Saobraćajna infrastruktura bila je prioritet prioriteta svake dosadašnje vlade, ne samo ovih formiranih posle petooktobarskog prevrata, već i onih Miloševićevih, pa i onih „komunističkih“. Međutim, nijedna nije realizovala ni deseti deo onoga što je tvrdila da će uraditi. Ni ova poslednja vlada, koja vlada poslednje dve godine, za sada se ne razlikuje mnogo, bar kad je o imenovanju prioriteta reč. Iako dosadašnji skor nije bogzna kakav, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić tvrdi da će, za razliku od svojih prethodnika, privesti kraju sve projekte koje je načeo: komplet putni Koridor 10, deo železničkog uključujući Beogradski železnički čvor i još tu i tamo poneku saobraćajnicu. „U ovim godinama nemam drugih ambicija nego da završim šta sam započeo“, kaže.
„VREME„: Pre dve godine kada je ova vlada stupila na vlast, rok za završetak Koridora 10 bila je 2010. godina, a sada je rok 2012. Nekim prethodnim rok je bio 2004, zatim 2006. pa 2008. Pitam se šta će biti 2012? Možda 2014?
MILUTIN MRKONJIĆ: Kada je 7. jula 2008. godine ova vlada formirana, mi smo tada znali da ne možemo pre 2012. završiti taj deo posla, pre svega jer je pretpostavka, da bi se ušlo u realizaciju i gradnju, da je potrebna izrada kompletne projektne dokumentacije – idejnih i glavnih projekata, kao i izvršena eksproprijacija, koja je zaboravljena u svim tim fazama. A nismo imali dokumentaciju ni za jedan kilometar autoputa na Koridoru 10, bez obzira na to što je bilo govora o koncesiji. Tek posle toga mogu da se traže sredstva od evropskih i svetskih banaka. Obezbedili smo tih milijardu i sto miliona evra, raspisali smo pretkvalifikacije, raspisali kvalifikacije i sada ulazimo u realizaciju punom snagom. Severni krak Koridora 10. rade naša preduzeća, 110 kilometara koje ćemo završiti ove godine. Tri tendera su raspisana, obilaznica oko Dimitrovgrada već teče, sada je raspisan tender za nastavak od Dimitrovgrada do Pirota i takođe između Ćiflika i Pirota, i obilaznica oko Beograda – severni krak Dobanovci–Batajnica. Svi ovi projekti će biti otvarani u prvoj polovini godine, tenderi će biti završeni, poslovi će krenuti i dva velika tendera za deonicu između Vladičinog Hana i Meredovaca, i Grabovica–Grdelica, do samog ulaza u Grdeličku klisuru. Ta dva projekta idu sa pretkvalifikacijama i ti radovi biće otvoreni u oktobru. Onda ostaju nezatvoreni samo Grdelica i Pirot, a i na te dve deonice ćemo pokušati da otvorimo radove ove godine, da bismo stigli 2012. da završimo autoput na Koridoru 10. Od Horgoša, preko Beograda do Dimitrovgrada garantujem da će taj put biti gotov 1. maja 2012. godine.
Za prethodne dve godine urađeno je svega 47 kilometara poluautoputa, a sada treba da se uradi 250 kilometara?
Ponavljam, nismo imali isprojektovan ni kilometar autoputa, a još veći problem bila je eksproprijacija.
Logično, prvo smo pristupili izradi dokumentacije, pa smo sanirali postojeća putna preduzeća, jer je ideja bila da Koridor 10 stranim sredstvima izgrade naša preduzeća. Pa smo vratili dugove prethodne vlade, to sada svi zaboravljaju – 320 miliona evra je isplaćeno našoj putnoj privredi, da naša preduzeća stanu na noge, da kupe mehanizaciju da mogu da rade, pa smo onda ušli u eksproprijaciju, koju istina ni danas nismo završili, jer je na celom Koridoru 10 bilo potrebno oko130 miliona evra samo za završetak eksproprijacije, što niko nije računao. Tih sredstava nije bilo u budžetu, a Svetska banka ne da ni dinar dok građanin kome si uzeo parče zemlje nije dobio novac. Zato sada idemo fazno, ali pratimo dinamiku. Pa smo počeli realizaciju onih 50 kilometara, zbog kojih sam kritikovan, ali smo probali da naša preduzeća dobiju taj posao, da vidimo kolika je njihova snaga da to urade. I to smo uradili, na tih pedesetak kilometara poluautoputa. Tek tada, kad se pokazalo da su naša preduzeća kadra da se uhvate u koštac sa postavljenim zadacima, obezbedili smo svetske kredite, što je veliki uspeh, veliko priznanje celom projektu. Sada već imamo ugovorenih poslova na Koridoru 10 od osamsto i nešto miliona evra. Treba razumeti šta to znači za privredu ove zemlje. Kičmu kakvog-takvog privrednog rasta danas drži infrastruktura. Kada bi još stanogradnju ovi prihvatili, mi bismo živnuli. S druge strane, kada je došla kriza, sve zemlje u okruženju su, uslovno rečeno, zatvorile svoje granice za ulazak stranih preduzeća. Mi to nismo učinili. Evo, ja kao ortodoksni komunista kažem da se ne može ići u Evropu, a da se zatvaraju granice firmama iz te iste Evrope. Kažem – otvori granice, ali nateraj tvoje firme da u tvojoj zemlji budu konkurentne i da uzmu posao. Radi parče po parče.
