Čovek brend, nema šta nije radio, gde nije bio, ali tek kad je raskrstio sa crkvom i partijama podoš’o, zaštitio duvan-čvarke, dobio Ispravu o žigu, i o svom trošku post’o svoj čovek kralj
POSTUPAK: Slavan Batočanin nad ranijom…
Vlasnik radnje za prodaju suhomesnatih proizvoda, pršuta itd.; pa u Valjevu, Slavan Batočanin, dobio je, krajem marta, ispravu kojom mu je priznat žig za znak „Specijalitet Valjevskog kraja – Duvan čvarci“. ‘Artija bela, k’o diploma, u vrhu grb, desno, Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose, Zavod za intelektualnu svojinu, Isprava o žigu, registarski broj 50230, Priznat je žig… znak u boji, sa crtežom brkate šajkače koja meša čvarke u raniji, dole levo pantljika u boji zastave, veliki narandžasti plus reljefni žig, dole desno potpis direktora Zavoda, prof. dr Slobodan M. Marković. Kako mu se desio žig, Batočanin obavestio medije, nema u kojim novinama nije bio, na RTS-u 6 zarez 5 minuta, zvao ga i CNN, dogovorio za sutra, ljudi zovu, čestitaju, raspituju se, dolaze lično, sve videli preko satelita…
SVENA8SANTIMA: Čvaraka ima, neka bude, otkad je Srba, odavno, to je sigurno. Postoje mađarski, sremski, bački, biber, šoder i duvan čvarci. Ovi poslednji se proizvode samo u valjevskom kraju, u poslednje vreme i na drugim prostorima. I samo su duvan-čvarci specijalitet, redovni u ponudi kao predjelo u boljim restoranima, još redovniji na slavama, svadbama, drugim veseljima. Moglo bi se reći da su duvan-čvarci otmenija vrsta klasičnih čvaraka, onih tvrdih džologanja koji su se, kao sporedni proizvod koji je jela samo sirotinja, dobijali pri ceđenju masti. Dakle, duvan-čvarci su čvarci koji se dobijaju dužim kuvanjem, prženjem i ceđenjem, dok se ne raspadnu i dobiju zlatnu boju.
Kako, priča slavni Slavan, ubije se svinja, masnija, od nekih dvesta kila, i posle francuske, ili neke druge obrade, sve što ostane, sva masnoća, rebra, glava, iseče se na krupnije komade i stavi u raniju. Ranija se, puna, nalije vodom, to se kuva šest-sedam sati, dok meso ne otpadne sa kostiju i postane kašasto. Onda se sve to bistri, dok voda ne ispari, ostane samo mast, tiha vatra, i mešanje, non-stop mešanje, bitan je trenutak kad se prestaje, u sekundu, sve se, kroz platno, cedi stegama, čvarci se rastresu i usole, postanu rskavi, i gotov pos’o, dva’es kila čvaraka.
…i u radnji
Kako doš’o na ideju da ih zaštiti, na brzinu, u radnji mu se pojave dvojica, počnu da se raspituju, da li je to zaštićeno, da li ima sertifikat, bude mu sumnjivo, što da ga kojekakvi preteknu, pravo za Beograd, podnese prijavu, i posle dve godine dobije žig. Smatra da je zaštitio proizvod, sve što je u njegovom znaku, na tih osam santimetara u kvadrat, svako slovo – Specijalitet Valjevskog kraja – Duvan-čvarci. Cilj mu je da Valjevo postane poznato po čvarcima, k’o Leskovac po roštilju, Užice po pršuti, da od toga svi imaju vajde, i narod i država, izračun’o da su dnevne potrebe za čvarcima pet tona, za to treba 300 svinja, debelih, mesečni profit preko 700.000 evra, godišnje deset miliona, šta je to, koji je to biznis, koji opravak, ali niko nema razumevanja, hteo u Valjevu da organizuje festival duvan-čvaraka, sto ranija pored Kolubare, trubači, vatromet, doveo bi i Željka Joksimovića, trista ‘iljada ljudi, ali nema razumevanja, ni od jednu vlast. Neka, on je završio pos’o, ne poteže što je vlasnik brenda, videće, pos’o ide, vidi da Maksi prodaje duvan-čvarke Divačke klanice, koju je kupila Lutra, kod njih kilo košta preko hiljadu, kod njega 700 dinara. Neka, sve i u svoje vreme.
