Ubacivanje Miće Megatrenda u sajt »Vremena«

Ta nedelja, 26. mart, po svoj prilici je za većinu članova redakcije „Vremena“ bila sasvim običan dan. Broj je izašao prethodnog četvrtka, spremali smo naredni, poslednji pred predsedničke izbore. Niko nije ni slutio da nam se neko ušunjao u kuću, ispremeštao nameštaj, odneo nam fotelje i čiviluk, a na njihovo mesto stavio rashodovane stolice. Pa gde vam je bio portir, upitaće se sada čitalac. Kvaka je u tome što nam nisu, daleko bilo, upali u redakcijske prostorije, nego na sajt www.vreme.com. Tog 26. marta, neko je, kasnije će se ispostaviti, sa sajta „Vremena“ uklonio pet tekstova i na njihovo mesto postavio neke vesti na engleskom jeziku. Sve do jedne odnose se na rektora Univerziteta „Džon Nezbit“ (bivši Megatrend), nadaleko čuvenog Miću Jovanovića.

Dakle, sa sajta „Vremena“ uklonjeni su naši tekstovi, ali su ostala imena autora. Ispada tako, da naši saradnici Ivana Stupar i Uroš Mitrović nisu imali druga posla nego da pišu vesti o tome kako je Mića Jovanović održao seriju predavanja u Venecueli (Stupar), odnosno da je objavio knjigu „69 lekcija o menadžmentu“ (Mitrović). Džaba Muharemu Bazdulju sav talenat, erudicija i objavljene knjige, kad je u „Vremenu“ br. 1293 spao na to da sroči kratku vest o tome kako je Mića Megatrend u Bariju promovisao knjigu „Biznis kao umetnost življenja“, u okviru, pazi sad – Dana Evrope. To što je Dan Evrope u maju, a navodni, a ne pravi Bazdulj i cela redakcija „Vremena“ zajedno sa njim, ima vest o tome u broju iz oktobra 2015, nimalo nije sumnjivo. „Sumnjiv“ je ovde novinar „Vremena“ Mirko Rudić. Posle premetačine koju je neko napravio na našem sajtu, ispada da je taj Rudić čak dva puta pisao o aktivnostima Miće Jovanovića: izvestio je o tome da je „Fortune“ magazin pisao o knjizi Miće Megatrenda (takođe „Biznis kao umetnost življenja“), a to mu nije bilo dosta, pa je sastavio kratku vest o izlasku nove Mićine knjige „Uvod u biznis“.

MEGATREND I MIGRANTSKA KRIZA: Tu nije kraj. U odbranu Miće Jovanovića, stala je, u broju 1332. cela redakcija, jer je tekst o tome da je ovaj „konačno dokazao autentičnost svog doktorata u Velikoj Britaniji“ potpisan kao R.V., što nam je skraćenica za „redakcija Vremena“, a koristimo je kad objavljujemo izvinjenja i ispravke. U konkretnom slučaju, iz broja 1332. hakeri koji su ubacivali hvalospeve Mići Jovanoviću uklonili su sa našeg sajta reagovanje Višeg suda u Beogradu, koje po zakonu moramo da objavimo.

No, pogledajmo za koje su još tekstove ostali uskraćeni čitaoci „Vremena“ koje bi moglo da zainteresuje nešto iz naše elektronske arhive. U broju 1238. iz septembra 2014. hakovan je tekst Mirka Rudića o mukama izbeglica sa Bliskog istoka. U to vreme, migrantska kriza još nije zahvatila Srbiju, ali je već bila izvesna. Sledeća žrtva hakera, u broju 1241. iz oktobra iste godine, opet je Rudićev tekst, ovog puta o političkoj pozadini protesta protiv migranata u Mladenovcu. Da sve bude još gore, Rudićevi tekstovi koji su hakovani nastali su u okviru projekta „Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti“, koji je finansirala Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program „Jačanje medijske slobode u Srbiji“. Iako tekstova više nema, na hakovanim stranicama i dalje stoji ova informacija, uz obaveštenje: „Objavljivanje ove publikacije omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj publikacije isključivo je odgovornost nedeljnika ‘Vreme’ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.“ Dakle, hakovane su nam strane na kojima je izričito naglašeno da snosimo svu odgovornost za njihov sadržaj. Uzgred budi rečeno, snosimo je za svako slovo koje objavimo, ali stvar je naročito osetljiva tamo gde je to posebno istaknuto.

