Dolaskom naprednjaka na vlast posle izbora 2012. godine, Miroslav Bogićević od uspešnog privrednika postaje onaj koji radnicima duguje za plate, dobavljačima za robu, a umesto profita njegove firme počinju da iskazuju dugove prema državi i bankama
Miroslav Bogićević, šabački biznismen, direktor i vlasnik Koncerna Farmakom MB uhapšen je po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal 14. novembra na beogradskom aerodromu u trenutku kada se, kako se navodi, spremao da napusti Srbiju. Tužilac Branko Stamenković je rekao za RTS da je Bogićeviću određeno policijsko zadržavanje i da je priveden u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Prema obaveštenim izvorima u istrazi se došlo do saznanja i dokumentacije koji ukazuju na to da je Bogićević, kao vlasnik koncerna Farmakom MB, organizovao grupu od, za sada, identifikovane 23 osobe, koje su u svoje ime, a za račun Bogićevića, osnovale više od 15 privrednih društava, takozvanih satelita.
Pored Bogićevića, privedeni su i saslušani i predsednik kreditnog odbora Privredne banke Beograd (PBB) Miodraga Salai, članovi kreditnog odbora te banke Aleksandar Janković, Vera Medić i Predrag Tošić, kao i zamenik člana kreditnog odbora PBB-a Dušan Vujadinović i finansijska direktorka Farmakoma MB Olivera Đorđević.
Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević je saopštio da je protiv privedenih podneta krivična prijava zbog sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja.
Tužilaštvo sumnja da su Bogićević i ostali krivično delo izvršili tako što su od oktobra 2012. do marta 2013. godine, na osnovu prethodnog dogovora, omogućili da Privredna banka Beograd odobrava kredite privrednim društvima čiji je jemac bio Koncern Farmakom MB, a kako MUP navodi, to je urađeno u cilju da ta privredna društva sredstva iz dobijenih kredita u vidu pozajmice istog dana proslede Koncernu Farmakom MB kao krajnjem korisniku, a sve u nameri pribavljanja imovinske koristi za Farmakom MB, a na štetu Privredne banke Beograd, čime je ona oštećena za 15.140.000 evra i 60 miliona dinara, odnosno 1.757.246.348 dinara.
Tanjug je preneo da Bogićević bankama duguje oko 400 miliona evra, dobavljačima više od pet milijardi dinara, a Poreskoj upravi 5,6 milijardi dinara.
Pre hapšenja, Bogićević je sa još dvojicom biznismena – Goranom Perčevićem i Željkom Žunićem, pominjan na stranicama novina, zbog navodnih malverzacija prilikom uzimanja milionskih kredita od više banaka.
Perčević, inače bivši funkcioner SPS-a i biznismen godine za 2012, uhapšen je pre desetak dana, a premijer Srbije Aleksandar Vučić je istog dana rekao da je Bogićević zajedno sa Perčevićem i nekim političarima uzimao od Srpske banke kredite od nekoliko miliona evra, a kao jemstvo davao jalovinu.
Vlasnik Farmakoma je početkom godine spominjan i kao jedan od najvećih dužnika propale Univerzal banke, a prethodnih meseci se u medijima spominjao i zbog izlivanja otrovne jalovine iz zatvorenog rudnika „Stolice“, koji je u vlasništvu njegove kompanije.
Pored ove, zvanične verzije, za sada, kako je to uobičajeno i u ranijim slučajevima, odbrana osumnjičenih nije poznata javnosti.
NAGRADE, PRIZNANJA, PLAKETE: Miroslav Bogićević je rođen 5. oktobra 1953. u Šapcu, Višu upravnu školu završio je u Sarajevu, a prvo zaposlenje, dobio je u Fondu zdravstvenog osiguranja 1973.
U privatni biznis odlazi 1989, kada je počeo da radi sa apotekama, ubrzo ima čitav lanac apoteka u Rumi i Sremskoj Mitrovici. Tako je 1989. godine osnovao preduzeće Farmakom, čija je pretežna delatnost bila poslovanje apoteka, a uporedo sa tim uvoz i izvoz. Osam godina kasnije izvršena je preregistarcija preduzeća u Farmakom MB, a pretežna delatnost društva postaje trgovina na veliko, kao i proizvodnja sredstava za zaštitu bilja, obojenih metala i mineralnih đubriva, a sve se realizuje kroz zajedničku proizvodnju, i to sa firmama u sastavu preduzeća „Zorke“ Šabac.