Koridor 10 podrazumeva i obilaznicu oko Beograda, ko o čemu ja o tome. I do sada je svako malo postavljan neki rok, od 2000. godine pa naovamo, da ne govorimo ranije. Pa su rokovi probijani, pa su postavljani novi, pa je promenjen plan. Tri puta je menjan plan do sada. I opet ništa, šta je urađeno: nešto malo je asfaltirano i to k’o levom nogom.
Da li sam ja u pravu kada kažem da je neko odgovoran za to?
Neko sigurno jeste odgovoran, samo još da se zna ko. Da li taj „neko“ ima ime?
Istovremeno su ugovorena četiri posla: Obilaznica od Batajnice do Dobanovaca koja se sada otvara, rekonstrukcija Gazele, rekonstrukcija autoputa od Dobanovaca do Bubanj Potoka i Kružni put od Orlovače do Bubanj Potoka, koliko da se provuče saobraćaj dok se ne završi Obilaznica. Ta četiri posla finansirale su Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, a nekako je u to ušlo raseljavanje Roma ispod Gazele i zbog toga je godinama stajalo u mestu. Odgovornost za to snose oni koji su potpisali te ugovore – direktor Puteva Srbije Branko Jocić i njegov tadašnji zamenik Slavoljub Tubić.
Od prve ideje, da se naprave mostovi od Orlovače do Nove Straževice, a da se do Bubanj Potoka Kružni put proširi, odustalo se, Straževica stoji već tri godine nedovršena, sad ni Kružni put nikako da se ljudski asfaltira. Šta se događa?
Kada sam postavio pitanje šta se sa tim događa, počeli su sukobi, laganja Drobnjakova, te rok ovaj, te rok onaj, i sad je katastrofa. Kao što je Gazela dovedena u pitanje, tako je i to dovedeno tu gde jeste. To je moj sukob sa Drobnjakom. Pisao je on nešto po novinama, da se ja šalim, da sam neozbiljan… Ali, bez obzira na sve, Obilaznica će biti završena kada i celokupan Koridor 10 – do 1. maja 2012. godine.
Obilaznica stoji, Gazela stoji, a vi najavljujete gradnju autoputa Beograd–Čačak.
Vlada Republike Srbije donela je odluku da uđe u izgradnju autoputa od Beograda do Čačka, prvo na deonici od Beograda do Ljiga, i to na onom delu koji je danas najspremniji, gde su završene i dokumentacija i eksproprijacija, a to je upravo ta deonica od Uba do Lajkovca, dužine 12,5 kilometara. Izdvojili smo dve milijarde dinara kao deo sredstava, a očekujem da će izvođači ponuditi da sami finansiraju drugi deo posla, otprilike isto kao što je na severnom kraku. Očekujemo da se prijave uglavnom naša preduzeća i da naša preduzeća dobiju taj posao. Konkurencija će biti velika, a rok treba da bude godinu dana. Otvaranje tendera će biti na Vidovdan, a početak radova očekujem do 7. jula. Na dve druge deonice, Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig početak radova se očekuje negde u septembru. I četiri turske kompanije su se prijavile kao zainteresovane. Ceo posao oko organizacije učešća Turaka vodi Mlađan Dinkić, odnosno Verica Kalanović. Mi smo juče na vladi ovlastili gospođu Kalanović da potpiše ugovore sa jednom od tih kompanija za radove na deonici od Beograda do Čačka. Naš cilj je da ova vlada stigne do Ljiga.
