Šta je uzrok Mitrovićeve aplastične anemije?

Osnovni podaci o otrovnim supstancama, baš kao i one same, i te kako su dostupni i laika lako mogu navesti na pomisao da može biti vešt trovač. Ipak, aplastična anemija ne nastaje isključivo trovanjem.

Željku Mitroviću pozlilo je 20. decembra prošle godine i toga dana primljen je u KBC „Bežanijska kosa“.

Prema rečima profesora Nikole Milinića, gastroenterologa koji ga je primio na kliniku, Mitrović je bio „u jezivom stanju“ kada je primljen: „Došao je u zadnji čas. Bled, malaksao, loše se osećao. Odmah smo uradili dijagnostiku i konstatovali simptome aplastične anemije.“ Lekari „Bežanijske kose“ konstatovali su da Željko Mitrović nema rak, leukemiju, sidu ili hepatitis, te da su njegovi organi u odličnom stanju. Ubrzo je doneta odluka da krene na dalje lečenje u bolnicu „St Franziskus Hospital“ u Nemačkoj kod doktorke Nadežde Basare, sa kojom „Bežanijska kosa“ ima odličnu saradnju. Doktor je ocenio da je prvi čovek „Pinka“ tamo mogao da bude na pravi način hospitalizovan i izolovan od bilo kakve moguće infekcije, pošto je u tom momentu bio u tako lošem stanju da je bilo kakva infekcija ili krvarenje moglo da ima fatalne posledice po njega.

Mogućnost da su opijati uzročnici aplastične anemije dr Milinić je kategorično odbio, rekavši da se takva mogućnost ne navodi ni u literaturi.

A u literaturi se navodi da je aplastična anemija bolest kod koje je koštana srž vrlo slabo razvijena, što za posledicu ima manjak svih krvnih ćelija u cirkulaciji; da su njeni simptomi bledilo, malaksalost, ubrzano lupanje srca, otežano disanje, hronični umor, tačkasta krvarenja na desnima i krvni podlivi…; da su teže komplikacije: bakterijske, gljivične i virusne infekcije, leukemija i smrt.

Profesor doktor Nadežda Basara, šef interne medicine u bolnici „St Franziskus Hospital“ u Flencburgu, u Nemačkoj, dala je 29. januara izjavu za „Politiku“ u kojoj potvrđuje da Željko Mitrović ima aplastičnu anemiju i navodi potencijalne uzroke: „Nastanak ovog oboljenja najčešće je nepoznat (tzv. idiopatski u 75 odsto slučajeva), dok se u preostalih 25 odsto slučajeva radi o neželjenom efektu leka, virusa ili hemikalije (kao na primer – insekticidi)“, rekla je dr Basara.

Međutim, dva dana kasnije lekar Centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije dr Miodrag Jovanović pobija teoriju dr Basare da su aplastičnu anemiju kod Željka Mitrovića možda izazvali insekticidi ubačeni mu u hranu, iz prostog razloga što, kako je rekao, takvi insekticidi – ne postoje. „Takvi insekticidi koji bi izazvali anemiju, a ne bi i na druge načine uticali na organizam, ne postoje“, objasnio je dr Jovanović. „Insekticidi koji se koriste za trovanje, insekata uglavnom, mogu specifično da deluju na ljude koji su im duži period izloženi, ali ne na takav način. Njih ima dvadesetak vrsta, ali takve spekulacije da su kod nekoga izazvale isključivo anemiju nisu moguće. Anemiju mogu da izazovu organski rastvarači, arsenik i slično.“

Arsenik je, kao jedan od uzroka stanja u kome se nalazi, pomenuo i sam Mitrović. Pored arsenika, sumnja i na trovanje citostaticima, olovom i/ili benzenom. Osnovni podaci o ovim supstancama, baš kao i one same, i te kako su dostupni i laika lako mogu navesti na pomisao da može biti vešt trovač.