O evropskom odgovoru na izbegličku krizu pisao je Uroš Mitrović 2015. godine u broju 1289. Neko je smatrao da je to nebitna tema i da je sasvim umesno i pristojno na mesto tog teksta „uvaliti“ vest o Mići Megatrendu. Iste godine u novembru, u broju 1293, Muharem Bazdulj piše o dobitnici Nobelove nagrade za književnost Svetlani Aleksejevič. Ova beloruska novinarka i spisateljica kod nas nikada nije prevođena, samim tim, Bazduljev tekst je jedan od retkih iz kojih se nešto o njoj moglo saznati. U decembru 2016, u „Vremenu“ broj 1354, Ivana Stupar pisala je o umrežavanju institucija kulture koje se bave mladima, ali po stanju na našem sajtu ispada da je izveštavala o pohodima Miće Jovanovića po Venecueli.

DU JU SPIK INGLIŠ: Iz priloženog vidimo da su hakeri imali poseban pik na tekstove o migrantima. Iz logova koje smo dobili od našeg internet provajdera vidi se da su svi ubačeni istog dana – 26. marta. Takođe, za sada znamo i da je sve učinjeno preko servera navodno registrovanog u Holandiji, mada to, gotovo izvesno nije istina. Da biste naučili kako da sakrijete pravu IP adresu, potrebno je dva do tri minuta učenja na internetu. Šta se dogodilo, očekujemo da saznamo od Tužilaštva za visoko tehnološki kriminal koje smo obavestili o ovome, a koje na ovakve slučajeve reaguje po službenoj dužnosti.

Iako se svi tekstovi koji su ubačeni na naš sajt odnose na Miću Jovanovića, nema nijednog pouzdanog dokaza da on ima direktne veze sa ovim. Ipak, znajući mu reputaciju, možemo da pretpostavimo da mu ovo nekako ide u korist. Teorijski, negde tamo u svetu mogao bi da se pohvali kako „ugledan beogradski nedeljnik“ izveštava o njegovim naučno-menadžersko-publicističkim poduhvatima. U prilog tome govori i činjenica da su svi ubačeni tekstovi napisani na engleskom jeziku. Već je dovoljno bolno kad vam neko napadne sajt i na njemu napravi rusvaj, ali cela stvar je još bolnija ako imamo u vidu da su ovi tekstovi pisani na jezivo lošem engleskom. Sve i da objavljujemo svoje sadržaje na engleskom jeziku, trebalo bi dobro da se najedemo bunika pa da seriju predavanja nazovemo „serial of lectures“. Takođe, neko ko je anglista po obrazovanju i ko se profesionalno bavi prevođenjem sa engleskog, kao što je slučaj sa Muharemom Bazduljem, teško da može toliko da zabrlja i nešto što treba da znači „u okviru Dana Evrope“ prevede kao „within European Day“. Ovde samo naveli samo budalaštine iz naslova podmetnutih tekstova. Ko god je u znanju engleskog odmakao malo dalje od osnovne škole, čitajući čitave tekstove dobiće instant migrenu ili napad čira na želucu.

