Još je prvi restoran na Slaviji, kada je počeo sa radom, bio poznat po najvišim standardima u Evropi. Ta stara dobra škola, koja uči da se radi samo dobro i do kraja, prenosila se sa generacije na generaciju
Jedan od najpopularnijih američkih brendova i simbola zapadnog „brzog“ načina života svakako je McDonald’s. Davne 1988. godine, ova multinacionalna je u Beogradu otvorila restoran na Slaviji, koji je ujedno bio i prvi u jednoj komunističkoj zemlji. McDonald’s restorani u Srbiji su i nosioci više svetskih rekorda. Tako je restoran Bezistan na Terazijama, kada je otvoren, bio najveći na svetu i prvi je u jednoj godini uslužio više od 3,5 miliona gostiju. Prošle godine, restorani na Terazijama i Slaviji, dobili su prve McCafee u regionu. U prvih 20 godina poslovanja u restoranima je radilo više od 7000 mladih ljudi i stasalo oko hiljadu menadžera. O poslovnim rezultatima u godini krize, uticaju kompanije na razvoj lokalnih dobavljača i korporativnoj odgovornosti, razgovarali smo sa Radošem Pavićevićem, direktorom preduzeća McDonald’s restorani.
„VREME„: Prošli ste mnoge teške godine na srpskom tržištu. Na koji način ste osetili uticaje svetske ekonomske krize u svom poslovanju i kako ste se protiv nje borili?
RADOŠ PAVIĆEVIĆ: Od trenutka kada smo otvorili prvi restoran, delili smo sa ovim tržištem sve pobede i poraze. Nikada nismo pomišljali da prestanemo sa radom. Pre više od dve decenije došli smo da ostanemo. McDonald’s je rođen u SAD, ali ovde smo deo lokalne zajednice sa kojom delimo i dobro i zlo. Ova godina bila je veoma teška, što se delimično reflektovalo na čitavu ekonomsku situaciju u zemlji. Za nas je 2009. bila izazovna i trebalo je boriti se za svakog gosta. Čitav niz akcija koje smo imali pomogle su nam da nivo posete i prometa održimo na prošlogodišnjem nivou. Nismo imali problema sa likvidnošću, a sve svoje obaveze prema dobavljačima i zaposlenima ispunjavali smo na vreme. Borili smo se da očuvamo poziciju na tržištu i dobijemo što bolju startnu poziciju za budućnost. Staro pravilo kaže da se iz krize mora izaći što bolji i jači.
Da li ste skoro oborili neki novi rekord?
Nezahvalno je porediti posete po pojedinim restoranima jer danas imamo 11 restorana u Beogradu, i po jedan u Novom Sadu, Nišu i Subotici. Imajući u vidu broj gostiju koji nas posećuje i dalje smo veoma atraktivni, voljeni i cenjeni. Pre nekoliko godina promenili smo sistem rada tako da ne želimo samo da budemo što veći, nego i što bolji. Da smo u tome uspešni, svedoče ocenjivanja koje McDonald’s sprovodi na globalnom nivou. Tako su po oceni Mistery Shoppera (tajnog gosta), srpski McDonald’s restorani ocenjeni kao broj jedan u Evropi po pitanju standarda kvaliteta koje ispunjavamo. „Tajne posete“ imaju svi naši restorani tri puta mesečno. Centrala McDonald’sa angažuje firme koje vrše tajni nadzor i podnose izveštaje. I prošle godine smo po pitanju kvaliteta usluge i higijene bili najbolji.
Šta najviše utiče na činjenicu da McDonald’s restorani u Srbiji najviše brinu o svom ugledu?
Još je prvi restoran na Slaviji, kada je počeo sa radom, bio poznat po najvišim standardima u Evropi. Ta stara dobra škola, koja uči da se radi samo dobro i do kraja, prenosila se sa generacije na generaciju. Iz te, da kažem „srpske“ škole, proistekao je popriličan broj mladih ljudi koji su danas menadžeri u McDonald’s restoranima širom sveta i poprilično su uspešni.
