Mnogi će ostati u čudu kada saznaju da je Srbija bila lider u učešću u velikoj intelektualnoj razmeni omladine u okviru visokog obrazovanja. Današnji potencijalni međunarodni student pred sobom ima znatno lakši pristup globalnom iskustvu obrazovanja
34-01…
Regionalna konferencija Education USA Europe & Eurasia, koja se održava svake treće godine na različitim lokacijama, ove godine je za domaćina imala Beograd. Od 18. do 21. septembra više od 50 predstavnika američkog visokog obrazovanja razgovaralo je u Beogradu sa brojnim obrazovnim savetnicima mreže EducationUSA iz Evrope i Evroazije, zvaničnicima Biroa za obrazovanje i kulturu Stejt departmenta i predstavnicima Međunarodnog instituta za obrazovanje iz SAD.
U hotelskom okruženju ova konferencija je tek počinjala, a IT susret profesionalaca privodio se kraju i nisam mogla da se suzdržim od razmišljanja o tome koji je od dva događaja bio više futuristički. Tehnološki napredak nam donosi pogodnosti na dlanu i reaguje na glasovne komande, i sigurno je doprineo održavanju konferencije o američkom visokom obrazovanju, ali ne mogu da se oduprem razmatranju o današnjoj mladosti i čudesnim mogućnostima međunarodnog obrazovanja koje nekad mnogima nisu bile dostupne.
Mnogi će ostati u čudu kada saznaju da je Srbija bila lider u učešću u velikoj intelektualnoj razmeni omladine u okviru visokog obrazovanja. Mnogi domaći naučnici su postali poznati po obrazovanju u Sjedinjenim Državama, ali nije toliko poznato da je u jesen 1919. godine grupa od 61 devojke i mladića došla u SAD da pohađa 53 koledža i univerziteta. Arhivisti iz “Vinče” koji vode računa o naučnim radovima Petra Martinovića prvi će reagovati i zato moram da naglasim da nisu svi iz te grupe završili u anonimnosti. Mnogi od studenata su se nakon završetka školovanja vratili u domovinu da urade sve što mogu i da daju svoj doprinos društvu – mala armija zubara se nakon školovanja vratila u Srbiju da ublaži bolove i patnju. Rad svih njih, njihova iskustva i pisma tokom i nakon obrazovanja deo su važnih kolekcija u američkoj Nacionalnoj arhivi.
Današnji potencijalni međunarodni student pred sobom ima znatno lakši pristup globalnom iskustvu obrazovanja. Uz mogućnosti rada od kuće, povratak u rodni kraj je jednostavniji. Na konferenciji u Beogradu su u punom sjaju bili izloženi upravo najbolji primeri. Bogdan Gecić, osnivač advokatske kancelarije “Gecić Law” i alumnista Harvard LL.M. programa, otvorio je konferenciju svojim govorom.
Dr Nebojša Ikodinović, profesor i prodekan beogradskog Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, institucije poznate po prijemu brojnih stranih studenata sa svih strana sveta, otvorio je radni deo konferencije. Poslednji dan konferencije otvorio je dr Mihail Arandarenko, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Profesoru nije nepoznato međunarodno obrazovanje pošto je već predavao na City University of New York i na London School of Economics.
Pošto EducationUSA konferencija nije kompletna bez predstavljanja zemalja koje učestvuju, evropski savetnici su postavili stolove specijalno napravljene za predstavljanje svojih zemalja predstavnicima američkih institucija.
Sto domaćina bio je posebno istaknut zahvaljujući trudu dr Adama Sofronijevića iz Univerzitetske biblioteke. U saradnji sa Udruženjem Adligat, posetiocima je predstavljen deo istorijskog kulturnog blaga Srbije u originalnim primercima. Na kraju konferencije posetiocima je predstavljen i drugi deo kulturne baštine – splet folklornih igara iz svih delova Srbije koje su igrači iz grupe Talija odigrali energično bez prestanka u restoranu na Kalemegdanu.
Sjedinjene Američke Države su već dugo priželjkivana lokacija za mlade građane Srbije koji traže međunarodno obrazovanje, ali je i Srbija od toga imala koristi. Univerziteti u Srbiji nude domaćim studentima bogatu mešavinu predavača koji su se obrazovali i predavali u inostranstvu i onih koji imaju iskustvo samo iz Srbije. Predstavnici američkih institucija koji su se predstavili domaćoj javnosti na Sajmu visokog obrazovanja u okviru konferencije nisu bili stidljivi u iskazivanju pozitivnih utisaka o znanju, ambiciji i talentu koje je u razgovoru s njima ispoljilo više od 300 posetilaca događaja, zainteresovanih za mogućnosti međunarodnog obrazovanja.
Svet je danas na raskršću posle susreta sa prvom pandemijom u modernom dobu i brojnim izazovima, poput klimatskih promena. Srbiji raskršća, poput onog geografskog na kojem leži Beograd, nisu nepoznata. U takvoj situaciji ne postoji razlog zbog kojeg bi domaću mladost i obrazovne institucije trebalo isključiti iz procesa međunarodnih razmena koje teku u oba smera.
Autorka je direktorka Međunarodnog akademskog centra “Education USA Serbia”
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