NISMO SAMI: Kad vam neko ovako divljački i bahato upadne na sajt, pa menja sadržaj kako mu je volja, normalno je da se zapitate da li ste baš toliki slepac pa da mesec i kusur niste to primetili, i da li je moguće da nam je sajt baš tako loše zaštićen. Ili nam je, može biti, administrator sajta prolupao, pa svoju šifru dao nekom dokonom Holanđaninu, obožavaocu lika i dela Miće Jovanovića. Jednostavnom Gugl pretragom utvrdili smo da nismo jedini. Većina „kukavičjih jaja“ koja su nam podmetnuta pojavljuju se, takođe na skandalozno lošem engleskom, na sajtu „Večernjih novosti“. Kako se odande još niko nije oglasio ovim povodom, koristimo priliku da ih obavestimo da su hakovani, i da bace pogled na arhivu iz marta 2014, jer se ove „Mića Megatrend“ vesti kod njih pojavljuju pod datumima iz ovog perioda.

Isti tekstovi, u identičnom obliku, sa sve tipfelerima, poput „succesful“, umesto „successful“ (aman, mi bismo makar spell check uključili), pojavljuju se i na manje poznatim sajtovima, poput www.foca24.info (informativni portal opštine Foča). Gugl pretraga izbacuje i portal e-Kučevo, ali klikom na link pojavljuje se informacija da stranica ne postoji.

PRESS, KOJI PRESS: Kao što rekosmo, nemamo nijedan osnov da tvrdimo kako iza ovog napada na sajt „Vremena“ stoji lično Mića Jovanović. Međutim, svi tekstovi koji su podmetnuti i nama i drugim medijima nalaze se na sajtu pressonline.rs. Nekada je to bilo internet izdanje tabloida „Press“, koji je ugašen 2012. godine, kada se Miroslav Mišković povukao iz vlasništva ovog dnevnog lista. Još tada, saopšteno je da će internet izdanje postojati još neko vreme. U međuvremenu, portal pressonline.rs je pao u zaborav, da bi se pridigao u vreme sada već čuvenog doktorata Miće Jovanovića, objavljujući isključivo afirmativne tekstove o njemu i Univerzitetu „Džon Nezbit“. Danas je, sudeći po impresumu, Pressonline u vlasništvu preduzeća Online Media Solutions. Prema podacima Agencije za privredne registre, Online Media Solutions je u vlasništvu Aleksandra Zeca, koji je ujedno i direktor portala. Zec je, inače, poznat i kao fotograf, te režiser i producent muzičkih spotova. Osim afirmativnih sadržaja o Mići Megatrendu, na ovom portalu ima i ponešto vesti (uglavnom preuzetih), ali ono što upadljivo bode oči jesu reklame i baneri za Univerzitet „Džon Nezbit“ koji se nalaze na svakoj stranici. I to nije sve. Redovna rubrika na sajtu nosi naziv „Forum za borbu protiv prosvetne mafije“.

PODSETI ME, KO TO BEŠE MIĆA: E, to je tačka na kojoj smo dužni da čitaoca ukratko podsetimo ko je Mića Jovanović. U maju 2014. godine, usred poplava u Srbiji, trojica mladih naučnika objavili su na sajtu Peščanika sasvim ubedljiv dokaz da je doktorat ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića na Megatrend univerzitetu – plagijat. Sajt Peščanika je, najverovatnije zbog toga, obaran nekoliko puta. Štaviše, češće nije radio nego što jeste. Rektor Jovanović se u to vreme opasno razgoropadio po medijima, a onda je usledio još jedan šok. Drugo dvoje naučnika, Marko Milanović i Miljana Radivojević objavili su tekst u kom navode da Mića Jovanović nikada nije doktorirao, kao što je tvrdio, u London School of Economics. Tada je Mića Jovanović pokazao svo svoje čojstvo i junaštvo, napadima, pre svega na Miljanu Radivojević. Blatio ju je na najogavnije moguće načine, pa na sajtu Pressonline ima njenih fotografija sa Fejsbuka, navoda o tome čija je ljubavnica, i tako dalje… Animozitet prema njoj Jovanović nije krio, pa je tako i osnovao Forum za borbu protiv prosvetne mafije. U periodu od avgusta 2014. do jula 2016. na sajtu Pressonline dominiraju pre svega tekstovi o Miljani Radivojević, ali i svakom drugom ko se usudio da pisne nešto negativno o Mići Jovanoviću, pa su se tu našli akademik Jovan Teodorović, nekadašnji dekan Fakulteta političkih nauka Ilija Vujačić, te ceo kabinet Srđana Verbića, koji je bio ministar prosvete u vreme skandala sa Jovanovićevim doktoratom. Među članovima Verbićevog kabineta posebno treba izdvojiti tadašnjeg pomoćnika ministra Milovana Šuvakova.

