Snaga različitih mišljenja

Poslednju deceniju prošlog veka obeležio je i svojevrstan déjà vu. Naime, baš kao u vreme Drugog svetskog rata kada se pod okupacijom krišom slušao Radio London, tako se i za vreme prošlog režima, ne krišom kao onomad ali zbog velike medijske presije vlasti, u Srbiji, i ne samo u njoj, ponovo slušao BBC. Svašta je činila vlast da omete prijem signala, posebno programa na srpskom jeziku, pa i da onemogući ovdašnjim dopisnicima da normalno rade, ako već ne može strogim zabranama, a ono bar sitnim psinama poput otezanja s izdavanjem akreditacija, nepozivanjem na konferencije za štampu i da ne ređamo. Pa ipak, i BBC, baš kao i druge slične radio stanice koje iz inostranstva emituju program na srpskom jeziku, uspelo je umnogome da pomogne želeći ipak da kompletira sliku o događajima u Jugoslaviji, posledicama koje ti događaji imaju na svetskoj političkoj sceni i o tome kako svetska kretanja utiču na krizu u Jugoslaviji.

Posle svega što se prošle godine dogodilo u Beogradu promenili su se i uslovi delovanja stranih dopisništava kod nas, ali se mnogo promenilo i polje njihovog rada. Slobodan Milošević u Hagu, jug Srbije zasad pacifikovan, na Kosovu tako je kako je, a isto je i s ekonomijom. Novo vreme i otvaranje biroa BBC-ja u Beogradu bili su povod što su u Jugoslaviji boravili član Upravnog odbora BBC-ja (Board of governors) Paulina Nevil-Džons i direktor Svetskog servisa BBC-ja Mark Bajford. Imali su tom prilikom nekoliko susreta s ovdašnjim zvaničnicima, a za nas je to bio povod da napravimo razgovor koji se po mnogim temama, sadašnjim i od onomad, umnogome tiče i onoga što nam se dešava, ne samo na medijskom planu.

„VREME„: Gospođo Nevil–Džons, u Srbiji upravo traje transformacija medija, posebno državnog radija i televizije, predviđa se i formiranje jednog nezavisnog kontrolnog i upravljačkog tela koje dosta podseća na odbor čiji ste vi član. Šta je u stvari upravni odbor BBC–ja?

POLIN NEVIL–DŽONS: Odbor sačinjava dvanaest ljudi koji su na tu funkciju izabrani zbog nezavisnog načina mišljenja i rada. Nama je poverena briga o javnom interesu i na neki način imamo dvojnu ulogu kada je BBC u pitanju. Prvo, mi određujemo strategiju kuće sarađujući s upravom, menadžerima, a naša druga i važnija uloga jeste zaštita BBC-ja od pritisaka sa strane. Prema Kraljevskoj povelji, nekoj vrsti osnivačkog akta ili statuta, kuća ima određene obaveze prema društvu i mi smo tu da se pobrinemo da BBC ispunjava ono što se od njega traži, da poštuje zakone. Istovremeno, naša krucijalna uloga je da zaštitimo BBC od uticaja vlade, političara, bilo koga. Mi smo tu da zaštitimo njegovu nezavisnu uređivačku politiku i integritet.

Ko su ljudi koji sačinjavaju Upravni odbor? Ko ih i kako predlaže i bira?

