Pukovnik Živko Trajković, komandant Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije, od nedelje se nalazi u tridesetodnevnom pritvoru, koji mu je odredio istražni sudija Opštinskog suda u Kikindi zbog osnovane sumnje da je dan ranije u Mokrinu izvršio ubistvo iz nehata – pucnjem iz lovačke puške ubijen je zastavnik Dejan Antanasković, takođe pripadnik SAJ-a
Po šturom policijskom saopštenju, Antanasković je nastradao u subotu uveče na zadnjem sedištu vozila koje je neposredno pre tragedije parkirano ispred kuće Jeremije Stefanovića u Ulici Jove Zmaja. Iz službenog džipa MUP-a izašli su Jovan Reljin, radnik Naftagasa i lokalni lovac, Jeftin Anev, zvani Tuta, trgovac iz Mokrina, te vozač Zoran Basrak, a do opaljenja je došlo kada je pukovnik Trajković s prednjeg sedišta dodavao pušku Antanaskoviću. I to je sve od zvaničnih informacija. Pomoćnica opštinskog javnog tužioca Katarina Bobić i istražni sudija Gabrijela Bartul nisu bile voljne bilo šta da saopšte o toku istrage.
Trajković je u zrenjaninskom zatvoru, a ostali akteri mokrinskog slučaja takođe odbijaju da odgovore na novinarske pozive. U opštinskom sudu traje njihovo svedočenje, a kako saznajemo, Trajković i ekipa tvrde da su krenuli kod Reljinovog zeta Stefanovića na roštilj, da bi tek sutradan pošli u lov na prepelice.
Ljubomir Novakov Ljubac, predsednik mokrinskog lovačkog društva „Perjanica“, kaže da ga je Reljin zvao nekoliko dana ranije da mu kaže kako će s prijateljima iz Beograda ići u lov, ali da se posle toga nije javljao.
„Kako se nije javljao, mislio sam da su odustali od lova, a onda sam u nedelju ujutro čuo za ubistvo. Ne znam da li su pre nesreće bili u lovu, od mene dozvolu nisu dobili“, priča Ljubac i čudi se zašto su nosili napunjenu pušku ako su mislili da tek sutradan idu u lov.
Proverili smo u kikindskom udruženju lovaca da nisu kod njih Trajković i ekipa tražili dozvolu za lov:
„Kod nas nisu bili, a da li su bez dozvole lovili u našem lovištu, to zaista ne znam i nemam prava da trvdim“, kaže Božidar Zavišin, pomoćnik upravnika kikindskog lovišta. „Krivolova ima, naročito predveče i noću kada divljač izlazi iz suncokreta i kukuruza gde se krije preko dana. Lovokradice farovima džipova love i ubijaju šta stignu.
Da li su Trajković i ekipa bili pre tragedije u krivolovu niko ne želi da spekuliše. Napunjena puška može biti jedan od dokaza da se pre dolaska kod Stefanovića petorka vozala po mokrinskom ataru gde su lovišta izuzetno bogata. Kako se radi o visoko rangiranom policajcu, po gradu su ponovo aktuelizovane priče o krivolovu kao maniru nekih visokih dužnosnika policije, a naročito bivšeg RDB-a. Lovci o tome nerado pričaju, ali je javna tajna nekoliko slučajava da je lovačka kontrola nekoliko puta nailazila na grupu policajaca u krivolovu. No, uvek je policijska ili debeovska značka lovcima bila dovoljna da ne postavljaju suvišna pitanja.
Jedino su pre četiri godine lovci iz Bašaida, takođe sela nadomak Kikinde, uspeli donekle da raskrinkaju grupu policajaca lovokradica. Naime, u noći između 9. i 10. januara 1998. godine, uz asistenciju kikindskog SUP-a, privedena su tri Beograđanina i jedan Melenčanin i zaplenjene su tri puške s optičkim nišanom, dva pištolja, lovački nož, far za noćni lov i specijalni kontejner za ulovljenu divljač, u kome su se nalazile ustreljene dve srne i dva zeca. Šteta bašaidskog lovišta procenjena je na 6.000 nemačkih maraka. Međutim, od tada do danas nikakav postupak nije poveden, a u bašaidskom lovačkom društvu „Fazan“ nikada nisu saznali imena privedenih Beograđana. Znaju samo da je jedan predavač na Policijskoj akademiji, a jedan inspektor u Saveznom MUP-u. Melenčana koji je tada „pao“ dobro su znali – on im je bio zaposlen kao lovočuvar.
U kikindskom sudu već treći dan traje ispitivanje svedoka, a po podizanju optužnice valjda će javnost saznati više detalja o Antanaskovićevoj pogibiji. Od kolega iz „Mokrinskih novina“ saznajemo da Trajković ranije nije viđan u ovom selu. Za Reljina i Tutu Aceva kažu da se odranije druže s komandirima policije iz kikindskog SUP-a i jednim visokim oficirom MUP-a, poreklom iz Kikinde. Oni su verovatno bili veza komandantu SAJ-a da dođe da okuša sreću u severnobanatskim lovištima. Međutim, sve se završilo kobno po jednog mladog sajovca i veoma neprijatno po Trajkovića. Ako se još kao osnovane pokažu sumnje da se radilo o krivolovu, biće to još jedna u nizu bruka srpske policije.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
