34-01Mnogi će ostati u čudu kada saznaju da je Srbija bila lider u učešću u velikoj intelektualnoj razmeni omladine u okviru visokog obrazovanja. Današnji potencijalni međunarodni student pred sobom ima znatno lakši pristup globalnom iskustvu obrazovanja
Regionalna konferencija Education USA Europe & Eurasia, koja se održava svake treće godine na različitim lokacijama, ove godine je za domaćina imala Beograd. Od 18. do 21. septembra više od 50 predstavnika američkog visokog obrazovanja razgovaralo je u Beogradu sa brojnim obrazovnim savetnicima mreže EducationUSA iz Evrope i Evroazije, zvaničnicima Biroa za obrazovanje i kulturu Stejt departmenta i predstavnicima Međunarodnog instituta za obrazovanje iz SAD.
U hotelskom okruženju ova konferencija je tek počinjala, a IT susret profesionalaca privodio se kraju i nisam mogla da se suzdržim od razmišljanja o tome koji je od dva događaja bio više futuristički. Tehnološki napredak nam donosi pogodnosti na dlanu i reaguje na glasovne komande, i sigurno je doprineo održavanju konferencije o američkom visokom obrazovanju, ali ne mogu da se oduprem razmatranju o današnjoj mladosti i čudesnim mogućnostima međunarodnog obrazovanja koje nekad mnogima nisu bile dostupne.
Mnogi će ostati u čudu kada saznaju da je Srbija bila lider u učešću u velikoj intelektualnoj razmeni omladine u okviru visokog obrazovanja. Mnogi domaći naučnici su postali poznati po obrazovanju u Sjedinjenim Državama, ali nije toliko poznato da je u jesen 1919. godine grupa od 61 devojke i mladića došla u SAD da pohađa 53 koledža i univerziteta. Arhivisti iz “Vinče” koji vode računa o naučnim radovima Petra Martinovića prvi će reagovati i zato moram da naglasim da nisu svi iz te grupe završili u anonimnosti. Mnogi od studenata su se nakon završetka školovanja vratili u domovinu da urade sve što mogu i da daju svoj doprinos društvu – mala armija zubara se nakon školovanja vratila u Srbiju da ublaži bolove i patnju. Rad svih njih, njihova iskustva i pisma tokom i nakon obrazovanja deo su važnih kolekcija u američkoj Nacionalnoj arhivi.
Današnji potencijalni međunarodni student pred sobom ima znatno lakši pristup globalnom iskustvu obrazovanja. Uz mogućnosti rada od kuće, povratak u rodni kraj je jednostavniji. Na konferenciji u Beogradu su u punom sjaju bili izloženi upravo najbolji primeri. Bogdan Gecić, osnivač advokatske kancelarije “Gecić Law” i alumnista Harvard LL.M. programa, otvorio je konferenciju svojim govorom.
Dr Nebojša Ikodinović, profesor i prodekan beogradskog Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, institucije poznate po prijemu brojnih stranih studenata sa svih strana sveta, otvorio je radni deo konferencije. Poslednji dan konferencije otvorio je dr Mihail Arandarenko, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Profesoru nije nepoznato međunarodno obrazovanje pošto je već predavao na City University of New York i na London School of Economics.
Pošto EducationUSA konferencija nije kompletna bez predstavljanja zemalja koje učestvuju, evropski savetnici su postavili stolove specijalno napravljene za predstavljanje svojih zemalja predstavnicima američkih institucija.
Sto domaćina bio je posebno istaknut zahvaljujući trudu dr Adama Sofronijevića iz Univerzitetske biblioteke. U saradnji sa Udruženjem Adligat, posetiocima je predstavljen deo istorijskog kulturnog blaga Srbije u originalnim primercima. Na kraju konferencije posetiocima je predstavljen i drugi deo kulturne baštine – splet folklornih igara iz svih delova Srbije koje su igrači iz grupe Talija odigrali energično bez prestanka u restoranu na Kalemegdanu.
Sjedinjene Američke Države su već dugo priželjkivana lokacija za mlade građane Srbije koji traže međunarodno obrazovanje, ali je i Srbija od toga imala koristi. Univerziteti u Srbiji nude domaćim studentima bogatu mešavinu predavača koji su se obrazovali i predavali u inostranstvu i onih koji imaju iskustvo samo iz Srbije. Predstavnici američkih institucija koji su se predstavili domaćoj javnosti na Sajmu visokog obrazovanja u okviru konferencije nisu bili stidljivi u iskazivanju pozitivnih utisaka o znanju, ambiciji i talentu koje je u razgovoru s njima ispoljilo više od 300 posetilaca događaja, zainteresovanih za mogućnosti međunarodnog obrazovanja.
Svet je danas na raskršću posle susreta sa prvom pandemijom u modernom dobu i brojnim izazovima, poput klimatskih promena. Srbiji raskršća, poput onog geografskog na kojem leži Beograd, nisu nepoznata. U takvoj situaciji ne postoji razlog zbog kojeg bi domaću mladost i obrazovne institucije trebalo isključiti iz procesa međunarodnih razmena koje teku u oba smera.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