POLIN NEVIL–DŽONS: Reč je o ljudima iz raznih oblasti delovanja. Ja sam, na primer, iz sveta politike i diplomatije, jedan moj kolega je iz sveta umetnosti, drugi je iz sindikata, sa nama su i predstavnici regija, Škotske, Velsa, Severne Irske, a Upravni odbor odražava i etničku raznolikost zemlje, pa su u njemu jedan crnac i jedan Azijac. Reč je o ljudima koji su nezavisni kao ličnosti, ljudima koji predstavljaju razne grupe i brinu o tome da BBC odražava interese čitave zajednice. Izbor je na vladi, posle nominacije koju potpisuje kraljica, a mandat traje četiri godine i može se produžiti. Kabinet je svestan da valja odabrati jake ličnosti, ljude koji su nezavisni od vlade koja ih bira, koji čak ni onima koji su ih na tu funkciju izabrali neće dozvoliti da se mešaju u uređivačku politiku BBC-ja. Ali, pravila te politike mora striktno da poštuje svaki zaposleni u BBC-ju, jer ako želimo da budemo nezavisni od vlade, onda i vlada mora biti sigurna da će ova velika korporacija, javni servis, poštovati ustanovljena pravila. Upravo poštovanje standarda predstavlja veliki deo naše slobode. Jer, mi ne zastupamo interese vlade ako smatramo da vlada nije u pravu. Primer je i rat na Foklandima, tokom koga vlada u mnogim slučajevima nije bila nimalo zadovoljna načinom na koji je BBC komentarisao neke tadašnje poteze diplomatije ili odluke vlade.

Tokom konflikta u Jugoslaviji BBC je ovde bio veoma gledan i slušan. Kako ocenjujete ulogu te kuće tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji?

POLIN NEVIL–DŽONS: Dve su osnovne stvari koje želimo da postignemo kad je informisanje iz sveta u pitanju – kompletno pokrivanje događaja i analiza onoga što se dešava, objašnjavanje i ukazivanje na to kako pojedini događaji utiču na život ljudi, šta to znači za njih. Kada je reč o NATO bombardovanju, i tu smo imali rasprave sa vladom koja, na primer, nije bila zadovoljna što BBC ima dopisnika u Beogradu koji svetu saopštava šta Jugosloveni misle o tome, kako se osećaju i kako žive. Smatrali smo, i još uvek smatramo, da tako treba da radimo, da svet ne treba samo da zna šta radi NATO, već i kako njihova akcija pogađa obične ljude i šta ljudi u Beogradu misle o tome. Džon Simpson, tadašnji dopisnik iz vašeg glavnog grada, pokušao je upravo to – da predstavi raznovrsna mišljenja. Mislim da je to naša primarna funkcija, jer ako želimo da dostignemo visok stepen kredibilnosti moramo biti nezavisni od vlade i to mora da se odražava i na našim programima. To je naš najvažniji pojedinačni cilj – uvek odražavati ono što verujemo da je istina.

Gospodine Bajford, s obzirom na činjenicu da BBC emituje program na 43 svetska jezika, kako izgleda posao direktora koji treba sve to da koordiniše?

MARK BAJFORD: Da budem iskren, mnoge od jezika na kojima se emituje program uopšte ne razumem. Čak i da ih razumem, radi se o 70.000 sati programa godišnje! Ali, nije u tome stvar, već u činjenici da sam ja, kao direktor Svetskog servisa, tu pre svega da bi se poštovale osnovne postavke i vrednosti uređivačke politike u sve 43 redakcije. Te vrednosti su neprikosnovene i o njima nema nikakve rasprave – pouzdanost, nepristrasnost, objektivnost, fer pristup i predstavljanje različitih mišljenja. To je ono što mi želimo da odlikuje naš proizvod. S druge strane, važno je unutar kuće napraviti atmosferu poverenja i razumevanja, otvoriti prostor kreativnosti, ali nikada po cenu ugrožavanja vrednosti koje sam pomenuo. Svakom uredniku je posao da brine o programu, ali to ne znači da ja idem hodnicima od redakcije do redakcije i trudim se da izgledam zabrinuto. Daleko od toga. Ali ono što radim jeste da ocenim kada je neka od redakcija pod velikim pritiskom događaja i informacija iz regiona koji pokriva, i tada se stvarno trudim da lično doprinesem njihovom programu. Svež primer je masakr kraljevske porodice u Nepalu, a naša redakcija za tu zemlju ima samo četvoro ljudi. To je bila najveća novinarska priča u njihovom životu, i normalan čovek ne ide kod njih da bi ih podsetio na osnovne vrednosti uređivačke politike, već da bi ih ohrabrio u ogromnom poslu koji su radili 24 sata dnevno. Da ne govorim o arapskoj redakciji koja je pod stalnim pritiskom zbog tamošnjeg mirovnog procesa.

