Uslov za belu listu

Od 1. januara stupio je na snagu Sporazum o viznim olakšicama koji su predstavnici Evropske unije potpisali 18. septembra 2007. u Briselu sa ministrima unutrašnjih poslova zemalja zapadnog Balkana. Dobrim delom zahvaljujući snažnom zalaganju tadašnjeg portugalskog predsedništva EU-om, sporazum je stupio na snagu odmah na početku 2008. Lakšem postupku izlaska iz zemlje i ulaska u države članice Evropske unije nadala se većina građana Srbije. Da Srbi retko putuju, kao i da pasoš ima samo 11 odsto stanovništva odavno je opštepoznato. Međutim, vizne olakšice tu neće promeniti mnogo, pošto se odnose isključivo na poslovna putovanja. Sporazumom o viznim olakšicama obuhvaćeni su državni službenici i delegacije, poslovni ljudi, studenti, naučnici, umetnici, novinari, sportisti i zaposleni u prekograničnom saobraćaju. Olakšana procedura važi i za građane koji idu u EU iz medicinskih razloga, zbog sahrana ili poseta grobljima, osobe koje imaju bliske rođake s prebivalištem u Uniji, predstavnike nevladinog sektora koji učestvuju na seminarima i predstavnike verskih zajednica. Putnicima iz ovih kategorija za izdavanje vize potreban je minimum dokumentacije.

NEMA GUŽVE: Srećom, ima i odredbi koje se odnose na sve građane. Umesto planiranih 60 evra, koliko bi plaćali da Sporazum nije potpisan, svi građani koji putuju u zemlje Šengen zone plaćaće taksu za izdavanje vize po ceni od 35 evra. Za turistička putovanja više nije neophodno podnositi dokaze o primanjima i imovini, već će putniku biti dovoljan vaučer ili pozivno pismo. Znatno je skraćen i rok čekanja vize, pa će on od sada biti desetak dana.

U većini konzulata zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma već su počeli da izdaju vize u skladu sa novim uslovima. Gužvi i velikog interesovanja za dobijanje viza pod novim uslovima još nema. Izuzetak je jedino Ambasada Grčke u kojoj se još ne primenjuje Sporazum o viznim olakšicama, pošto još nije stiglo uputstvo za primenu te odluke.

Sporazum ne važi za Veliku Britaniju, Irsku i Dansku, kao ni za Island i Norvešku koje nisu članice EU-a, ali su deo šengenske zone. Nisu obuhvaćeni ni Kipar, Rumunija i Bugarska jer te zemlje još nisu pristupile Šengenskom sporazumu.

Iako je u medijima pre i nakon potpisivanja Sporazuma bezbroj puta ponovljeno o kakvoj vrsti olakšica je reč, građani još nisu dovoljno upoznati, pa zbog toga Kancelarija za evropske integracije priprema informator koji će sadržati sve neophodne informacije.

CARSKA BOJA: Kada ovaj broj „Vremena“ bude na kioscima, verovatno će već biti poznat datum početka štampanja novih pasoša Srbije. Prema ideji premijera Vojislava Koštunice, sportisti, članovi olimpijske reprezentacije, trebalo bi da budu prvi kojima će biti uručene nove putne isprave. Konačno rešenje izgleda pasoša još nije gotovo, ali je pri kraju. Iako je u medijima bilo različitih informacija, prema najnovijim najavama pasoš Srbije će najverovatnije biti u takozvanoj carskoj crvenoj boji, između crvene i bordo. Na prednjoj korici imaće utisnut grb Srbije, tekst ispisan ćirilicom, i na francuskom i engleskom jeziku.

Prva unutrašnja strana pasoša biće potpuno plastificirana. Na njoj se nalaze fotografija, lični podaci, potpis, hologram i sedam nivoa zaštite, od kojih će samo neki biti vidljivi. U MUP-u Srbije kažu da će nova isprava garantovati pouzdanost, nepovredivost ličnih podataka sadržanih u dokumentu, sprečavanje eventualne zloupotrebe i obezbediće brzu i jednostavnu identifikaciju pojedinaca.

Pasoše će štampati Zavod za izradu novčanica i kovanog novca. Izdavaće ih policijske uprave ili policijske stanice MUP-a na čijem području je prebivalište, odnosno boravište lica koje podnosi zahtev za izdavanje. Zbog jedinstvene procedure i tehnologije pasoši će biti izrađivani samo u Srbiji, dok će državljani iz dijaspore zahtev za izdavanje pasoša moći da podnesu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva.

Zakon o putnim ispravama kojim je regulisan izgled novog pasoša – pre donošenja u septembru prošle godine – bio je predmet burnih rasprava Odbora za bezbednost Skupštine Srbije. Članovi Odbora iz Srpske radikalne stranke tražili su da na drugoj strani pasoša bude mapa Srbije kako bi se potvrdilo „da je i na osnovu putne isprave Kosmet u Srbiji“. Prema tvrdnjama iz redova radikala, ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić gajio je simpatije prema ovom predlogu, ali ga nije prihvatio.

