Foto: FoNet/SPC
U Zagrebu je održana Međunarodna konferencija o verskim manjinama, u organizaciji Konferencije evropskih crkava (KEC). Mesto održavanja bila je Pravoslavna gimnazija "Katarina Kantakuzina Branković". Pre oko godinu dana, učenike ove gimnazije je grupa njihovih vršnjaka vređala, a zatim gađala kamenjem. Razbili su staklo na ulaznim vratima, a đaci, među kojima srećom nije bilo povređenih, bili su uplašeni i uznemireni. Događaji poput ovog pokazuju koliko je važno govoriti i raditi na zaštiti manjina
Odnos prema drugom, prema manjini, pokazatelj je gde se jedno društvo nalazi i koje vrednosti bira, te njegove zrelosti i sposobnosti da u drugačijem vidi vrednost, a ne pretnju. Nažalost, to je lakše reći nego učiniti.
Sloboda misli, savesti i veroispovesti, prava da se (ne) veruje, jedno je od osnovnih ljudskih prava. Međutim, verska i druga netrpeljivost, kao i zločini koji iz toga proističu, ne vrebaju i ne događaju se samo u „iscrpljenim društvima“ u kojima je pritom građanska svest još nedovoljno zrela pa je lako izazvati požare, već i u onim zemljama koje su viđene kao perjanice u zaštiti ljudskih prava. Današnja Evropa to pokazuje, podsećajući na onu čuvenu orvelovsku podelu na jednake i jednakije. Dok je na papiru, u zakonodavnim rešenjima mnogih zemalja sve kako treba, praksa je, kao i obično, kompleksnija i teža.
„Zapad danas ima jednako, ako ne i više problema kada je reč o zaštiti verskih manjina nego Istočna Evropa“, reči su Alfiaza Vaija, člana radne grupe Evropskog parlamenta za antirasizam i različitosti, koja je, uz KEC, bila organizator pomenute Konferencije „Verske manjine kao deo kulturno raznovrsnih društava“, zajedno sa Verskom komisijom za migrante u Evropi i Mitropolijom zagrebačko-ljubljanskom.
Kako stoji i u samom pozivu na konferenciju – iako postoji mnogo međunarodnih smernica i akcionih planova za države, kako da osiguraju da različite vere i kulture žive zajedno – izazovi uporno o(p)staju.
OBRAZOVAN – SPASEN: Na Konferenciji su učestvovali stručnjaci iz regiona, Finske, Švedske, Italije, zatim verski velikodostojnici, predstavnici međunarodnih organizacija, država i vlada. Između ostalih, generalni sekretar CKEC-a Heiki Hatunen, vladika Irinej Bulović, ombudsmanke Hrvatske i Finske, Lora Vidović i Pirko Mekinen, izaslanici srpskog predsednika i premijera, Jasmina Marić Mitrović i Vladimir Božović, predstavnici verskih manjina u Hrvatskoj – jevrejske i islamske zajednice, Baptističke crkve…
Zanimljivo je primetiti, s obzirom na značaj skupa i temu da, iako je predstavnik većinske Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj bio prisutan na samom otvaranju, ova Crkva je dosta „stidljivo“, neko bi rekao i nevoljno, učestvovala u radu Konferencije.
Učesnici su govorili o kompleksnosti odnosa prema manjinama, o tome kako se lako manipuliše ljudima da se okrenu protiv slabijeg i o odluci koju i manjina i većina moraju da donesu – da iskorače iz svog zatvorenog sveta. Kako je naveo Željko Mraz, generalni sekretar Saveza baptističkih crkava Hrvatske, pozivajući se na jednog književnika – „Svako razmišlja o menjanju sveta, ali niko o menjanju sebe.“
Ombudsmanka Finske govorila je o situaciji u njenoj zemlji pred kojom se postavljaju izazovi novih manjina, islamofobije, govora mržnje od kojih samo najozbiljniji završe u policiji, o potrebi za obukom dece i mladih o ljudskim pravima i potrebi da se ova tematika nađe u školskim kurikulumima…
Mnogi govornici su istakli značaj obrazovanja, kao verovatno najvažnijeg odgovora na situaciju sa kojom se savremeni svet suočava. Zagrebački rabin Luciano Moše Prelević je, opisujući današnju Evropu u kojoj se grade zidovi, gde je antisemitizam u porastu i desnica pobeđuje, kazao kako u Hrvatskoj ispitivanja pokazuju da je svaka generacija konzervativnija i netrpeljivija od prethodne, te da propust pre svega treba tražiti u vaspitanju i u školi. Ovakva situacija se svakako ne odnosi samo na Hrvatsku, već na veliki broj evropskih zemalja. Govoreći i o dijalogu između verskih i drugih lidera na našim prostorima, lucidno je zaključio da, „mi baš nemamo dijalog, već druženje i monologe“.
