Urednik Čačka i okoline

Tek što se slegla prašina koju je podigao izjavom za Radio Studio B, predsednik Nove Srbije i gradonačelnik Čačka Velimir Ilić još jednom se biranim rečima obratio novinarskom esnafu. Za razliku od prethodnog nastupa, koji je podrazumevao pretnje bacanjem novinara kroz prozor, poziv istim tim novinarima da sa Ilićem upražnjavaju različite seksualne aktivnosti i komentare u vezi s izgledom pojedinih viđenijih novinarki, gradonačelnik se ovog puta zadržao samo na (ne)kvalifikovanosti novinara TV Čačak, na budžetu te televizije i, konačno, na istorijskom ultimatumu: „Ili ćete biti novinari ili ćete ići kući da čuvate ovce, a mi ćemo raditi s parama nešto drugo.“

REĆI I POREĆI: Cela priča počinje u petak 11. oktobra. U emisiji TV Čačak „Naslovna strana“, koju vodi Jelena Katanić, gost je potpredsednik opštine Gordana Cerović, a emituju se prilozi o događajima koji su obeležili proteklu sedmicu. Pošto je emitovan prilog „Šljuka bio član Nove Srbije“, u kome se povezuju Ilić i nedavno ubijeni Sredoje Šljukić, u program se direktno uključuje gradonačelnik lično. Posle njegovog (da se poslužimo eufemizmima) vrlo temperamentnog i vrlo glasnog nastupa, potpuno šokirana voditeljka konstatuje da je to valjda sve što je gospodin Ilić imao da kaže, odjavljuje emisiju pre predviđenog termina i obaveštava gledaoce da će to biti poslednje izdanje emisije koja se emituje dve godine. Već sutradan, u subotu 12. oktobra, redakcija čačanske televizije saopštava da je Ilić tog dana „u pratnji svog fizičkog obezbeđenja upao u TV Čačak, tražio Vesnu Radović, koja je bila dežurni urednik prethodnog dana kada je emisija emitovana, i rekao da neće da je vidi da uđe u televiziju, a Jeleni Katanić ponovio uvrede“.

Ilić na konferenciji za novinare u ponedeljak 14. oktobra dematuje ove tvrdnje, najavljuje podnošenje krivičnih prijava protiv Radovićeve i Katanićeve zbog „kršenja predizborne ćutnje“ i „prenošenja lažnih vesti“, objašnjavajući pri tom da je „u subotu išao u TV Čačak kako bi sa direktorom kuće i urednikom televizije insistirao da se poštuje izborna tišina“. Zadržavajući se malo i na politici – po Ilićevim rečima, iza incidenta stoje Zoran Đinđić i njegovi saradnici – gradonačelnik je tom prilikom ustvrdio da se na televiziji „konzumira droga“, „prave žurke do jutra“, „konzumira alkohol“ i u tom smislu zatražio da se „zvanično izvrše testovi“. Redakcija odmah potom izražava negodovanje, protestuje zbog iznesenih tvrdnji, novinarke Radović i Katanić najavljuju tužbu za nanesene uvrede i pretrpljeni strah, Upravni odbor Javnog informativnog preduzeća „Čačanski glas“, u okviru kojeg radi TV Čačak, ograđuje se od političkih konotacija i konstatuje da je u emisiji „Naslovna strana“ napravljen urednički propust.

MIZANSCEN: U dramaturgiji ove medijske afere nema inovacija – sve se dešava upravo onako kao što se dešavalo u svim dosadašnjim aferama, skandalima, incidentima. Jedino što je u ovom slučaju donekle posebno jeste Ilićev jezik. Već poznat po sočnim izrazima i kvalifikacijama, koje bi u svakoj normalnoj zemlji povlačile nekakvu odgovornost, gradonačelnik ih nemilice rabi u svakoj prigodnoj prilici, izazivajući samo zgražanje pismenije publike, povremene „oštre“ komentare političkih protivnika, neutralne ocene političkih saveznika i javne proteste različitih udruženja i nevladinih organizacija. Kako se muk nadležnih organa već podrazumeva, čini se da će se bogatim, neki bi rekli narodskim, vokabularom Velimira Ilića baviti eksperti raznih orijentacija nekog vremena budućeg. U međuvremenu, jedini koji zaista uživaju jesu brojne pristalice životne filozofije „ala im je rekao, svaka mu čast“ – svi ostali mogu samo da se pitaju zašto smo i kako stigli do tačke u kojoj je svakom političaru dozvoljeno da se bavi anatomijom, inteligencijom, seksualnim aktivnostima, mentalnim zdravljem i uopšte privatnošću novinara ili bilo koga ko im se ovako ili onako zameri.

Druga strana medalje jeste nepostojanje zakonske regulative koja bi mogla da spreči slične događaje. Ako se uzme u obzir činjenica da gotovo istovremeno sa događajima u Čačku predsednik vojvođanske skupštine Nenad Čanak napada rukovodstvo novosadskog Radija 021 zbog uređivačke politike, da se urednici nedeljnika „Bulevar“ i „Reporter“ pojavljuju pred istražnim organima, da zaposleni na RTV Studio B štrajkuju zbog malih plata i nerešenog statusa, čini se da se sve medijske drame bliže onoj tački kada je neophodno što hitnije uvođenje reda – u ovom slučaju to znači konačno usvajanje Zakona o informisanju i konačnu realizaciju jedva usvojenog Zakona o radiodifuziji. Pre toga, a sudeći po svemu viđenom na medijskoj sceni, svaki gradonačelnik moći će da bez ikakvih posledica ulazi u redakcije koje se finansiraju iz opštinskog budžeta, svaki predsednik bilo kakvog tela uzeće za pravo (opet bez ikakvih posledica) da traži ovakav ili onakav način izveštavanja, a svaki medijski mogul sumnjivog političkog bekgraunda hrabro će voditi javnu kampanju protiv svake redakcije koja mu (u ovoj ili onoj priči) postane konkurent. „Stranim plaćenicima“, „ispostavama američkih agentura“, „babicama koje vode političke emisije“, „narkomanima“ koje će taj-i-taj političar „baciti kroz prozor“ i nesuđenim „čobanima“ preostaje jedino da o svemu tome pišu. I da se pitaju dokle.