34-01Mnogi će ostati u čudu kada saznaju da je Srbija bila lider u učešću u velikoj intelektualnoj razmeni omladine u okviru visokog obrazovanja. Današnji potencijalni međunarodni student pred sobom ima znatno lakši pristup globalnom iskustvu obrazovanja
Regionalna konferencija Education USA Europe & Eurasia, koja se održava svake treće godine na različitim lokacijama, ove godine je za domaćina imala Beograd. Od 18. do 21. septembra više od 50 predstavnika američkog visokog obrazovanja razgovaralo je u Beogradu sa brojnim obrazovnim savetnicima mreže EducationUSA iz Evrope i Evroazije, zvaničnicima Biroa za obrazovanje i kulturu Stejt departmenta i predstavnicima Međunarodnog instituta za obrazovanje iz SAD.
U hotelskom okruženju ova konferencija je tek počinjala, a IT susret profesionalaca privodio se kraju i nisam mogla da se suzdržim od razmišljanja o tome koji je od dva događaja bio više futuristički. Tehnološki napredak nam donosi pogodnosti na dlanu i reaguje na glasovne komande, i sigurno je doprineo održavanju konferencije o američkom visokom obrazovanju, ali ne mogu da se oduprem razmatranju o današnjoj mladosti i čudesnim mogućnostima međunarodnog obrazovanja koje nekad mnogima nisu bile dostupne.
Mnogi će ostati u čudu kada saznaju da je Srbija bila lider u učešću u velikoj intelektualnoj razmeni omladine u okviru visokog obrazovanja. Mnogi domaći naučnici su postali poznati po obrazovanju u Sjedinjenim Državama, ali nije toliko poznato da je u jesen 1919. godine grupa od 61 devojke i mladića došla u SAD da pohađa 53 koledža i univerziteta. Arhivisti iz “Vinče” koji vode računa o naučnim radovima Petra Martinovića prvi će reagovati i zato moram da naglasim da nisu svi iz te grupe završili u anonimnosti. Mnogi od studenata su se nakon završetka školovanja vratili u domovinu da urade sve što mogu i da daju svoj doprinos društvu – mala armija zubara se nakon školovanja vratila u Srbiju da ublaži bolove i patnju. Rad svih njih, njihova iskustva i pisma tokom i nakon obrazovanja deo su važnih kolekcija u američkoj Nacionalnoj arhivi.
Današnji potencijalni međunarodni student pred sobom ima znatno lakši pristup globalnom iskustvu obrazovanja. Uz mogućnosti rada od kuće, povratak u rodni kraj je jednostavniji. Na konferenciji u Beogradu su u punom sjaju bili izloženi upravo najbolji primeri. Bogdan Gecić, osnivač advokatske kancelarije “Gecić Law” i alumnista Harvard LL.M. programa, otvorio je konferenciju svojim govorom.
Dr Nebojša Ikodinović, profesor i prodekan beogradskog Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, institucije poznate po prijemu brojnih stranih studenata sa svih strana sveta, otvorio je radni deo konferencije. Poslednji dan konferencije otvorio je dr Mihail Arandarenko, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Profesoru nije nepoznato međunarodno obrazovanje pošto je već predavao na City University of New York i na London School of Economics.
Pošto EducationUSA konferencija nije kompletna bez predstavljanja zemalja koje učestvuju, evropski savetnici su postavili stolove specijalno napravljene za predstavljanje svojih zemalja predstavnicima američkih institucija.
Sto domaćina bio je posebno istaknut zahvaljujući trudu dr Adama Sofronijevića iz Univerzitetske biblioteke. U saradnji sa Udruženjem Adligat, posetiocima je predstavljen deo istorijskog kulturnog blaga Srbije u originalnim primercima. Na kraju konferencije posetiocima je predstavljen i drugi deo kulturne baštine – splet folklornih igara iz svih delova Srbije koje su igrači iz grupe Talija odigrali energično bez prestanka u restoranu na Kalemegdanu.
Sjedinjene Američke Države su već dugo priželjkivana lokacija za mlade građane Srbije koji traže međunarodno obrazovanje, ali je i Srbija od toga imala koristi. Univerziteti u Srbiji nude domaćim studentima bogatu mešavinu predavača koji su se obrazovali i predavali u inostranstvu i onih koji imaju iskustvo samo iz Srbije. Predstavnici američkih institucija koji su se predstavili domaćoj javnosti na Sajmu visokog obrazovanja u okviru konferencije nisu bili stidljivi u iskazivanju pozitivnih utisaka o znanju, ambiciji i talentu koje je u razgovoru s njima ispoljilo više od 300 posetilaca događaja, zainteresovanih za mogućnosti međunarodnog obrazovanja.
Svet je danas na raskršću posle susreta sa prvom pandemijom u modernom dobu i brojnim izazovima, poput klimatskih promena. Srbiji raskršća, poput onog geografskog na kojem leži Beograd, nisu nepoznata. U takvoj situaciji ne postoji razlog zbog kojeg bi domaću mladost i obrazovne institucije trebalo isključiti iz procesa međunarodnih razmena koje teku u oba smera.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
