Krajnji rezultat jeste povećanje konkurentnosti roba i usluga iz regiona, porast izvoza i zaposlenosti, što bi trebalo da dovede do porasta životnog standarda u čitavom regionu
Kako bi se poboljšala poslovna klima koja bi pogodovala investicijama, trgovini i većoj zaposlenosti, potpisan je 19. decembra 2006. godine u Bukureštu jedinstven regionalni Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA 2006, koji treba da se ratifikuje i u skupštinama Srbije i BiH, kako bi u potpunosti stupio na snagu.
Novi sporazum je u potpunosti u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, kao i sa obavezama koje ugovorne strane imaju prema EU-u i zamenjuje mrežu od 32 bilateralna sporazuma koji trenutno regulišu trgovinske odnose u jugoistočnoj Evropi. Ovi bilateralni sporazumi i dalje regulišu regionalnu trgovinu sve do stupanja na snagu novog CEFTA 2006. sporazuma, kako se očekivalo sredinom 2007. CEFTA 2006. odražava interes za dalji razvoj regiona i njegovo uključenje u evropsko i svetsko tržište.
Glavni razlozi za iniciranje multilateralnog sporazuma su:
• Liberalizacija trgovine i unapređivanje razvojnih potencijala regiona;
•
• Uvođenje jedinstvenih pravila (u odnosu na značajne razlike u bilateralnim sporazumima) i povećanje sigurnosti za investitore (povećanje transparentnosti i uniformnosti, smanjivanje kompleksnosti i administriranja), povećanje konkurentnosti, ekonomije obima, promena imidža regiona, veća sigurnost u primeni pravnog okvira prilikom implementacije sporazuma (multilateralizacija prava i obaveza, arbitraže i sl.);
•
• Uprošćavanje procedura olakšava i stimuliše domaće i strane investitore da više investiraju u regionu i doprinosi porastu kompleksnijih vidova saradnje kao što su: zajednička ulaganja, razmena stručnih kadrova, tehničke inovacije i zajednički nastup na trećim tržištima;
•
• Priprema za članstvo u EU-u (regionalna saradnja kao uslov za napredovanje u procesu integracije) i način da se uvodi acquis communautaire na sektorskom nivou;
•
• Olakšavanje kriterijuma proširenja (otklanjanje uslova članstva u STO-u i zaključenih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, pristupanje sporazumu ostalih zemalja i carinskih teritorija sa zapadnog Balkana i Moldavije u paketu) i modifikacija dosadašnjeg CEFTA sporazuma (uvođenje novih oblasti kao što su usluge, intelektualna svojina i investicije vezane za trgovinu, uvođenje novih procedura, perspektiva institucionalnog osnaživanja – sekretarijat) predstavljaju znatno unapređivanje ovog regionalnog aranžmana;
•
• Liberalizovana trgovina obezbeđuje širi kontekst za Zajedničko energetsko tržište u jugoistočnoj Evropi i za koordinisani razvoj transporta, transportne infrastrukture i infrastrukture za zaštitu čovekove okoline;
•
• Bitna je podrška koju multilateralnom sporazumu pružaju Evropska komisija, Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi, Svetska trgovinska organizacija i Svetska banka, kao i devet razvijenih zemalja koje ga podržavaju;
•
• Reforme u režimu regionalne trgovine i odgovarajuće usklađivanje nacionalnih trgovinskih režima nisu dovoljni za porast trgovine i investicija. Potrebno je nastaviti i ubrzati reforme, posebno strukturne promene, da bi se zemlje u regionu osposobile za utakmicu na svetskom tržištu i posebno tržištu EU-a;
•
• Za uspeh ovog trgovinskog sporazuma potrebni su široka popularizacija i naglašavanje značaja primene sporazuma za političku stabilizaciju i pomirenje u regionu.
•
Međutim, izuzev za BiH, Makedoniju i Srbiju, regionalna trgovina ne predstavlja značajan udeo u ukupnoj spoljnoj trgovini, mada međusobna trgovina unutar regiona raste.