Pored Koridora 10 u planu je autoput Zaječar–Paraćin, Novi Sad–Ruma, Šabac–Loznica, pa Pojate–Višegrad. Da nije malo preambiciozno?
Kada se govorilo o tome kako potrošiti sredstva od eventualne prodaje Telekoma, na državnom vrhu smo razmišljali gde je najrentabilnije da se ulože pare i jednoglasno smo došli do zaključka da je to infrastruktura. Izneti su ovi projekti o kojima ste vi govorili. Mislim da su to danas stvarno neophodni radovi u našoj zemlji, ubeđen sam takođe da građani koji nisu vezani na ove koridore time dobijaju mnogo, jer sigurno da investitori koji dolaze iz inostranstva ne mogu da idu ako ne mogu da dođu do mesta gde hoće da prave svoje fabrike. Priprema za realizaciju tih projekata već je počela. Ako bismo do kraja godine obezbedili finansijska sredstva, verujem da bi radovi na tim deonicama mogli da počnu već iduće godine, a mogu reći da transferzala Pojate–Kruševac–Čačak koja je najduža, i ona prema granici sa Republikom Srpskom, već ima dve deonice oko Kruševca i oko Kraljeva, koje su skoro spremne po 10 kilometara i gde su završene eksproprijacije za realizaciju gradnje, dakle radovi tu mogu da počnu već početkom iduće godine.
Malo manje od godinu dana pregovara se sa Rusima oko 800 miliona za železnice.
Sada su pregovori privedeni kraju. Osnovna ideja jeste da železnica može da bude interesantna za Ruse, jer Rusi imaju dobru opremu vezanu za železnice. Nama Rusi i njihove komercijalne banke nisu potrebni u izgradnji autoputeva, ali su nam potrebni u izgradnji železnica. Zahtev njihove strane je bio da polovinu tih poslova rade njihove firme, a polovinu naše, što smo mi prihvatili: naša preduzeća bi radila uglavnom građevinske radove, a ruska preduzeća uglavnom opremu i šine… U realizaciji toga je beogradski čvor, koji je najslabija tačka na železničkom Koridoru 10, koliko Gazela na putnom koridoru. U njega je uloženo već negde oko milijardu evra, a da bi se završio treba još negde oko dvesta miliona, što sada tražimo od Rusa, ali to su sve iseckani projekti, koji vrlo komplikuju dogovore jer ruske banke i Rusi zahtevaju precizne projekte i precizne podatke. To nije čist projekat, da se zna šta treba da se napravi i tačka, nego četiri, pet segmenata: recimo, teretna stanica, dve tehničko-putničke stanice, pa Prokop i tako dalje, čitav niz tih manjih, iseckanih zahteva.
Imamo li dokumentaciju ili je nemamo?
Sada je to završeno, i pregovori su završeni. Očekujem da će do kraja meseca biti potpisani i ugovori i da će ovog leta početi realizacija.
Pre godinu dana formirano je preduzeće „Koridor 10„. Tada ste govorili „sada kad imamo to preduzeće, sve će da ide capa–capa–cap„, ali ne beše tako. Sada je formirano novo preduzeće, „Koridori Srbije„. Šta je drugačije osim imena?
Kada je formirano preduzeće „Koridor 10“, njegov zadatak je bio da kao ćerka firma Puteva Srbije realizuje Koridor 10. Povećanjem obima posla sa novcem od prodaje Telekoma, uključivanjem ovih ostalih projekata, što smo malopre govorili, Beograd–Čačak i tako to, traže novu organizaciju, to je tako. Nova organizacija ne znači da ćemo primati sto novih ljudi, ali preduzeće mora da se osamostali. „Koridori Srbije“ – to je samo ojačavanje te strukture i osamostaljivanje. Osim toga, sada počinje puna realizacija Koridora 10, sad nam treba jedna druga struktura ljudi – inženjeri za teren. Nema više filozofiranja i nema više tendera, sve je to raspisano. Sada ta struktura ljudi dobija nove poslove, oni će da rade Beograd–Čačak, a sada nam trebaju inženjeri. Neće se mešati pare sa Putevima Srbije za održavanje, kao što je mešano sa Koridorom 10, neće biti zaposleno više od četrdesetak ljudi, imaće jednog generalnog direktora i neće imati upravni odbor, već će direktor direktno odgovarati meni, i kraj. Mi sada ne znamo ko je šef: Putevi Srbije su javno preduzeće i to je najveća glupost, jer javno preduzeće je samostalno. Eto, ne možemo Drobnjaka da smenimo. I ko je šef? Niko. Svi komanduju, a ja najodgovorniji. To je najveći problem. A odgovornost je najvažnija od svega, napišite to.
