Svetozar Marović

Osnovni podaci: Rođen je 31. marta 1955. godine u Kotoru. Osnovnu i srednju školu završio u Kotoru, studirao i diplomirao na Pravnom fakultetu u Titogradu (Podgorica). Crnogorac, pravoslavne vere. Oženjen, otac dvoje dece (Miloš i Milena). Govori engleski, ruski i italijanski.

Karijera: Nakon fakulteta zaposlio se kao pripravnik u Skupštini opštine Budva, istovremeno je bio i predsednik Saveza socijalističke omladine grada. Brže je napredovao u politici nego u struci, postao je predsednik SSO-a Crne Gore. Etablirani funkcioneri komunističkog režima vide ga kao „anfant teribla“ režima jer kritikuje zatvorene partijske sastanke. Partijski kadrovici su njegov rad ocenili kao „socijalnu demagogiju mladog demokrate i liberala“. U vreme delegatskog sistema i posrednih izbora (1984) štampao je pamflet pod nazivom „Prestanite sa izbornim prevarama“. U Skupštini Crne Gore kao omladinski delegat postavljao je nezgodna pitanja, a kad se svim tim pozabavio tadašnji CK SK, podneo je ostavku i postao direktor Uprave prihoda, a potom predsednik Izvršnog odbora SO-a Budva. Idejni je tvorac i suosnivač budvanskog festivala Grad teatar, Trga pjesnika (Budva), Dana alternativne medicine i slično. („Činjenica da se Kripodonofova anticipacija o humanitarnom turizmu sve više opredmećuje u zahtjevima realnog turističkog tržišta pokazala je na našem primjeru da je proizvodnja turizma s viškom duhovnosti bila blagovremeno čitanje nove turističke aksiologije.“)

U vreme događanja naroda daje ostavku na funkciju gradonačelnika i ubrzo postaje poznat jugoslovenskoj javnosti kao jedan od tri asa crnogorske antibirokratske revolucije (Milo-Momo-Sveto, „mladi, lijepi i pametni“). Kada su pučisti uzeli vlast, dobija funkciju u Predsedništvu CK SK CG a zadužen je za ideologiju, bio je i član Predsjedništva Crne Gore, generalni sekretar Demokratske partije socijalista, potpredsjednik DPS-a, poslanik u crnogorskom i saveznom parlamentu. Sada je potpredsednik DPS-a. Objavio knjigu Vrijeme iskušenja, zbirku tekstova iz vremena antibirokratske revolucije.

Za predsednika Skupštine Crne Gore izabran je 1994. godine; mandat je prestao nakon vanrednih republičkih izbora aprila 2001. jer se njegovom reizboru usprotivio Liberalni savez. Sada je poslanik i predsednik Odbora za međunarodne odnose. Umesto fotelje predsednika Skupštine Republike dobio je fotelju predsednika Skupštine Jadranskog sajma u Budvi, gde je do tada bio predsednik Upravnog odbora.

Kandidat za prvog predsednika Jugoslavije: „Nelagodno sam se osjećao zbog ubijeđenosti da sam predložen za posao za koji nemam iskustva niti znanja. Srećom, sve je dobro završeno i za državu i za mene.“

Kako ga vide: „Šampion prazne retorike i svega što ovu zemlju čini poslednjim evropskim ostrvcetom jednopartijske tiranije.“ „Imponuje svojom mudrošću, mirnoćom i tolerancijom.“

O podelama u DPS–u: „Ako se pojave razmirice između ljudi u vrhu vlasti, onda oni, prirodno, u svoje tokove uvlače i partiju, narod i državu. Zato mi od početka nije bilo jasno – zašto nam je ovo trebalo? Priznajem da nijesam ni tada, na početku, vidio nijedan bitan razlog za onoliko dugih i napetih sjednica koje uvlače nesigurnost i nemir u ljude, za toliko javnih optužbi i sumnji, u čemu učestvuju i državni mediji.“

O isključivosti: „Crnu Goru je dosta koštala isključivost. Zato ne smijemo jedan protiv drugog, jedni na druge. Ne smijemo dijeliti jedno koje je jako da bismo dobili više slabih i nejakih.“

Poraz je poučan: „Od poraza je moguće više naučiti. Mnogi to ne znaju i zato ih možda čeka poraz.“

Budućnost Crne Gore: „Ne leži u osvetoljubivosti i produbljivanju dioba, povratku u prošlost i podjeli na pobjednike i poražene, niti u neuvažavanju svijeta.“

Crnogorsko Dedinje: „Glavni problem Crne Gore je Dedinje gdje vladaju stogodišnji ratovi Crnogoraca protiv Crnogoraca. Ako treba, napravićemo jedno elitno Dedinje, pa neka ih, neka tu žive, da ne idu u Beograd da nas remete.“

Mitska prošlost: „Bez mitova se ne može živjeti, ali mitovi nas pojedu vremenom.“

Kako bi glasao na referendumu: „Ne bih glasao za svoje pretke, nego za svoju djecu, to znači da budu slobodni, da budu svoji i da ne zavise od bilo koga.“

Dogovor o Jugoslaviji: „Da svako bude domaćin u svojoj kući. Jer, i braća žive samostalno, ali se zbog toga ne mrze i ne rade jedan protiv drugog.“

Životni kredo: „Vjerujem da ljudi ne mogu bez sna. Samo s maštom vidi se dalje i osjeća više. Na taj način čovjek je najbliži realnosti.“