Tipičan radikalski kadar

Iz razloga koje verovatno javnost nikada neće saznati, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je 26. decembra prošle godine na RTS-u izjavila sledeće:

„Ne mogu da razumem da me neko pita da li je dinar tempirana bomba, a dinar je od strane Blumberga, nimalo prijateljski nastrojenog prema meni ili Srbiji, proglašen u ovoj godini drugom po snazi valutom u svetu. Da li pred jednom takvom agencijom i vešću koja je bila obrazložena neko ne treba da se postidi iznoseći kritike na račun Narodne banke Srbije ili politike Vlade Republike Srbije?“, i pozvala neimenovane neke da joj kažu „da li je dinar prejak, da li se u Srbiji loše živi, da li je Srbija ugledna“.

Nažalost po guvernerku, Narodnu banku i građane, u ovoj izjavi gotovo da nema nijedne tačne informacije – naime, niti je srpski dinar proglašen drugom po snazi valutom u svetu (nego je to bahreinski dinar), niti je agencija Blumberg ocenjivala valute – reč je o listi koja se na internetu može naći pod naslovom „The world’s 10 strongest currencies„, i to na sajtu Yahoo! India Finance.

Blumberg, sa druge strane, jeste pisao o srpskom dinaru, ali sredinom marta 2018. godine – kada, i da su hteli, nisu mogli nijednu valutu da proglase najjačom. Pišući o tome koliko srpske obveznice donose prinosa, odnosno kolika je kamatna stopa koju Srbija nudi, Blumberg piše da dinarske obveznice sa dolarskom klauzulom imaju prinos od pet odsto na godišnjem nivou, i to je ono što je svrstalo dinar na drugo mesto na svetu: daje drugi najveći prinos na svetu investitorima koji ulože u srpske državne hartije od vrednosti. A to, dabome, uopšte nije za hvalu, jer tu kamatu plaćaju građani Srbije.

DRUGI POČETAK: Kada neko i tek ovlaš prati ono što se zove politikom u Srbiji, mogao bi da ustvrdi da je gornji naslov poprilično maliciozan. Jer, Jorgovanka Tabaković – iako već decenijama u vrhu, najpre Srpske radikalne stranke, a potom i Srpske napredne stranke – svakako nije prvo što čoveku pada na um kada počne priča o radikalima, neoradikalima i njihovom zajedničkom imenitelju: shvatanju politike kao polja gde je apsolutno sve dozvoljeno reći o političkom protivniku i gde je laž legitimno sredstvo borbe.

Počev od Šešelja, Nikolića, Vučića i njihovih jezivih izjava i dela na političkoj sceni u poslednjih 30-ak godina, preko gađanja cipelama i bacanja kletvi Gordane Pop-Lazić i Vjerice Radete, pa sve do novijih „asova“ etabliranih nakon cepanja Srpske radikalne stranke 2008. godine (poput Vladimira Đukanovića, Nebojše Stefanovića, Marka Đurića, Milenka Jovanova…), Jorgovanka Tabaković je delovala i deluje kao neko ko u javnosti komunicira na nivou ili dva iznad u odnosu na njih – bez one neiscrpne količine agresije, nasilničkog jezika i arogantno-bahatog tona kojim se pomenuti svađaju čim usta otvore.

No, ako pogledamo dela Jorgovanke Tabaković i izbor suzimo samo na poslednjih šest i po godina, koliko je ona na čelu Narodne banke Srbije (u junu prošle godine joj je, u 58. godini života, potvrđen drugi mandat), dobijamo bukvalno foto-robota naprednjaka na visokoj funkciji: dovedena na izuzetno važnu funkciju po političkoj liniji, ima plagirani doktorat, a tokom boravka na sadašnjem položaju povezivana je sa korupcijom, nepotizmom i cenzurom. Ako ovoj slici dodamo i detalj iz prethodnog života, koji je otkrio BIRN – a to je stan od 144 kvadrata, koji je, kao ministarka u Vladi Srbije, tokom 2000. godine kupila pod izuzetno povoljnim uslovima i u potpunosti otplatila tri godine nakon što su njeni opet došli na vlast – slika je kompletna.