Neke novine su prenele da ste izjavili da ćete ako Koridor 10 ne bude završen do 1. maja 2012. godine, podneti ostavku. Taman za redovne izbore?
Šta drugo da kažem. Mogu ja i sad da dam ostavku, ali neću zbog Drobnjaka i Lilića. Dačiću sam rekao: ili će oni biti smenjeni, ili ja odlazim. Mada moj odlazak ne bi značio ništa. Što bi rekla moja žena, samo bih je više davio po kući.
Pre pola godine predlagali ste masovnu izgradnju jeftinih stanova, što je tada dočekano na nož: kao, ne može to tako, nije izvodljivo, da bi sada ipak bilo izvodljivo. Šta kažete na to, kako to onda nije moglo, a sada odjednom može?
Stanogradnja je u našoj zemlji pored Koridora najrentabilniji projekat. Preko 150.000 građana Srbije je bez stanova, od toga 100.000 samo u Beogradu. To su ljudi kojima je potreban stan, to su ljudi koji bi pare kojima plaćaju kiriju mogli da daju za ratu. Ali, cena stana ne sme da bude iznad 700 evra, jer stan od pedeset kvadrata tada košta oko 30.000. Normalan građanin koji nema neku veliku ušteđevinu, verovatno može da obezbedi dve, tri, pet hiljada koje treba da dâ kao polog, a da ostalo obezbedi iz bankarskih kredita. Ako se uloži i mali napor u gradskim strukturama gradova koje imaju potrebu za izgradnjom stanova, onda i građevinsko zemljište može da bude jeftinije. Danas, da se građevinski objekat dovede do „sive zone“ košta 300 evra svuda, i na Vračaru, i na Kalemegdanu i u Borči, ostalo je sve nadogradnja, da ne kažem korupcija, koja se ostvaruje na građevinskom zemljištu i na preprodaji građevinskog zemljišta. Dakle, ako se kvadratni metar stana sigurno „spusti“ na 700 evra, građevinari bi imali sigurnu zaradu, proizvođači građevinskog materijala bi imali svoju zaradu. Odluka Vlade je doneta, ali tek principijelna, formirana je međuresorska radna grupa. Zanimljivo, ja nisam u njoj iako sam jedini građevinac u Vladi.
Reč je o programu Republike Srbije i njenog razvoja do 2020. koji je predsednik Tadić najavio više puta: šta će se za tih deset godina dešavati u oblasti saobraćaja – železničkog, drumskog, naravno vodnog i vazdušnog. Gospodin Vensan Dežer, ministar Evropske unije zadužen za Srbiju, imao je u tome veliku ulogu: Evropska unija je finansirala ceo taj projekat, a naša i strana preduzeća pravila su studije, ukupna vrednost tog posla bila je dva miliona evra. Izrada je trajala dve godine i sada je plan završen. Vrlo je važno da se u narednih deset godina predviđa ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu milijardu evra godišnje. Već ove godine počinjemo sa milijardom, imamo negde oko milijardu i po ugovorenih poslova, vezanih za koridore, pre svega za železnički put, ali ćemo ove godine završiti negde oko milijardu. Dakle, kada milijarda uđe u zemlju, znači da privreda živi. Saobraćaj ima projekte koje prihvata Evropa: ove godine sva ta sredstva idu iz evropskih i svetskih banaka. Kvalitet naših projekata, pre svega Koridor 10 i železnički put, garantuju da su evropske i svetske banke zainteresovane za naše projekte, i zato, prvi put mogu da kažem, a 40 godina se bavim ovim poslom, da je jedan veliki projekat kompletno finansijski zatvoren – milijardu i sto miliona je došlo iz Svetske i Evropske banke. Iduće godine veliki plan je modernizacija srpskih železnica i modernizacija pruge na Koridoru 10, koja je vredna 4,6 milijardi, i drugi krug puteva o kojima se naveliko govori. To su projekti koje sadrži master plan. Prezentaciju ćemo završiti iduće nedelje i predložiti Nacionalnom savetu da ga usvoji i, naravno, ići na vladu sa njim do kraja juna ove godine.