foto: b. pantelić

Arsenik – krhki element čeličnosive boje. U svom prirodnom obliku nije otrovan, ali njegovi derivati, poznati kao arsetati, duže od 2000 godina važe kao sinonim za otrov i brzu smrt. Trovači koji „znaju šta rade“ najradije, dakle, posežu za arsen-trioksidom, tj. „belim arsenikom“. Osim što je gotovo bezukusan, beli arsenik poseduje više nego zgodnu osobinu da u svega 100 ml hladne vode (otprilike kafena kašičica) može da se rastvori 1800 mg ovog otrova. Iskusni trovači znaju da ista količina tople vode rastvara dvostruko veću dozu i da osim trovanja „na kašičicu“, postoji i, nekada jako popularan, metod koji podrazumeva trake za tamanjenje muva. Domaćice su nekada tamanile muve pomoću lepljivih visećih traka ili uz pomoć papirnatih traka koje su se držale u posudicama s vodom. Za pravljenje ove druge vrste traka upotrebljavale su se izuzetno otrovne soli arsenitne kiseline kojima su proizvođači kao mamac dodavali šećer. Predostrožnosti radi, trake su sadržavale supstancu koja je vodi davala smeđu boju kako bi se otkrila mogućnost slučajnog trovanja. Trovači(ce) su potapale arsenitne trake u vodu i za nekoliko sati dobijale otrovni rastvor boje čaja. Kako je samo jedna traka sadržavala 150–400 mg otrovnih soli, sredstvo za tamanjenje muva bilo je ujedno i efikasno sredstvo za tamanjenje ljudi. Beli arsenik se u tom kontekstu najčešće „služi“ uz konjak, jak čaj ili kafu.

Najnovija istraživanja pokazala su da arsenik može biti koristan kao medikament i da uspešno učestvuje u lečenju nekih oblika leukemije. Arsenik-trioksid, poznat na tržištu lekova kao „trisenox“, koji su odobrile američke zdravstvene vlasti, omogućava uništavanje lošeg proteina i omogućava normalan rast leukocita.

Olovo – teški metal koji se danas koristi u većem broju industrija kao važan sastojak različitih materija u akumulatorima, bojama, antikorozivnim sredstvima, benzinu. Akumulira se u organizmu, najviše u kostima gde ostaje ceo život. Kada se olovo jednom unese u organizam, više se praktično ne može odstraniti. Prvi simptomi trovanja pojavljuju se na krvnim sudovima, zbog čega dolazi do anemije. Kada dođe do pune manifestacije trovanja pojavljuju se simptomi i u drugim organskim sistemima. Mučnina, gubitak apetita i kolike s opstipacijom su simptomi crevnog trovanja. Simptomi trovanja kod odraslih osoba su poremećaj nervnog sistema, bolovi u mišićima i zglobovima ili problemi s pamćenjem i koncentracijom, a u težim slučajevima trovanja i – smrt.

Citostatici – hemijske supstance-lekovi koji se koriste u hemoterapiji i hemoprevenciji rasta i razvoja zloćudnih ćelija i tkiva (tumorskih ćelija i tkiva). Ove supstance po svom poreklu mogu biti prirodne, sintetičke ili polusintetičke. Neželjena posledica citostatika može biti uništavanje zdravih ćelija i koštane srži.

Benzen – bezbojna tečnost karakterističnog mirisa, otrovna i kancerogena. Javlja se u tečnom i gasovitom stanju. Dugotrajna izloženost udisanju parabenzena može izazvati oštećenje koštane srži, anemiju i leukemiju.

Hloramfenikol – antibiotik koji deluje bakteriostatički (zaustavlja rast i razmnožavanje bakterija) na mnoge bakterije i rikecije, zbog čega se smatra antibiotikom sa širokim spektrom dejstva. Posle oralne primene, hloramfenikol se resorbuje brzo i skoro u potpunosti (oko 90 odsto). Najvažnije neželjeno dejstvo hloramfenikola je oštećenje koštane srži koje se ispoljava pojavom anemije. Redak, ali izuzetan oblik oštećenja koštane srži može da se ispolji u vidu aplazije koštane srži koja završava smrću. Ova komplikacija ne zavisi potpuno od doze leka i gotovo uvek nastaje nekoliko nedelja ili meseci nakon prestanka terapije. Uzrok pojave ove komplikacije je nepoznat, ali se pretpostavlja da u njenom nastanku važnu ulogu imaju alergijski i genetski faktori.

Da li je Željko Mitrović zaista bio sistematski trovan nekom od ovih supstanci, pokazaće istraga.