Pravila igre u BBC–ju veoma su precizna, i onima koji tu žele da rade to se veoma jasno stavlja do znanja. Čvrsta ruka ili nešto drugo?

MARK BAJFORD: Ne mislim da je reč o nekakvoj čvrstoj ruci, ali biću savršeno jasan baš kao što sam otvoren kad sa mojim ljudima razgovaram o tome: ako ne možeš da radiš u skladu s osnovnim vrednostima, ako ih ne poštuješ – odlazi! Ako ne želiš da čuješ obe strane, ako ti je jedna dovoljna, ako ne igraš pošteno i ako imaš problema sa prihvatanjem naših vrednosti – doviđenja. Ljudi baš i dolaze u BBC zbog vrednosti koje zastupamo i po kojima smo poznati. Želimo da privučemo ljude s idejama, ljude koji umeju da pišu, koji kompleksnu priču mogu da ispričaju na svima razumljiv način. Mnogo je firmi u svetu koje se bave informisanjem i koje žele prve da saopšte neku vest. Za nas je to važno, razume se, ali mi želimo da budemo prvi i po tome što ćemo publici ponuditi dobru analizu, smestiti događaj u širi kontekst i objasniti ga, otvoriti svoj program za debatu i sukob različitih mišljenja.

BBC i kriza u Jugoslaviji?

MARK BAJFORD: Nama je od početka bilo najvažnije da shvatimo da je reč o regionu, zemlji, pa i gradovima koji prolaze kroz ogromne promene. Radilo se o nečemu što nije od značaja samo za njih, već i za čitav svet. Trudili smo se da zauzmemo fer stav, da omogućimo da se čuju najrazličitija mišljenja. Sve vreme smo imali dopisnika iz Londona u Beogradu, ali i ljude iz naše srpske sekcije koji su bili u žiži događaja. Objektivnost i nepristrasnost – da, ali i svest da je reč o balkanskoj priči od svetskog značaja, pa zbog toga i analize, debate i objašnjavanje šireg konteksta i implikacija. Bilo je i grešaka s obzirom na mnoštvo događaja i obim dešavanja, ali u suštini smo zadovoljni kako smo do sada obavili posao. Bilo nam je ponekad teško, pa i neprijatno, na primer u vreme NATO bombardovanja kada je bilo najraznovrsnijih infomacija, kada u istom programu emitujemo izjave generalnog sekretara NATO-a i našeg premijera zbog čega se bombarduje Jugoslavija, a potom ljude koji govore da do bombardovanja nije smelo da dođe i da je to pogrešno. U tome je snaga Svetskog servisa BBC-ja, u različitim mišljenjima koja predstavljamo.

Sada su mediji u Srbiji slobodni. Kako u ovakvoj situaciji vidite mesto vašeg programa?

MARK BAJFORD: To je veoma važno pitanje i jedan od razloga što sam u Beogradu. Moramo da shvatimo da se područja za koja emitujemo program menjaju, geopolitički, ekonomski, kako hoćete. Za nas bi bilo pogubno da se sad upustimo u takmičenje sa lokalnim sredstvima informisanja. Mislim da je naš pravi put u tome da ponudimo nešto što je komplementarno sa onim što mediji ovde već pružaju publici. Mi smo svetski servis, pokrivamo čitavu zemaljsku kuglu i naš zadatak i pravi potez je da načinom informisanja o svim svetskim događajima, istraživačkim novinarstvom i analizama ponudimo slušaocu u Beogradu priču o tome kako neki događaj bilo gde u svetu, u Pekingu ili Sao Paolu, može uticati na njegov život. I obrnuto, razume se. Sloboda štampe se u Srbiji razvija, ali i dalje ima mesta za nas, ljudi će slušati BBC zbog njegove pouzdanosti, poverenja i reputacije.