Krajnji rezultat jeste povećanje konkurentnosti roba i usluga iz regiona, porast izvoza i zaposlenosti, što bi trebalo da dovede do porasta životnog standarda u čitavom regionu
Kako bi se poboljšala poslovna klima koja bi pogodovala investicijama, trgovini i većoj zaposlenosti, potpisan je 19. decembra 2006. godine u Bukureštu jedinstven regionalni Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA 2006, koji treba da se ratifikuje i u skupštinama Srbije i BiH, kako bi u potpunosti stupio na snagu.
Novi sporazum je u potpunosti u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, kao i sa obavezama koje ugovorne strane imaju prema EU-u i zamenjuje mrežu od 32 bilateralna sporazuma koji trenutno regulišu trgovinske odnose u jugoistočnoj Evropi. Ovi bilateralni sporazumi i dalje regulišu regionalnu trgovinu sve do stupanja na snagu novog CEFTA 2006. sporazuma, kako se očekivalo sredinom 2007. CEFTA 2006. odražava interes za dalji razvoj regiona i njegovo uključenje u evropsko i svetsko tržište.
Glavni razlozi za iniciranje multilateralnog sporazuma su:
• Liberalizacija trgovine i unapređivanje razvojnih potencijala regiona;
•
• Uvođenje jedinstvenih pravila (u odnosu na značajne razlike u bilateralnim sporazumima) i povećanje sigurnosti za investitore (povećanje transparentnosti i uniformnosti, smanjivanje kompleksnosti i administriranja), povećanje konkurentnosti, ekonomije obima, promena imidža regiona, veća sigurnost u primeni pravnog okvira prilikom implementacije sporazuma (multilateralizacija prava i obaveza, arbitraže i sl.);
•
• Uprošćavanje procedura olakšava i stimuliše domaće i strane investitore da više investiraju u regionu i doprinosi porastu kompleksnijih vidova saradnje kao što su: zajednička ulaganja, razmena stručnih kadrova, tehničke inovacije i zajednički nastup na trećim tržištima;
•
• Priprema za članstvo u EU-u (regionalna saradnja kao uslov za napredovanje u procesu integracije) i način da se uvodi acquis communautaire na sektorskom nivou;
•
• Olakšavanje kriterijuma proširenja (otklanjanje uslova članstva u STO-u i zaključenih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, pristupanje sporazumu ostalih zemalja i carinskih teritorija sa zapadnog Balkana i Moldavije u paketu) i modifikacija dosadašnjeg CEFTA sporazuma (uvođenje novih oblasti kao što su usluge, intelektualna svojina i investicije vezane za trgovinu, uvođenje novih procedura, perspektiva institucionalnog osnaživanja – sekretarijat) predstavljaju znatno unapređivanje ovog regionalnog aranžmana;
•
• Liberalizovana trgovina obezbeđuje širi kontekst za Zajedničko energetsko tržište u jugoistočnoj Evropi i za koordinisani razvoj transporta, transportne infrastrukture i infrastrukture za zaštitu čovekove okoline;
•
• Bitna je podrška koju multilateralnom sporazumu pružaju Evropska komisija, Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi, Svetska trgovinska organizacija i Svetska banka, kao i devet razvijenih zemalja koje ga podržavaju;
•
• Reforme u režimu regionalne trgovine i odgovarajuće usklađivanje nacionalnih trgovinskih režima nisu dovoljni za porast trgovine i investicija. Potrebno je nastaviti i ubrzati reforme, posebno strukturne promene, da bi se zemlje u regionu osposobile za utakmicu na svetskom tržištu i posebno tržištu EU-a;
•
• Za uspeh ovog trgovinskog sporazuma potrebni su široka popularizacija i naglašavanje značaja primene sporazuma za političku stabilizaciju i pomirenje u regionu.
•
Međutim, izuzev za BiH, Makedoniju i Srbiju, regionalna trgovina ne predstavlja značajan udeo u ukupnoj spoljnoj trgovini, mada međusobna trgovina unutar regiona raste.
Pored toga što se očekuje da novi sporazum doprinese političkoj stabilnosti regiona, njegovom uravnoteženijem razvoju, privlačenju investicija, razvoju infrastrukture i poboljšanju poslovnog imidža regiona, sa stanovišta potrošača je najznačajnije da on može obezbediti jeftinije i kvalitetnije proizvode.
Krajnji rezultat pozitivnih promena koje donosi novi sporazum CEFTA jeste povećanje konkurentnosti roba i usluga iz regiona, porast izvoza i zaposlenosti, što bi trebalo da dovede do porasta životnog standarda u čitavom regionu.
Imajući u vidu da uključivanje zapadnog Balkana u nedavno uspostavljenu Paneuro-Med (proširena Panevropska) dijagonalnu kumulaciju porekla proizvoda predstavlja strateški cilj EU-a i da je prvi korak u tom pravcu uspostavljanje zone dijagonalne kumulacije između EU-a i zemalja zapadnog Balkana, stvara se potpuno nov kontekst za trgovinu i razvoj u regionu. Očekuje se da zemlje zapadnog Balkana prilagode svoje trgovinske politike novonastalom liberalnom regionalnom i Panevropskom kontekstu, što bi imalo pozitivan uticaj na trgovinu i investicije u regionu i olakšalo njegovu evropsku integraciju.
Inače, Kumulacija porekla proizvoda je instrument koji dopušta korišćenje sirovina i njihovu preradu u više zemalja na taj način da finalni proizvod ne gubi prednost preferencijalnih carinskih tarifa kada ulazi u EU. Sistem se uspešno primenjuje od 1997, između EU-a i zemalja EFTA, kao i centralnoevropskih i itočnoevropskih zemalja pre ulaska u EU, a od 1999. i sa Turskom.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
