Strogo kontrolisane kuće

Ako je suditi po opšteprihvaćenom i u praksi dokazanom pravilu: što je veća beda, usluge prostitutki bivaju jeftinije, mi se nalazimo negde odmah posle visokorazvijenih i bogatih zemalja. Naravno, cene variraju zavisno i od kvaliteta „živog mesa“, ali sve u svemu, uvidom u svakodnevne oglase klasična varijanta usluge vrti se oko 50 eura, odnosno 100 maraka, koliko je koštala i do pre godinu-dve. Tržište se stabilizovalo, ponuda je veća od potražnje, ali cene ne padaju. Asortiman se obogatio najnovijim svetskim trendovima da bi nam i amsterdamska ulica Crvenih fenjera pozavidela. Dovoljno je pogledati obično po nekoliko strana „Novosti oglasa“.

Međutim, u poslednjih petnaestak dana došlo je do naglog poremećaja na tržištu: ponude gotovo više da i nema, što vispreniji Beograđani objašnjavaju nedavnim hapšenjem majora policije Petra Peslaća, dojučerašnjeg načelnika Odeljenja za javni red i mir beogradskog SUP-a, okrivljenog da je primao mito od makroa. Kada je reč o terminologiji, valja podsetiti da naš čuveni seksolog prof. dr Aleksandar Kostić još 1925. godine, kao urednik knjige Prostitucija dr Ivana Bloha, nije koristio reči makro ili podvodač, bordel, javna kuća, agencija za pratnju, već kupleraj, kupler-majstor (ako je muško), kuplerka, kurva… No, svejedno, Peslać je prema nezvaničnim podacima od vlasnika kupleraja, odnosno agencije za poslovnu pratnju Vila dobijao nedeljno 500 maraka da policija ne bi organizovala racije i hapsila njene prostitutke. Trajalo je to godinu dana, a da tobože niko iz policije nije znao da se Peslać ugradio u prihode kupleraja, koji se inače nalazio gotovo tik uz zgradu policije u ulici Majke Jevrosime. Sve to ne treba nimalo da čudi budući da otkada je sveta i veka postoje poslovne veze između podvodača i policajaca. Jednostavno, bar kod nas, problem prostitucije ne bi ni postojao kad bi policija obavljala svoj posao kako valja. Postoje stotine javno objavljenih ponuda, brojevi telefona, a samim tim i adrese. Međutim, kako reče ministar republičkog MUP-a Dušan Mihajlović, jedno je znati, a drugo pribaviti dokaze. Prema pisanju dnevnih novina, SUP Beograd je u cilju borbe protiv kriminalaca u svojim redovima već smenio s položaja pojedince koji su u neke kupleraje svraćali radi „biznisa“, a u druge samo zbog racija. E, ovi prvi bi mogli da budu pouzdani svedoci na suđenjima podvodačima. Član 25l stav 1 Krivičnog zakona Jugoslavije propisuje: „Ko vrbuje, navodi, podstiče ili namamljuje žensko lice na prostituciju ili na bilo koji način učestvuje u predaji ženskog lica drugome radi vršenja prostitucije, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 5 godina“. Ako je reč o maloletnicima, zaprećena je kazna od jedne do deset godina.

Prostitutke koje samostalno obavljaju nazoviposao pod udarom su Zakona o prekršajima. Kazne se kreću od jednog meseca do nekoliko meseci zatvora u Padinskoj Skeli. Naravno, posle izdržanih kazni po pravilu se opet vraćaju na ulice i prometne puteve.

Zanimljivo je da niko ne pominje recepcionere hotela, koje bi pomenuta odredba zakona („ili na bilo koji način učestvuju u predaji ženskog lica drugome“) morala i te kako da zabrine budući da u većini hotela gost može da naruči posetu prostitutki. Posebno se u takvim situacijama izlazi u susret strancu koga recepcioner nepogrešivo proceni kao „punišu“, to jest, nekog ko je pun para. Tako je nedavno u našem ekskluzivnom hotelu poslovni čovek s Bliskog istoka naručio šest prostitutki koje mu je recepcioner obezbedio. Sve su obnažene prodefilovale ispred biznismena u njegovom apartmanu. Izabrao je četiri i potpisniku ovog teksta je s oduševljenjem pričao o njihovoj lepoti i mladosti. Posebno je naglasio za njega privhatljivu cenu. Obećao je da će opet doći i svojim poslovnim prijateljima preporučiti hotel. Uzgred, nikakav nameravani posao u Beogradu ovog puta nije obavio.

Kupleraj Vila ima zakupljene stanove u Vlajkovićevoj i Brankovoj ulici, što je inače bilo opštepoznato. Policija tvrdi da Peslać kao šef Odseka za suzbijanje prostitucije nikad nije naložio svojim potčinjenim da obave raciju u tim stanovima, i to od oktobra 2000. do novembra 2001. godine. Poštedeo je još nekoliko bordela od čijih je vlasnika takođe primao mito. Prema nekim izvorima, vlasnicima ostalih kupleraja dojadilo je da im policija odvodi „radnu snagu“ pred sudiju za prekršaje i u Padinsku Skelu, što je umnogome uticalo na pad njihovog „poslovanja“, te su se udružili i doakali Peslaću prijavljujući ga javno za primanje mita. Računa se da je Peslać samo od vlasnika Vile primio 14.000 maraka. Policajci OUP Savski venac Miloš Tanasković (34) i Srđan Brajović (25) radili su na znatno nižem nivou i za manje pare: osumnjičeni su i privedeni zbog prevoza prostitutki iz kupleraja Madona do klijentele i zato bili plaćani od 20 do 50 maraka. Postoji sumnja da su mnogi policajci koji su radili na suzbijanju prostitucije povezani s vlasnicima bordela u kojima su „robu“ besplatno degustirali. Policija, inače, obećava da će ove godine očistiti svoje redove od onih koji primaju mito, bilo u novcu ili korišćenju usluga. ‘Ajd’ i to čudo da vidimo.