Kakvi su vam poslovni planovi za 2010. godinu?
Ove godine otvoren je restoran u Tržnom centru Ušće, a oni na Terazijama, Slaviji i kod Fontane prošireni su sa McCafe kornerima. Izvesno je da ćemo u 2010. otvoriti novi McDrive restoran na autoputu u Velikoj Plani. To će biti objekat od 500 kvadrata. Tu će biti dobra prilika da se napravi pauza na putu za južnu Srbiji ili Grčku. Nadamo se i novom većem restoranu u Novom Sadu. Taj grad sa 300.000 stanovnika nam je važno tržište i ima potencijal za razvoj više restorana. Planiramo i uvođenje tri nova McCafea u tri stara objekta. Takođe, dva restorana će biti remontovana po uzoru na Slaviju, Bezistan i Fontanu. Tako će šest restorana imati novi, savremen izgled. McDonald’s je na nivou evropskog tržišta razvio svoj Dizajn studio. U njemu rade arhitekte koje imaju zadatak da McDonald’s enterijere što više približe savremenim trendovima u ugostiteljstvu.
Da li se uvođenje McCafea pokazalo kao dobar poslovni koncept u Srbiji?
Mi smo bili, jesmo i ostaćemo u hamburger biznisu. Uvođenje McCafea ne znači da McDonald’s menja svoju poslovnu formulu. Nije nam cilj da ljudi dolaze samo da piju kafu. Mi smo samo upotpunili ponudu svojim gostima, pa im pored kafe ponudili i 15 vrsti odličnih kolača. McCafe je dobro prihvaćen i zato ćemo nastaviti da razvijamo ovaj koncept.
U proizvodnji gotove hrane, McDonald’s koristi između 50 i 60 odsto domaćih sirovina. Značajan broj domaćih firmi dobavljača je stasao zahvaljujući saradnji sa McDonald’som. Kako ta kooperacija izgleda?
Ulazak McDonald’sa na srpsko tržište je bio važan signal i za druge strane investitore da se za njega treba zainteresovati. Naš razvoj je počeo uz pomoć lokalnih dobavljača i traje i danas. Desing iz Knjaževca (punjenja od voća, sok od jabuke i preliv od čokolade) dobar je primer kako mala firma može da se razvije koristeći know–how koji mi dajemo. Oni su ozbiljno shvatili posao i danas u svom portfoliju firmi za koje rade imaju više svetskih brendova. Pored McDonald’sovih standarda kvaliteta, dobavljač mora da ispuni i standarde koje nalažu propisi Evropske unije. Kada dobiju našu saglasnost za saradnju, posao tek počinje. Mi permanentno vršimo kontrolu njihovih sirovina i rada, što utiče da se razvijaju i budu svake godine sve bolji. Sa svim svojim dobavljačima imamo gentlman’s agreement (džentlmenski dogovor). Mi nemamo ugovore kojima se obavezujemo koliko dugo i kolike količine ćemo od njih kupovati. Sarađujemo sve dok oni nude zahtevan kvalitet proizvoda po konkurentnim cenama. Do sada nikada nismo bili u situaciji da moramo da otkažemo kupovinu nekom domaćem dobavljaču. To pokazuje koliko mi tu dobru saradnju cenimo i negujemo. Dve firme sa kojima sarađujemo na svetskom i evropskom nivou, a imaju svoje fabrike u Srbiji su Esca Food Solutions (za meso) i Žitoban (za zemičke). Uvozimo samo sirovine čija je proizvodnja kod nas skupa, nekvalitetna ili nemoguća.
Kako se borite protiv tvrdnji nutricionista da je brza hrana nezdrava?
