave “prevazilaze dosadašnje zadiranje u nadležnosti pravosudnih organa” i da “poprimaju obeležja krivičnih dela”. Optužio ih je da su plaćeni iz inostranstva.

“Mi ćemo morati da preduzimamo ozbiljnije mere na nivou države i po pitanju tužilaštva i po pitanju pravosuđa. Neki se prave naivni i misle da će da sprovedu obojenu revoluciju”, izjavljivao je Vučić najavljajući reformu pravosuđa koja bi predstavljala kopiju pokušaja premijera Netanjahua da Vrhovni sud stavi pod kontrolu izvršne vlasti.

NOVINARI KAO NEPRIJATELJI DRŽAVE

I Tramp i Vučić opsesivno ne žele da čuju bilo kakav glas kritike. Opčinjeni sopstvenom “izuzetnošću”, ne trpe one čija je profesija da otkriju istine i omoguće različita mišljenja. Tramp govori o novinarima kao “neprijateljima države”. Vučić sledi ovu operativnu direktivu. I jedan i drugi apsolutno ignorišu jednu od ključnih odgovornosti medija u demokratiji: da izveštavaju i o predsedniku i da ga kritikuju.

Tramp je izumitelj “alternativnih činjenica”, što je učtiv opis manipulatorske discipline spinovanja koja počiva na lažima i poluistinama. Vučić je taj ispit položio sa desetkom. Veliki i mali Tramp uz pomoć kontrolisanih medija useljavaju opasnu mržnju u glave ljudi.

Tramp zahteva da TV kućama koje ga kritikuju bude oduzeta licenca. Zbog izveštavanja o slučaju Džefrija Epstina tužio je “Njujork tajms”, tražeći od “jedne od najgorih i najdegenerisanijih novina u istoriji naše zemlje koja je postala glasnogovornik radikalno leve Demokratske partije” odštetu od 15 milijardi dolara!

Poznavaoci Prvog amandmana tvrde da će mu to teško proći na sudu, ali barem bi mogao da inspiriše ambicioznog glavnog urednika većine srpskih medija kome je to bliska praksa: bio je ministar informisanja u vreme onog zloglasnog zakona koji je novinama naplaćivao drakonske kazne.

Vučić mnogo truda, i novca, ulaže da ućutka N1 i Novu S za koje kaže da su prema njemu gori nego CNN prema Trampu. “Čist terorizam”. Na osnovu čega, ako ne planskog napada, u februaru je tvrdio da zna šta će se u novembru dogoditi sa kompanijom Junajted media? Ne čudi da je oduševljen spiskom (izdajničkih) medija – na kome je i “Vreme” – koji mu je dostavila ruska tajna služba, uz primedbu da su finansirani iz Brisela kao podrška Obojenoj revoluciji.

ZDRUŽENI NAPAD NA UNIVERZITETE

Ne znam ko se prvi setio, ali Trampovo i Vučićevo kidisanje na univerzitete događa se u kratkom vremenskom razmaku. Kada se vlast odluči da udari na princip akademskih sloboda, zapreti povlačenjem sredstava dok univerziteti ne promene svoje kurikulume, istraživačke programe i lične odluke kako bi ih uskladili sa željama vlasti.

Tramp želi da zamrzne milijarde dolara nekim od najprestižnijih univerziteta u zemlji. Neobična je “slučajnost” da su svi iz država, i distrikta Vašington, koje su glasale za demokrate. Moraju da se “oslobode vouk ideologije” – pojma koji konzervativci kritikuju jer upozorava na pitanja socijalne nejednakosti i rasne diskriminacije.

“Mogući autoritarci i jednopartijske države ciljaju univerzitete sa ciljem da ograniče pobunu”, napisao je profesor Džejson Stenli, koji se na Jejlu bavi izučavanjem fašizma.

To je i Vučićev motiv. Baš kao što Tramp preti uskraćivanjem federalnih sredstava univerzitetima, Vučić Novi Pazar kažnjava uskraćivanjem finansijskih sredstava zbog blokada na tamošnjem Državnom univerzitetu.

Dok se vrti u krugu iz koga ne zna kako da izađe, srpski Vizigot pažljivo prati šta radi Tramp, a onda se za savet obratio svom prijatelju Orbanu. Kada se suočio sa unutrašnjim otporom zbog naleta na akademske i slobode medija, mađarski premijer je prvo identifikovao dežurnog krivca. Bio je to njegov nekadašnji sponzor i patron, Džordž Soroš. Američki filantrop držao je u Budimpešti Evropski univerzitet koji je promovisao ideje liberalne demokratije – upravo ono što Orban danas ne podnosi. Univerzitet je preseljen u Beč.

Vučić je, kao i Tramp, u univerzitetima prepoznao “legla levičarske ideologije”. Posegao je za još jednom providnom zamenom teza. Tvrdi da je “neko smišljeno radio da se zaustavi rast znanja u Srbiji”. Naravno, to znanje je probudilo Srbiju pa ga treba ugasiti. Zato preti zatvaranjem državnih univerziteta i dovođenjem privatnih iz inostranstva. Fakulteti su leglo ološa. Ono što je Trampu predsednik Harvarda i Orbanu “soroševci”, to je Vučiću rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Dakle, državni neprijatelj broj 1.

Autoritarni populisti zaslužili su otpor svojih građana. U SAD je 18. oktobra održano više od 2500 protesta pokreta “No kings” – Nećemo kraljeve – koji okuplja milione ljudi. U Srbiji je za godinu dana održano više od 25.000 protesta i blokada protiv predsednika koji vlada kao apsolutistički monarh. Svemu će jednom doći kraj.