No, krenimo tamo gde je Tamara Skrozza stala krajem maja 2012. Tada je Jorgovanka Tabaković, u silnim postizbornim kombinacijama, bila pominjana kao naprednjački kandidat za predsednicu Vlade, a „Vreme“ je u broju 1117 objavilo tadašnji portret savremenika – kako je delovalo, buduće premijerke.

I 2010. i 2011. protekle su u grozničavom zazivanju i očekivanju parlamentarnih izbora, a Jorgovanka Tabaković, kao jedna od vodećih ličnosti Srpske napredne stranke, pretendenta na vlast, svako malo je davala izjave i intervjue za štampu. To je period u kome su čelni ljudi naprednjaka – Nikolić, Vučić, Tabaković, Stefanović – imali bezbroj pojavljivanja u medijima, u onome što će sadašnja vlast nazivati „medijskom blokadom“ i „terorom žutih“. Tabaković je po pravilu govorila o ekonomiji, pričala o tome šta će se dogoditi kada SNS dođe na vlast (Vlada će imati 12 ministarstava, samo jednog potpredsednika, ukinuće se mesto državnih sekretara…), ali nije joj bilo strano da, nalik Vučiću, „odvali“ da je spoljni dug narastao na 33 milijarde dolara (april 2010). Svakako najveći biser bila je najava „dva velika projekta“ – razvoj desne obale Dunava i vodnog puta od Velike Morave do Vardara i Egejskog mora, „koja mogu da privuku investicije od 100 milijardi evra“ (novembar 2011).

Nije propuštala da kritikuje vlast

DS-a, i to je činila gotovo proročkim rečima: „Vlast u Srbiji iz demokratije klizi u tiraniju, jer se neovlašćeno i unutrašnjom i spoljnom politikom ne bavi Vlada, ne daju da se time bavi parlament, ali se zato bavi predsednik Srbije sam“ (decembar 2011). Nakon što su Boris Tadić i DS uspeli da izgube najpre predsedničke izbore, a potom nisu uspeli ni da formiraju republičku vladu, nedelju dana po formiranju SNS-SPS-PUPS-URS vlade (Ljajić – Vulin – Ugljanin – Velimir Ilić), dotadašnji guverner Dejan Šoškić, pod pritiskom, daje ostavku. Ionako bi bio smenjen – Skupština je odmah po formiranju nove vlade dobila predlog izmene i dopune Zakona o NBS, jer je za smenu Šoškića bila neophodna podrška Saveta guvernera, koju nova vlast nije imala. Tako je mesto guvernera NBS odmah otišlo pod stranačku šapu, nasuprot predizbornim obećanjima o departizaciji. Inače, izmene zakona su bile toliko dobre da je već u novembru isti zakon ponovo menjan, a Jorgovanka Tabaković je došla na mesto čoveka koga je zapravo podržavala.

„Mislim da je Šoškić počeo sa nekim stvarima koje ne mogu odmah da daju rezultate, ali čuje i oseća stvarnost i ima moju podršku za početak, što ne znači da baš mogu da prepustim to mesto, ali zaista ima moju podršku. (…) Do dolaska guvernera Dejana Šoškića najviše sam pretendovala na mesto guvernera. Sada vidim da je čovek vrlo lepo i ozbiljno počeo da radi, pa nešto razmišljam − može i ministarsko mesto, a ne guvernersko.“ Ovako je Jorgovanka Tabaković razmišljala o tadašnjem guverneru Dejanu Šoškiću u oktobru 2011. godine.

Šoškiću su mogli da se pripišu krupni propusti u radu: tokom njegovog mandata „pod led“ je otišla Agrobanka, a inflacija je u 2012. bila dvocifrena. Dakle, NBS nije uspevala da se izbori ni za jedan od svojih ciljeva – stabilnost finansijskog sektora i kontrolisanu, nisku inflaciju. Kada tome dodamo ono što je pogađalo sve građane – skokoviti pad dinara, uprkos tome što je NBS prodala više od milijarde evra za odbranu kursa – ne može se reći da je Jorgovanka Tabaković, sa svojim timom (Ana Gligorijević, Diana Dragutinović i Veselin Pješčić kao viceguverneri), imala blistavu situaciju tog 6. avgusta 2012.