Sva hrana u McDonald’s restoranima ispunjava nutricionističke standarde. Za pripremu hrane koriste se potpuno zdrave i prirodne sirovine visokog kvaliteta. Sam tehnološki proces proizvodnje teče po standardima istim kao svuda u svetu. Naši hamburgeri su svuda isti. Dobavljač mesa (Esca Food Solutions) ima sofisticiran sistem praćenja kontrole kvaliteta mesa (od farme do isporuke) i implementiran HACCP standard.
U akcijama društveno korporativne odgovornosti najčešće ste fokusirani na pomoć deci. Da li su humanitarni projekti više volonterski ili filantropski?
Deca su potencijal i neprocenjivo blago svake zemlje. Naši najverniji gosti su upravo deca, pa rado ulažemo u njihovu budućnost i bolji život. Za njih izdvajmo značajna materijalna sredstva, ali često su i zaposleni volonterski uključeni u širenje humanitarnog duha McDonald’s porodice. Zato smo razvili mrežu saradnje sa mnogobrojnim institucijama u cilju sprovođenja CSR akcija. U saradnji sa VMA učestvovali smo u akciji dobrovoljnog davanja krvi, a Institutu „Majka i dete“ pomogli smo pri kupovini specijalnih infuzionih pumpi. Svetski dan deteta obeležavamo u saradnji sa Kreativno-edukativnim centrom za nedovoljno mentalno razvijene osobe (KEC MNRO). Posebnu pažnju posvećujemo deci ometenoj u razvoju i poboljšanju njihovog položaja u društvu. Kroz adekvatan program, štićenicima KEC MNRO-a McDonald’s pruža mogućnost zaposlenja u svojim restoranima.
Ove godine McDonald’s je organizovao i niz sportskih takmičenja za mlade širom Srbije. To su McDonald’s Street Voleyball i McDonald’s Street Football liga. Značajna sredstva izdvojena su i za kulturu. I naredne godine nastavićemo da poslujemo u duhu društveno odgovorne kompanije koja misli na svoje sugrađane. Svesni smo da pomažemo samo kap u moru potreba, ali isto tako sam siguran da sve firme u skladu sa svojim mogućnostima treba da izdvoje deo profita za pomoć sredini u kojoj posluju.
Kako se naš McDonald’s kotira u centrali u SAD?
Svi parametri kojima nas prate i porede daju sasvim dovoljno razloga da budu ponosni na ćerku firmu u našoj zemlji. Srbija nije veliko tržište po površini i broju stanovnika, ali sa 14 restorana dostojno reprezentuje brend na našem podneblju. Veličina tržišta ne stavlja nas u gori položaj nego što ga ima Nemačka sa 1400 restorana. Pozitivna konkurencija postoji, ali svaka ćerka firma ima isti tretman i pomoć od strane McDonald’s korporacije.
Jedan ste od prvih zaposlenih u McDonald’su u Srbiji i bili ste na menadžerskim pozicijama u restoranima širom sveta. Šta je najviše uticalo na to da ovoj firmi ostanete lojalni ceo radni vek?
McDonald’s svima koji su ambiciozni i vredni pruža mogućnost napredovanja. Pre 21. godinu služio sam prve goste u restoranu Slavija. Sistem tako funkcioniše. Uglavnom se počinje radom za kasom i na grilu, a kasnije se odvija prirodna selekcija onih koji idu dalje. Sve ove godine bile su izazovne i dale mi mogućnosti da se razvijem i profesionalno i privatno. Prošao sam preko sto McDonald’sovih internih kurseva. U ovoj kompaniji edukacija se završava tek odlaskom u penziju. McDonald’s je multinacionalna kompanija u kojoj ne postoji diskriminacija zbog nacionalnosti ili boje kože. Svako ima svoju šansu i to je velika prednost ove kompanije. Teško je očekivati da će svih 750 zaposlenih u Srbiji postati direktori. Ipak, svakog radnika koji ima potencijal da nešto postigne i vidi svoju budućnost u ovoj firmi, savetujem da ostane.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
