34-01
Mnogi će ostati u čudu kada saznaju da je Srbija bila lider u učešću u velikoj intelektualnoj razmeni omladine u okviru visokog obrazovanja. Današnji potencijalni međunarodni student pred sobom ima znatno lakši pristup globalnom iskustvu obrazovanja
Regionalna konferencija Education USA Europe & Eurasia, koja se održava svake treće godine na različitim lokacijama, ove godine je za domaćina imala Beograd. Od 18. do 21. septembra više od 50 predstavnika američkog visokog obrazovanja razgovaralo je u Beogradu sa brojnim obrazovnim savetnicima mreže EducationUSA iz Evrope i Evroazije, zvaničnicima Biroa za obrazovanje i kulturu Stejt departmenta i predstavnicima Međunarodnog instituta za obrazovanje iz SAD.
U hotelskom okruženju ova konferencija je tek počinjala, a IT susret profesionalaca privodio se kraju i nisam mogla da se suzdržim od razmišljanja o tome koji je od dva događaja bio više futuristički. Tehnološki napredak nam donosi pogodnosti na dlanu i reaguje na glasovne komande, i sigurno je doprineo održavanju konferencije o američkom visokom obrazovanju, ali ne mogu da se oduprem razmatranju o današnjoj mladosti i čudesnim mogućnostima međunarodnog obrazovanja koje nekad mnogima nisu bile dostupne.
Mnogi će ostati u čudu kada saznaju da je Srbija bila lider u učešću u velikoj intelektualnoj razmeni omladine u okviru visokog obrazovanja. Mnogi domaći naučnici su postali poznati po obrazovanju u Sjedinjenim Državama, ali nije toliko poznato da je u jesen 1919. godine grupa od 61 devojke i mladića došla u SAD da pohađa 53 koledža i univerziteta. Arhivisti iz “Vinče” koji vode računa o naučnim radovima Petra Martinovića prvi će reagovati i zato moram da naglasim da nisu svi iz te grupe završili u anonimnosti. Mnogi od studenata su se nakon završetka školovanja vratili u domovinu da urade sve što mogu i da daju svoj doprinos društvu – mala armija zubara se nakon školovanja vratila u Srbiju da ublaži bolove i patnju. Rad svih njih, njihova iskustva i pisma tokom i nakon obrazovanja deo su važnih kolekcija u američkoj Nacionalnoj arhivi.
Današnji potencijalni međunarodni student pred sobom ima znatno lakši pristup globalnom iskustvu obrazovanja. Uz mogućnosti rada od kuće, povratak u rodni kraj je jednostavniji. Na konferenciji u Beogradu su u punom sjaju bili izloženi upravo najbolji primeri. Bogdan Gecić, osnivač advokatske kancelarije “Gecić Law” i alumnista Harvard LL.M. programa, otvorio je konferenciju svojim govorom.
Dr Nebojša Ikodinović, profesor i prodekan beogradskog Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, institucije poznate po prijemu brojnih stranih studenata sa svih strana sveta, otvorio je radni deo konferencije. Poslednji dan konferencije otvorio je dr Mihail Arandarenko, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Profesoru nije nepoznato međunarodno obrazovanje pošto je već predavao na City University of New York i na London School of Economics.
Pošto EducationUSA konferencija nije kompletna bez predstavljanja zemalja koje učestvuju, evropski savetnici su postavili stolove specijalno napravljene za predstavljanje svojih zemalja predstavnicima američkih institucija.
Sto domaćina bio je posebno istaknut zahvaljujući trudu dr Adama Sofronijevića iz Univerzitetske biblioteke. U saradnji sa Udruženjem Adligat, posetiocima je predstavljen deo istorijskog kulturnog blaga Srbije u originalnim primercima. Na kraju konferencije posetiocima je predstavljen i drugi deo kulturne baštine – splet folklornih igara iz svih delova Srbije koje su igrači iz grupe Talija odigrali energično bez prestanka u restoranu na Kalemegdanu.
Sjedinjene Američke Države su već dugo priželjkivana lokacija za mlade građane Srbije koji traže međunarodno obrazovanje, ali je i Srbija od toga imala koristi. Univerziteti u Srbiji nude domaćim studentima bogatu mešavinu predavača koji su se obrazovali i predavali u inostranstvu i onih koji imaju iskustvo samo iz Srbije. Predstavnici američkih institucija koji su se predstavili domaćoj javnosti na Sajmu visokog obrazovanja u okviru konferencije nisu bili stidljivi u iskazivanju pozitivnih utisaka o znanju, ambiciji i talentu koje je u razgovoru s njima ispoljilo više od 300 posetilaca događaja, zainteresovanih za mogućnosti međunarodnog obrazovanja.
Svet je danas na raskršću posle susreta sa prvom pandemijom u modernom dobu i brojnim izazovima, poput klimatskih promena. Srbiji raskršća, poput onog geografskog na kojem leži Beograd, nisu nepoznata. U takvoj situaciji ne postoji razlog zbog kojeg bi domaću mladost i obrazovne institucije trebalo isključiti iz procesa međunarodnih razmena koje teku u oba smera.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
