NAJVIŠE OSVOJENIH MANDATA, ALI NIŠTA OD VLASTI: Aleksandar Vučić i članovi SNS
Vlast u gradu pod Bukuljom najverovatnije će formirati stranke članice vladajuće koalicije na republičkom nivou, pomognute LDP-om. Tomislav Nikolić, po svemu sudeći, neće moći da najbolji izborni rezultat pretvori u vlast – što je situacija sa kojom se suočava već godinama
Lokani izbori u Aranđelovcu su završeni, ali je kampanja, koja možda više i nema naročite veze sa malim gradom u Šumadiji, nastavljena, uz donekle umanjen intenzitet. Nakon zatvaranja biračkih mesta ne pominju se više najneverovatnije ponude biračima (od ginekološkog pregleda, preko leve patike do šporeta, ovaca i kesa sa stajskim đubrivom) a izostalo je i štampanje lažnih letaka – zahvaljujući čemu je lider Socijaldemokratske partije (SDP) Rasim Ljajić govorio o „najprljavijoj kampanji do sada“. Priča je podignuta na viši nivo – nakon zatvaranja biračkih mesta i saopštavanja prvih rezultata, govori se o odnosu političkih snaga i interesima države. I o proevropskoj politici, naravno.
Naprednjaci koriste povod i priliku da govore o „ubedljivoj pobedi“ – što nije u naročitom raskoraku sa rezultatom izbora (najveći broj osvojenih glasova), ali jeste sa njihovim konačnim ishodom (najverovatniji odlazak u opoziciju). Predstavnici vladajuće koalicije na republičkom nivou, s druge strane, rezultate glasanja pod Bukuljom „čitaju“ kao podršku svojoj politici i sigurni su da će, ojačani odbornicima Liberalno-demokratske partije (LDP) preuzeti vlast u gradu u kome je na prethodnim izborima pobedu odnela koalicija Srpske radikalne stranke (SRS), Socijalističke partije Srbije (SPS), Nove Srbije (NS) i Srpskog pokreta obnove (SPO).
U utorak, kada je nastajao ovaj broj „Vremena“, konačni rezultati izbora nisu bili poznati. Zbog većeg broja listića od broja glasača u jednoj glasačkoj kutiji Opštinska izborna komisija poništila je glasanje na tom biračkom mestu, a nisu bili utvrđeni ni rezultati glasanja na još četiri biračka mesta, jer su dva člana komisije bila protiv, a jedan uzdržan. Ipak, niko osim radikala – koji nisu prešli cenzus, nije se nadao da bi mogli biti promenjeni preliminarni rezultati, prema kojima je Srpska napredna stranka (SNS) osvojila 13 mandata (26,10 odsto glasova), a drugoplasirana je Demokratska stranka (DS) sa deset (21,23 odsto glasova). U Skupštini Aranđelovca, prema tim rezultatima, sedeće i sedam odbornika koalicije okupljene oko socijalista (14,24 odsto). Tri odbornika imaće koalicija koju su formirali G17 plus, Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića i „Zajedno za Šumadiju“ Veroljuba Stevanovića (7,34 odsto). Isto toliko odborničkih mandata pripašće i NS-u (7,55 odsto) i Demokratskoj stranci Srbije (DSS) koja je osvojila 6,71 odsto glasova.
Odmah ispod cenzusa ostali su radikali (4,85 odsto) i Srpski pokret obnove (3,42 odsto glasova).
Suočeni sa problemom koji ga je mučio i u bivšoj stranci – da ne može da materijalizuje najbolji izborni rezultat, Tomislav Nikolić je „zapretio“ da će ostanak naprednjaka u opoziciji biti „izvor nestabilnosti za Aranđelovac“ i ponudio saradnju DSS-u, NS-u i socijalistima. Sudeći prema izjavama predstavnika SPS-a, drugih članica vladajuće koalicije na republičkom nivou i LDP-a, Nikolićev poziv je uzaludan: prema svim najavama, Aranđelovac će dobiti upravu u kojoj će stožerna stranka biti DS. „Ne vidim mogućnost da bilo koji partner narušava odnose na republičkom nivou zbog bilo koje opštine“, rekla je, dosta uverljivo, Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe DS-a u Skupštini Srbije.
Narodnjaci, ipak, nemaju razloga da previše tuguju: da li zbog rada na terenu, ili zbog pojačane ofanzive na republičkom nivou (peticija za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, kadrovsko ojačavanje stranke) stranka je bitno popravila utisak nakon lokalnih izbora u Negotinu, gde je osvojila svega sedam odsto glasova i plasirala se na četvrto mesto, iza demokrata, socijalista i LDP-a. Pre izbora u Negotinu, u još pet opština Nikolić i prijatelji demantovali su sopstvenu tvrdnju da je SNS najjača partija u Srbiji (Prijepolje, Knjaževac, Ruma, Vrnjačka Banja, Odžaci), dok su u dve beogradske opštine, Zemunu i Voždovcu, bili prvi.
Partije vladajuće koalicije na republičkom nivou, istovremeno, dobile su argument za tvrdnju da prevremeni parlamentarni izbori nisu potrebni. Najviše razloga za likovanje imaju socijalisti, koji beleže konstantnu tendenciju blagog rasta, i G17 plus, čija je potpredsednica Suzana Grubješić odgovorila na uporne konstatacije istraživača javnog mnjenja da je rejting te stranke daleko ispod neophodnih pet odsto: „Nadam se da više neću slušati pitanje da li G17 plus može da pređe cenzus posle serije dobrih rezultata u lokalu.“
A što se političkog raspoloženja Aranđelovčana tiče – osim „prelivanja“ od SRS-a ka novoformiranom SNS-u, čini se da nema drastičnih promena u odnosu na izbore iz 2008. Kako je, gostujući na Radiju B92, primetio Đorđe Vuković iz CeSida, i pre dve godine i danas postoji ista distanca (oko šest odsto) između broja glasova koje su osvojili Nikolić i saradnici (pre dve godine u okviru SRS-a, danas u dve stranke – SRS-u i SNS-u) i glasova koji su pripali DS-u i G17 plus (pre dve godine nastupili su zajedno, danas odvojeno, pa je posmatran zbir glasova). I jedan i drugi blok, pri tom, nešto su bolje animirali birače, pa su osvojili za procenat više glasova nego pre dve godine.
Uz sve, milion puta ponovljene ograde – da se iz rezultata lokalnih izbora ne može izvlačiti generalni zaključak – teško je ne primetiti da je u Aranđelovcu potvrđena jedna teza koja se mogla čuti nakon skorašnjih iznenađujućih vesti o pojačanju SNS-a kadrovima donedavno sasvim drugačijeg političkog opredeljenja. Prema toj tezi, naime, među biračima nema prelivanja glasova iz jednog bloka u drugi, što bi se, možda, moglo očekivati nakon „evropeizovanja“ politike Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića i serije kadrovskih prebega u korist naprednjaka. To, naravno, ne znači da će eventualni pregovori o novim pojačanjima naprednjaka kadrovima prekaljenim u strankama „proevropskog bloka“ (proevropskijeg bloka?) nakon pouke iz Aranđelovca, biti prekinuti. Za stranku – takva kadrovska pojačanja dobra su za stvaranje opšteg utiska o moći, a prirodno je i da ambiciozni pojedinci svoju računicu ne zasnivaju previše na maglovitim ideološkim kategorijama. Pa šta košta da košta.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