RAKIJAUBAZI: Pa on je najzaslužniji za ekspanziju duvan-čvaraka, u radnji mu slike Verice Rakočević, one Mandžuke Maje, kapitalnog ministra Velje, onog Dragomira Karića, svi drže, svi probaju čvarke. Kad smo kod toga, kod teme, sugeriše, najbolje bi bilo da nekako stavimo kako je od skupljača pikavaca postao kralj duvan-čvaraka. Ima biografiju, američku, sam po sebi brend. Promenio 14 firmi, šta sve nije radio, 18 godina trgovac u Beku, skuplj’o ploče, napravio prvi suvenir Valjeva, učio frulu kod Bore Dugića, ima sto aforizama o sranju, samo što ih nije štamp’o, Akoželišuništitigovno, tigaoperi, ima toga još, sa onim Vuletićem i Acom Četnikom Stefanovićem, još ‘90. osnov’o Liberalnu stranku, sudio Titu, ‘97-98. imao prodavnicu srpskih suvenira, parnjak prodavnici muslimanskih suvenira, u američkoj bazi kod Kalesije. Koje je to iskustvo, kao prodavao krstove i ikonice a najbolje proš’o sa piratskim diskovima i rakijom, samo na osam džakova inflatornih novčanica uzeo im 5000 dolara. Uhvatili ga, šest sati ispitivali, dva ‘vilika crnca, ništa nije prizn’o, prodavnicu uspeo da proda, ima toga još o tome, ceo sat, na tu temu, bio u „Biserima“ kod Vanje Bulića.
Izbije rat, napadne NATO, završi se i to, pomag’o Makiju Arsenijeviću kad ga ‘vatala i tražila policija, proš’o otpor i sve to, u proleće 2000. prijavi se kao da ide da gleda Evropsko prvenstvo u fudbalu, koje je bilo u Belgiji i Holandiji, jebalo mu se za fudbal, gled’o da zbriše. Izađe u Frankfurtu, zatraži politički azil, pa bio žrtva režima, ko nije bio žrtva, stave ga u kamp, sa Albancima, Kurdima, onim sa istoka, bilo teško, bež’o u Holandiju pa ga vraćali, baš bilo teško, skuplj’o pikavce da bi pušio, zato bi bilo dobro ono, od skupljanja pikavaca do kralja duvan-čvaraka, to je ta veza, mučio se, ali sve gled’o, video u supermarketu 120 vrsta supe, ista supa a 120 vrsta, prokonta, znači to je to, važno je pakovanje, reklama, brend… Sve mu se smučilo, kad je u novembru tražio da ga vrate, Nemci se čudili.
Vratio se, u Beku mu daju otkaz, šta će, žena bez posla, dete. Vidi promene, demokratska vlast, niko da pomogne, svak se svojim uspehom pozabavio, zahvali se partiji, bio u Novoj demokratiji, zahvali se crkvi, popu kaže da mu više ne ulazi u kuću, krene na Zlatibor po pršutu koju bi prodavao na Valjevskoj pijaci. Niko ne da bez para, pomogne mu „Zlatiborac“ iz Mačkata, krene sa tezgom na pijaci, on i žena, i dan i noć, otkrije da bi mogao da valja na čvarcima, za godinu dana kupi lokal, sledeće godine uradi sušaru za meso, 12 metara visoka, baci se na duvan čvarke, i eto, kralj, ne misli on da se bakće sa to klanje i topljenje, ima samo organizuje. Zazvoni mu mobilni, ko je, jebote engleski, CNN, može, nije najbolji sa engleskim, može tommorrow. Eto, sve ide samo od sebe, šta on ima da juri Juhor, Karneks, sve će doći na svoje, on je od lokalnog proizvoda napravio brend, post’o kralj čvaraka, iz Beča mu, bre, dolaze, gledali preko satelita, šta ti je ta televizija, i još, obavezno da mu stavimo ženu u novine, ona mu je najvažnija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