Usred afere sa doktoratima, još je postojala emisija „Utisak nedelje“, pa su u njoj gostovali Ilija Vujačić, Milovan Šuvakov i koautor teksta o lažnom londonskom doktoratu Miće Jovanovića Marko Milanović. Vujačić je tada prepričao jednu zanimljivu anegdotu iz studentskih dana, o studentu Mići Jovanoviću koji se pravio da je slep, ne bi li lakše polagao ispite. Tu dolazimo do jedne vrlo mračne epizode koja još nije sasvim razjašnjena. Od tri učesnika tog „Utiska“ dvojica su pretučena po istom obrascu. U novembru 2014. Iliju Vujačića su ispred zgrade u kojoj živi pretukli nepoznati napadači, da bi se isto dogodilo i Milovanu Šuvakovu šest meseci kasnije. Jedina razlika između ova dva slučaja je ta što su napadu na Vujačića prethodile anonimne pretnje. Na vezu između svog slučaja i napada na Šuvakova ukazivao je i sam Vujačić, koji je svojevremeno izjavio: „Mogu samo da pretpostavljam kome sam se sve zamerio, ali činjenica je da su nekim interesnim grupama zasmetale reforme koje smo gospodin Šuvakov i ja pokrenuli – on u Ministarstvu, a ja na fakultetu. Ne treba zaboraviti da nas je spojilo zajedničko učešće u emisiji ‘Utisak nedelje’, gde se prvi put javno progovorilo o nepostojećoj londonskoj doktorskoj tituli bivšeg rektora Univerziteta ‘Megatrend’ i plagiranim doktoratima.“

Da sve bude još čudnije, tri meseca pre napada na Vujačića, po identičnom obrascu (ujutru, ispred zgrade, maskirani napadači), pretučen je i bivši rektor Univerziteta u Beogradu Dejan Popović, kog je Mića Jovanović u više navrata optuživao da stoji iza afere sa njegovim doktoratom.

AKADEMSKI DŽIBERLUK: Iz svega navedenog mogu se doneti, ako ne zaključci, a ono crne slutnje. Ako su ljudi koji su se usudili da se zamere Mići Megatrendu stvarno zbog toga dobili štanglom po glavi, šta je jedan mali upad na sajt i nasilna izmena sadržaja. Istina, ništa od ovoga se ne može dovesti u direktnu vezi sa Jovanovićem, ali to ne menja mnogo opštu sliku koju ostavlja u javnosti. Nakon što je zagadio akademsku zajednicu štancanjem diploma za političke funkcionere, manekenke i bivše misice, hvalio se ljubavnim vezama sa svojim asistentkinjama i, sve u svemu, tretirao žene kao potrošnu robu, zamlaćivao se futurologijom i kosmologijom, zaposlio na Megatrendu neku braću blizance koji tvrde da su vanzemaljci, da li bi zaista bilo iznenađujuće da na sajtove uglednih medija podmeće bedno napisane glupave tekstove o samom sebi? Takva mogućnost zaista nije za čuđenje. No, dobro, redakcija „Vremena“ prijavila je slučaj Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (VTK) i sada je stvar u njihovim rukama. Podmetnute tekstove još nismo uklonili kako bi VTK forenzičari mogli nesmetano da obave svoj posao. No, drugo nešto je bolno u ovoj priči. Jeste, podmetnuti tekstovi su glupi i nepismeni. „Vremenu“ se za 27 godina postojanja sigurno dogodilo da objavi glup, pa možda i nepismen tekst. Međutim, vrhunac bahatosti, bezobrazluka i džiberluka leži u tome što su sa našeg sajta nasilno i protivzakonito uklonjeni relevantni, kvalitetni i pismeni tekstovi koji se bave važnim društvenim temama i ljudskim životima, a na njihovo mesto postavljeni su hvalospevi jednom, u najmanju ruku, mutnom liku.