Pored toga što se očekuje da novi sporazum doprinese političkoj stabilnosti regiona, njegovom uravnoteženijem razvoju, privlačenju investicija, razvoju infrastrukture i poboljšanju poslovnog imidža regiona, sa stanovišta potrošača je najznačajnije da on može obezbediti jeftinije i kvalitetnije proizvode.
Krajnji rezultat pozitivnih promena koje donosi novi sporazum CEFTA jeste povećanje konkurentnosti roba i usluga iz regiona, porast izvoza i zaposlenosti, što bi trebalo da dovede do porasta životnog standarda u čitavom regionu.
Imajući u vidu da uključivanje zapadnog Balkana u nedavno uspostavljenu Paneuro-Med (proširena Panevropska) dijagonalnu kumulaciju porekla proizvoda predstavlja strateški cilj EU-a i da je prvi korak u tom pravcu uspostavljanje zone dijagonalne kumulacije između EU-a i zemalja zapadnog Balkana, stvara se potpuno nov kontekst za trgovinu i razvoj u regionu. Očekuje se da zemlje zapadnog Balkana prilagode svoje trgovinske politike novonastalom liberalnom regionalnom i Panevropskom kontekstu, što bi imalo pozitivan uticaj na trgovinu i investicije u regionu i olakšalo njegovu evropsku integraciju.
Inače, Kumulacija porekla proizvoda je instrument koji dopušta korišćenje sirovina i njihovu preradu u više zemalja na taj način da finalni proizvod ne gubi prednost preferencijalnih carinskih tarifa kada ulazi u EU. Sistem se uspešno primenjuje od 1997, između EU-a i zemalja EFTA, kao i centralnoevropskih i itočnoevropskih zemalja pre ulaska u EU, a od 1999. i sa Turskom.
Ako se istraga koristi kao političko sredstvo, ako se zaključci iznose pre nego što su činjenice utvrđene i ako se institucije stavljaju u službu narativa, pitanje je šta je sledeće. Ne radi se više samo o tome šta se desilo u Rektoratu ili na Filozofskom fakultetu. Pitanje je šta čeka društvo, šta mu sledi iz ovakvih obrazaca i koliko dugo to može da funkcioniše. Ali, vidimo i da ima ko da se suprotstavi svemu tome
Dok čekamo da se REM probudi, mediji svesno, bez ikakvog straha od sankcija, krše zakone i Kodeks novinara. To podrazumeva guranje narativa da su “blokaderi” krivi za sve loše u društvu, nekritičko prenošenje poruka da “su na kraju i ubili devojku”, kao i da policija ima pravo da studente “bije i da ih ubije”
Da li je moguć poraz Viktora Orbana i, ako se desi, hoće li ga on prihvatiti? Šta mađarski premijer nudi biračima, a šta oni traže? Zašto je prema anktama u prednosti njegov rival njegov Piter Mađar? Zbog čega je pod Fidesom procvetala sistemska korupcija, a razorene vladavina prava i autonimija univerziteta? Na koji način su ova stranka i njen lider na izborima radili sveo ono šta u Srbiji radi SNS, izuzev premlaćivanja građana? I kakve veze sa svime ovim ima predsednik Srbije
Erik Beket Viver smatra da, ako opozicija pobedi, prvo što će uslediti biće veliki prelet: “Hiljade i hiljade njih će menjati stranu, tvrditi da nikad nisu bili za Fides.” Zatim očekuje da mnogo ljudi na nižim pozicijama počne da govori šta se zaista dešavalo. “Svašta će isplivati, ne bih se iznenadio ni da se pojave informacije o političkim ubistvima.” A Ako Orban ipak pobedi? “Osveta, osveta, osveta. Odlazak iz EU. I zatim, poslednji privid vladavine prava biće odbačen”
Ove godine obeležavamo tri “jubileja”: 20 godina od osnivanja Republike Srbije kao nezavisne države, 20 godina Dačića na vrhu SPS-a i 20 godina od smrti Miloševića. Ivica Dačić se vratio iz bolnice sa fanfarama, dok Branko Ružić poručuje da SPS treba sačuvati od dobrovoljne eutanazije
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