Prvi potezi bili su uspešni: kurs je oboren i stabilizovan restriktivnom monetarnom politikom, odnosno povećanjem referentne kamatne stope sa 10,25 na 11,75 odsto, a inflacija je već u 2013. godini bila ispod predviđenog cilja – samo 2,2 odsto. Ovako niska inflacija zadržaće se do danas, a dinar je sada, u januaru 2019, jači nego što je bio tokom burne 2012. godine. Ove dve stavke – stabilan dinar i stabilna inflacija u poslednjih šest godina – nesumnjivo mogu da budu nešto čime se guvernerka i NBS mogu pohvaliti. Naravno, može se govoriti o lošem uticaju jake domaće valute na izvoz, može se i zameriti što je NBS zapravo nekoliko godina zaredom mašila zacrtani koridor u kome treba da se nađe stopa inflacije (sa donje strane), pa je stoga budžet imao manje prihode od PDV-a od očekivanih, ali ovo su, uz veliki pad nenaplativih kredita, svakako stvari koje u NBS ističu kao svoj uspeh.

IPAK: No, bilo je i loših stvari. Iako ni izbliza toliko kao tokom perioda 2008–2012, Tabaković je imala „izlete“ van nadležnosti guvernera. Već u januaru 2013. dala je čuvenu izjavu da Milan Beko „ne gazi na trulu dasku“.

„Koliko ja poznajem Milana Beka, ako se nije promenio otkad smo sarađivali u Vladi, on ne gazi na trulu dasku. Obično se dobro obezbedi u svojim poslovima. Vešt je čovek, bavio se velikim poslovima, ume da se provuče kroz rupe u zakonu. Umesto njega, stradaće oni koji su pristali da mu služe i da tumače zakone i oni koje je koristio kao rukavice. Ne zato što ga neko štiti, već zato što je inteligentan“, rekla je guvernerka povodom istrage u vezi sa Lukom Beograd.

Potom je u februaru iste godine – iako je „zamrznula“ svoju stranačku funkciju – rekla da „najave izbora predstavljaju pokušaj stvaranja sukoba unutar vladajuće koalicije i stvaranja ‘linije nerazumevanja’ među saradnicima“, kao i da ona „ne vidi nijedan realan povod“ za vanredne izbore. Povodom potpisivanja Briselskog sporazuma bila je emotivna („Nemojte mi zameriti što ću istaći ulogu Aleksandra Vučića u tom procesu, jer mislim da je značajna zbog toga što on ni u jednom trenutku nije pokazao da je fasciniran onima koji treba da prodaju tuđe, odnosno da umesto nas odluče o nama, a nije pokazao ni strah pred onima koji imaju moćne zaštitnike i traže mnogo više nego što im pripada“). A onda, obrazlažući preporuku koju je NBS dala bankama u vezi sa kreditima u švajcarskim francima, rekla je da banke ne moraju da je prihvate, ali da je uverena da će „banke shvatiti da je ovo, pre svega, u njihovom interesu, jer one znaju šta NBS zna“. Javnost je ostala uskraćena za informaciju – šta je to što NBS zna o poslovnim bankama.

U decembru 2013. na sajtu novosadskog Radija 021 pojavljuje se vest o tome da ćerki Jorgovanke Tabaković Mileni novosadska filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje obezbeđuje službeni automobil i vozača kako bi dva puta nedeljno išla u Beograd na predavanja i nestaje nakon tri sata. Jorgovanka Tabaković medijima šalje otvoreno pismo u kome kaže „da ne može da dozvoli da njenu decu bez ikakvih dokaza bacaju u blato, kao i instituciju koju mora da štiti“, i traži od medija koji su „ovu lažnu vest preneli da je hitno povuku jer ne želi da njena deca crvene zbog monstruoznih laži kojima neko udara na nju, njenu porodicu i instituciju guvernera NBS“.

CINS objavljuje tekst pod nazivom „Istina ima rok trajanja“, međutim i taj tekst nestaje hakerskim napadom. „Imamo informacije da se i drugim sajtovima koji su preneli priču desilo da budu hakovani“, izjavio je tada Branko Čečen, direktor CINS-a.