Od Megtrenda do Džona Nezbita

Univerzitet Megatrend bio je jedan od prvih privatnih univerziteta u tadašnjoj SFRJ. Prva institucija osnovana u sistemu ovog univerziteta bila je Poslovna škola „Megatrend“, koja je krenula sa radom 1989. godine u Beogradu. Ova škola je ubrzo postala osnivač ostalih fakulteta u sistemu Megatrenda. Kasnije osnivani fakulteti i škole bili su okrenuti pre svega primenjenoj ekonomiji i menadžmentu, a potom su se proširili i na oblast umetnosti. Prvi program postdiplomskih studija na Megatrendu ustanovljen je 1991. godine u oblasti menadžmenta u saradnji sa Tehničkim fakultetom u Boru, a finansiran je iz fonda TEMPUS Evropske unije. U jesen 1999. godine Megatrend je postao punopravni član univerzitetske svetske mreže NEWS, a januara 2003. godine primljen je u Zajednicu univerziteta Srbije.

Nakon afera sa sumnjivim doktoratima, u cilju spasavanja ugleda Univerziteta, čelnici Megatrenda su rešili da mu promene ime. Odlukom Saveta Megatrend univerziteta od aprila 2015. godine ova obrazovna ustanova se zove Univerzitet „Džon Nezbit“. Ime je dobio po američkom profesoru (uz njegovu saglasnost), koji je, po rečima Miće Jovanovića, njegov veliki prijatelj. U saopštenju Univerziteta stoji da je Džon Nezbit jedan od najvećih futurologa današnjice koji je predvideo krizu Evropske unije, svetsku finansijsku krizu i snažni ekonomski rast Kine. Dalje je navedeno da je Nezbit nosilac 17 počasnih doktorata među kojima je i počasni doktorat Megatrenda, koji je dobio 2009. godine kada i tadašnji ministar građevinarstva Milutin Mrkonjić. Nezbitova supruga Doris imenovana je za predsednicu Univerziteta, Mića Jovanović je podneo ostavku, a za rektora je imenovan dotadašnji Jovanovićev zamenik, Vladan Kutlešić.

Univerzitet „Džon Nezbit“ danas čini 12 fakulteta, program studija na daljinu i Institut za nove tehnologije. Najnoviju dozvolu za rad Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ovom univerzitetu je izdalo u februaru 2016. godine. Dozvoli je prethodilo pozitivno mišljenje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Univerzitet se sastoji od fakulteta stacioniranih u Beogradu: Fakultet za poslovne studije, Fakultet za kulturu i medije, Fakultet za civilno vazduhoplovstvo, Geoekonomski fakultet, Fakultet za kompjuterske nauke, Pravni fakultet, Fakultet za umetnost i dizajn i Osnovne poslovne strukovne studije; kao i od fakulteta smeštenih po Srbiji: Fakultet za poslovne studije Vršac, Fakultet za menadžment Zaječar, Fakultet za poslovnu ekonomiju Valjevo, Fakultet za biofarming Bačka Topola i Fakultet za poslovne studije Požarevac. Pored osnovnih studija, na „Džon Nezbitu“ je moguće pohađanje master, doktorskih i specijalističkih studija. Po podacima sa zvaničnog sajta trenutno na univerzitetu studira preko 20.000 studenata. Prva godina osnovnih studija košta 500 evra, dok naredne tri po 1500 evra, što je 5000 evra u zbiru. Školarine su veće na Fakultetu za umetnost i dizajn kao i na Fakultetu za civilno vazduhoplovstvo i iznose 2500 evra po godini, a ukupno 10.000 evra.

Marko Pantić
foto: marija janković

Skandal sa Jovanovićevim londonskim doktoratom