KARTE I TABLICE: Zakon o ličnoj karti usvojen je u julu prošle godine. Od tada je nekoliko puta menjan, različitim uredbama Vlade Srbije. Polovinom septembra prošle godine iz Zavoda za izradu novčanica stigle su najave da bi nove lične karte građani mogli da dobiju u novembru. Taj rok je prošao, a ništa se nije dogodilo. Međutim, ovih dana iz MUP-a najavljuju da je štampanje novih identifikacionih dokumenata pri kraju. Nova lična karta trebalo bi da bude u formi plastične kartice, na prednjoj strani imaće grb Srbije, digitalnu fotografiju i lične podatke, a na poleđini matični broj i otisak prsta.

Građane Srbije očekuje i zamena registarskih tablica, koja počinje ovog proleća, a vrednost čitavog posla, prema najavama, može da dostigne čak sto miliona evra.

Nove tablice biće bele boje sa plavim poljem na levoj strani, na kojoj je ispisana međunarodna oznaka Srbije – SRB. Iznad oznake SRB verovatno će stajati žuta zvezdica i oznaka EU. Crnim latiničnim slovima biće ispisana oznaka registarskog područja, crveni štit sa belim krstom i četiri ocila, ispod kojeg je ćirilicom ispisana oznaka registarskog područja. Umesto kombinacije četiri do šest brojeva, registarska oznaka sastojaće se od tri ili četiri cifre i kombinacije slova na dve pozicije. U kombinaciju ulaze sva latinična slova. Pored tablica, vozači u Srbiji dobiće i nove saobraćajne dozvole.

Srbija ima obavezu da izradi nove pasoše i identifikacione dokumente umesto postojećih na kojima su i dalje grb i oznake Savezne Republike Jugoslavije. Nove putne isprave uz potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jedan su od uslova za pristupanje Srbije beloj šengenskoj listi. Još se ne zna koliko će građane koštati zamena dokumenata. Potrebno je zameniti pasoš, ličnu kartu, saobraćajnu dozvolu i registarske tablice, a izvesno je da ništa od toga neće biti besplatno. Ipak, možda vredi dati novac, ako će nas to približiti beloj listi i slobodnom putovanju po Evropi. A ako ništa drugo, bar će svi građani imati sva dokumenta sa grbom i nazivom države u kojoj zaista žive i koja, za razliku od onih čiji su nam nazivi sada u dokumentima – postoji.

Ausvajs za džabe

Određene kategorije lica imaće pravo na besplatne vize:

a) članovi zvaničnih delegacija koji, na zvaničan poziv upućen Republici Srbiji, učestvuju na sastancima, konsultacijama, pregovorima ili programima razmene, kao i na dešavanjima koja se održavaju na teritoriji zemlje članice u organizaciji međuvladinih organizacija.

b) članovi nacionalnih i pokrajinskih/regionalnih vlada i parlamenata, Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, u slučaju da nisu oslobođeni plaćanja vize po sadašnjem sporazumu;

c) lica koja učestvuju na naučnim, kulturnim i umetničkim aktivnostima, univerzitetu i drugim programima razmene;

d) đaci, studenti, poslediplomski studenti i nastavnici u pratnji koji putuju u svrhu studijskog boravka ili obrazovne obuke, programa razmene kao i drugih aktivnosti u vezi sa školom;

e) učesnici na međunarodnim sportskim događajima i lica koja ih prate u profesionalnom svojstvu;

f) učesnici na zvaničnim programima razmene koje organizuju zbratimljene opštine i gradovi;

g) osobe sa disabilitetom i lica koja ih prate, ako je neophodno;

h) predstavnici organizacija nevladinog sektora koji putuju na sastanke, seminare, programe razmene i kurseve obuke;

i) lica koja su predala dokumenta kojima se dokazuje neophodnost njihovog puta po humanitarnom osnovu, uključujući da prime hitno medicinsko lečenje i osobu koja prati to lice, ili da prisustvuje sahrani bliskog rođaka ili da posete ozbiljno bolesnog bliskog rođaka;

j) novinari;

k) vozači koji vrše usluge međunarodnog teretnog i putničkog transporta na teritorije zemalja članica u vozilima registrovanim u Republici Srbiji;

l) članovi posada vozova, hladnjača i lokomotiva koji putuju na teritorije zemalja članica;

m) bliski rođaci – supružnici, deca (uključujući usvojenu), roditelji (uključujući zastupnike), babe, dede, unuci, državljani Republike Srbije koji idu u posetu a legalno su nastanjeni na teritoriji zemalja članica;

n) predstavnici verskih zajednica koje su registrovane u Republici Srbiji koji redovno putuju u zemlje članice;

o) članovi profesija koji učestvuju na međunarodnim izložbama, konferencijama, simpozijumima, seminarima i drugim sličnim dešavanjima koja se održavaju na teritoriji zemalja članica;

p) penzioneri;

q) deca mlađa od 6 godina.

Povrh ovoga, diplomatske misije i konzulati mogu da oslobode plaćanja ili smanje cenu vize u pojedinačnim slučajevima.