Bogićević je od 2003. učestvovao u brojnim privatizacijama, i sistemu Farmakom pridodao devet preduzeća iz različitih delatnosti. Farmakom MB je stekao vlasništvo u Mlekari Šabac, FAS Sombor, PIK „7. jul“, IK „Guča“, Livnici Požega, RIT Zajača, „Zorki standard“, rudniku antimona i cinka „Suva ruda“, rudniku olova i cinka „Lece“…
U to vreme za njega se ne vezuju uobičajene afere koje su pratile privatizacije. Kupljene firme uglavnom su modernizovane, zapošljavaju oko 3000 radnika, a za doprinose u privrednom razvoju, Bogićević je primio brojna priznanja.
Decembra 2010. Miroslav Bogićević dobija zlatnu plaketu „Privrednik koji je obeležio deceniju“ po izboru Kluba privrednih novinara.
Dobitnik je priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ za najboljeg privrednika Srbije u 2011. godini, koje dodeljuje Privredna komora Vojvodine, a Privredna komora Srbije mu je dodelila (2011) diplomu sa plaketom za postignute rezultate u razvoju i unapređenju privrede. Bogićevićevo ime je povezivano i s kupovinom Politike, a spominjan je i u sportskim krugovima, kao čovek koji je 2012. godine pokušavao da preuzme Fudbalski klub Partizan.
U početku je Miroslav Bogićević tvrdio da nije vlasnik Politike. Sama Politika je povodom hapšenja Bogićevića objasnila kako je ovaj biznismen kupio najstariji srpski list: „Tadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, u septembru 2012. godine, obelodanio je da je vlasnik ‘Farmakoma’ Miroslav Bogićević kupio dnevne listove ‘Politiku’, ‘Večernje novosti’ i ‘Dnevnik’ kao uslugu Demokratskoj stranci. Taj posao obavljen je preko malih ćerki firmi ‘Farmakoma’, osnovanih u inostranstvu, a deo novca za kupovinu obezbeđen je kreditom Agrobanke.“
„Njega taj biznis nije interesovao, to je bila usluga najvećoj stranci u prošloj vladi. Pronaći ćemo način da zaštitimo državu i da joj bude vraćeno ono što je njeno, a da pri tome ne vodimo hajku protiv te firme, jer zapošljava 3500 ljudi i ima 5000 kooperanata“, izjavio je Vučić za RTS. On je precizirao i da je ugovor o kupoprodaji vlasničkog udela „Politike“ zaključen 29. juna 2012. godine između Ist medija grupa iz Moskve, kao kupca, i Lost holdinga mb hsb, kao prodavca. Predmet ugovora je udeo prodavca koji predstavlja 50 odsto osnovnog kapitala, a kupoprodajna cena je 4,7 miliona evra.
Ime Bogićevića nalazi se na listi 50 najmoćnijih u medijima u Srbiji, gde je dospeo kao suvlasnik „Politike“ i vlasnik „Novog magazina“. Bogićević je poslednjih nedelja bio u žiži javnosti zbog curenja jalovine iz rudnika „Stolice“, koji je u vlasništvu njegove kompanije Farmakom.
Dolaskom naprednjaka na vlast posle izbora 2012. godine, Bogićević od uspešnog privrednika postaje onaj koji radnicima duguje za plate, dobavljačima za robu, a umesto profita njegove firme počinju da iskazuju dugove prema državi i bankama.
Farmakom MB potresaju finansijski problemi i štrajkovi, nagomilani dugovi, prema nezvaničnim informacijama, iznose oko 33 milijarde dinara, pa Koncernu preti stečaj.
Prema tvrdnjama premijera Srbije Aleksandra Vučića iz oktobra 2014. godine, Bogićevićeva firma je jedan od najvećih poreskih problema države, koji samo bankama duguje više od 400 miliona evra. Vučić je tada rekao da je to „političko čedo jedne stranke koje je preraslo u monstruma“ i da ne zna kako će taj problem da bude rešen.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