U oktobru 2013. propada Privredna banka Beograd (PBB), a početkom 2014. i Univerzal banka. Najveći akcionar Univerzal banke Nebojša Divljan u februaru iznosi optužbe na račun NBS – kaže da je u maju 2013. godine uputio dopis guverneru NBS Jorgovanki Tabaković „kojim je obaveštava o ozbiljnim nepravilnostima i o tome da UBB posluje mimo zakona“, te da zahteva hitnu vanrednu kontrolu banke. „Na zahtev nisam dobio nikakav odgovor i ćutanje NBS sam shvatio kao podršku rukovodstvu banke, i tada sam se povukao u status pasivnog akcionara, jer je učešće u radu organa banke bilo beskorisno“, rekao je Divljan uz ocenu da je NBS imala „burazerski nadzor“ nad Univerzal bankom i „da je mogla da predupredi slom banke pre godinu dana, kada je UBB imala regulatorni kapital od 1,8 milijardi dinara“.

Takođe, list „Danas“ je u više navrata pisao o povezanosti Siniše Malog (tada savetnika Aleksandra Vučića), Ivice Kojića, ali i NBS sa Miroslavom Bogićevićem, bivšim vlasnikom kompanije Farmakom, zbog koje je propala PBB: rukovodstvu ove državne banke bilo je „zabranjeno da samostalno preduzima bilo kakve mere naplate prema Farmakomu i svim sa njim povezanim licima“ – najvećem dužniku banke.

Ujedno, „Danas“ je otkrio i da je u decembru 2012. Jorgovanka Tabaković lično intervenisala kako bi Bogićevićev Farmakom došao do kredita holandske banke od 25 miliona evra, iako plan otplate tog zajma nije bio usklađen sa srpskim propisima. NBS je prvo odbila da registruje kredit, Bogićević je otišao u posetu Jorgovanki Tabaković, i NBS odmah sutradan pušta sporni kredit.

U septembru 2014. upad provalnika u njenu hotelsku sobu u Crnoj Gori, koji je odneo njen neseser sa ličnim stvarima, guvernerka maltene proglašava pokušajem atentata: „Možda su hteli da egzekucija liči na prirodnu smrt. Infarktom od stresa ili zamenjenim lekovima. Ne znam. Možda.“

U decembru 2016. CINS, nakon što je na jedvite jade dobio doktorat Jorgovanke Tabaković, objavljuje da je Tabaković „plagirala značajan deo doktorata“: „Doktorat guvernerke Narodne banke Srbije pun je doslovno prepisanih pasusa drugih autora bez citiranja“, piše CINS, dodajući da je više od 20 odsto teksta „preuzeto bez citiranja“. Mentor Jorgovanki Tabaković bio je Milenko Dželetović, takođe visokopozicionirani član SNS-a.

Iako guverner, Jorgovanka Tabaković govori na glavnom odboru SNS-a pred predsedničke izbore 2017, a u maju iste godine se ispoveda:

„Nisam srećna što Aleksandar Vučić neće više biti premijer, brinem da li će doći neko ko je do te mere upućen u budžet, odgovoran i ima tu vrstu posvećenosti. (…) Samo on može da izračuna u samo tri minuta fiskalne rizike od, primera radi, zapošljavanja jednog profesora elektrotehnike za podsticaj IT-u, i to ne samo za dati trenutak već i na srednji rok.“

U avgustu 2017, kad je bilo jasno da od projektovanog rasta BDP-a od tri odsto nema ništa, Tabaković i NBS – nešto poput direktora RZS i njegove računice kako je „najverovatnije“ da će plata do kraja 2018. biti 500 evra – izlaze sa procenom da će u drugoj polovini 2017. BDP morati da skoči pet odsto da bi ukupan rast bio tri, i da NBS i dalje očekuje da će taj cilj biti ostvaren. Taman koliko i plate od 500 evra – dobar primer uništavanja institucija zarad dnevne politike.

Napokon, taman pošto je izabrana na svoj drugi mandat, Jorgovanka Tabaković je u javnosti promovisala obavezno uvođenje Dina kartice. Jedna od firmi koje će zarađivati na obradi transakcija Dina kartice jeste Čip kard, iza koje stoji kompanija Aseko, u kojoj je brat premijerke Ane Brnabić, Igor, jedan od direktora.