Pojedini govornici su smatrali da iako se različita međunarodna tela bave verskom diskriminacijom, neophodan je odlučniji stav kada je reč o zaštiti grupnih verskih prava, kao i zajednički, evropski zakonodavni okvir. Kada je radi o reč, istaknuto je da u hrvatskom zakonodavstvu ima dosta dobrih rešenja – muslimanska zajednica ga pozdravlja kao primer na koji bi trebalo svi da se ugledaju – ali da ipak nije sve tako dobro kada dođe do realnog života, odnosno do, na primer, položaja pravoslavne manjine. (Položaj SPC na Kosovu zahteva poseban tekst, a sramotni je primer nebrige i ugroženosti manjinske zajednice u Evropi 21. veka.)
Najupečatljivije je bilo izlaganje predstavnika mladih, Jelene Nestorović, predstavnice srpske omladine u Hrvatskoj, i Maria Vrselje, predstavnika hrvatske omladine u Srbiji. Nestorović je govorila o strahu koji obični ljudi osećaju i o potrebi da se promeni klima u društvu, da se promene naši mentalni sklopovi, a da je to neophodno učiniti kroz školske programe, kroz veronauku, saglasje reči i dela i prihvatanje odgovornosti javnih aktera i većinske Crkve. Slušajući o problemima sa kojima se Srbi u Hrvatskoj suočavaju, Vrselja je kazao da mu se činilo da sluša o Hrvatima u Srbiji.
ZAŠTO RAZGOVARAMO: Kakva bi u zaštiti verskih manjina trebalo da bude uloga većinske crkve ili verske zajednice?
Jedan sveštenik sa ovih prostora je u privatnom razgovoru vođenom pre nekoliko godina, na komentar potpisnice ovih redova o tome kako su manjinske crkve i verske zajednice u regionu uvek otvorenije u odnosu na svoje matice – većinske crkve i verske zajednice – odgovorio da je manjina uvek ta koja hoće da razgovara, a da većini razgovor, nažalost, ne treba. U saopštenju nakon Konferencije podseća se kako je Crkva u Jevanđelju nazivana malim stadom, drugim rečima, manjinom u ovom svetu, što se ne odnosi na njenu veličinu već na nadu „koja je usidrena iznad ovoga sveta i njegovih dominacija i dominantnih težnji“.
Zbog čega većini treba razgovor? Pod jedan, ljudska prava su civilizacijsko dostignuće koje nam poručuje da su svi ljudi jednaki pa takav i mora biti odnos prema njima. A ako se govori o perspektivi hrišćana, u Jevanđelju po Mateju stoje Hristove reči: „Zaista vam kažem: kada učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste“. Ako je najmanji od braće onaj kojem treba pomoć, koji stoji naspram većine, onda je samo pitanja – žele li danas hrišćani diljem sveta, ali i regiona, da stanu u odbranu svog Boga, ne ograđujući se od drugog, već prihvatajući ga.
Važno je osigurati priznanje, poštovanje, ravnopravnost i zaštitu svih manjina. Srž zaštite manjina jeste da ponudi prostor i uslove koji će omogućiti svima da žive u miru, bez straha od diskriminacije ili pritiska da se asimiliraju, ali i omogućiti da razviju pojedinačne i višestruke identitete.
Svesni uloge koju je religija imala i koju i dalje ima u konfliktnim situacijama, ali svesni i naše odgovornosti koju imamo kao crkve prema mirnom suživotu različitih zajednica u našim društvima, stručnjaci na skupu Konferencije evropskih crkava i njenih partnera traže od evropskih institucija i njihovih članica / pridruženih država da preuzmu, u skladu sa svojim zakonskim obavezama, odgovornost za: sprečavanje i kažnjavanje zločina iz mržnje te prekidanje ciklusa nasilja, u saradnji sa civilnim društvom, crkvama i verskim zajednicama; kreiranje izveštaja o pravima manjina; implementiranje relevantnih propisa koji štite položaj i prava manjina; osiguravanje uslova koji će omogućiti pojedincima i grupama suživot u različitosti te stvaranje pozitivne atmosfere za izražavanje pluraliteta, tolerancije i poštovanja kao temeljnih stubova demokratskih društava te promovisanje kontinuiranog dijaloga među pripadnicima većina i manjina kako bi se stvorili zajednički ideali i vrednosti za suživot u našim pluralnim i različitim društvima.
„Svi smo, pre svega, učesnici te jedne te iste ljudske prirode pa tek onda imamo posebne lične, verske, nacionalne, rasne i svake druge identitete. Lepota i bogatstvo i jeste različitost u jedinstvu. Dakle, koja načela treba da umesto tolerancije, čak i umesto različitih zakona i deklaracija, pa i onih najznačajnijih, vladaju u našim odnosima prema svima, bilo da je reč o odnosu većina prema manjinama ili manjina prema većinama, naročito o odnosu verskih manjina i većina? To su načela ljubavi i slobode, ljubavi i slobode koje je car Konstantin, koga mi pravoslavni slavimo kao svetog, objavio rečima: Svako neka veruje kako mu srce hoće!“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
