Slab temelj za krupne reči

Razne optužbe, pravdanja i kontraoptužbe koje se tiču monopolskog položaja različitih kompanija kojima se javnost proteklih meseci intenzivno bavila, utihnule su sredinom septembra. Komisija za zaštitu konkurencije, naslednica takozvane antimonopolske komisije, posle mnogobrojnih i vrlo konkretnih izjava koje su njeni članovi davali za medije o zloupotrebama monopola pojedinih kompanija, iznenada je odlučila da o aktuelnim slučajevima – ćuti.

Kada se, međutim, sve do sada rečeno sabere, stiče se zaključak da je u Srbiji sa novim antimonopolskim zakonom, tj. Zakonom o zaštiti konkurencije, iz septembra 2005. nastala i velika zbrka. Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije, objašnjava za „Vreme“ da javnost, čak i stručna, najčešće greši u ovakvim ocenama, ne shvatajući da je potrebno razlikovati postojanje monopola, što nije zabranjeno, od zloupotrebe monopolskog položaja koji se kažnjava astronomskim novčanim kaznama. Poznato je da je verovatno najveći monopolista upravo država, da Elektroprivreda Srbije ima 100 odsto učešća na tržištu električne energije, i da isti položaj imaju i Naftna industrija Srbije u oblasti prerade derivata, Ju Es Stil, Bolpekedžing i mnoge druge.

RAZVODNJAVANJE MERKATORA: Prošle nedelje u Privrednoj komori Srbije, Apatinskoj pivari, jednoj od najuspešnijih kompanija u zemlji, dodeljena je nagrada za 250 godina postojanja. „Tržišno učešće Apatinske pivare prema zvaničnim podacima na ukupnom tržištu piva u Srbiji iznosi 50 odsto. Niko zbog toga ne pravi problem“, objašnjava Milosavljević, dodajući da na primer u farmaceutskoj industriji u nekim segmentima stoprocentno učešće ima Hemofarm a u drugim Galenika, ali da to apsolutno nije zabranjeno.

Komisija za zaštitu konkurencije zaobišla je državne monopoliste i najčešće je davala ocene vezane za maloprodajne lance kompanija Delta holding, M Rodić i Merkator. Tokom leta, neki članovi ovog regulatornog tela konstantno su isticali da je Delta holding prilikom kupovine akcija C-marketa zaobišla ulogu Komisije jer je tek nakon upisa kupljenih akcija u Privredni registar Ministarstvu trgovine podnela zahtev za odobravanje koncentracije. Istovremeno, Komisija je zaključila da četiri Deltina trgovinska lanca – Maxi, Tempo, Pakabeta i C-market, iskorišćavaju dominantan položaj na tržištu.

Iz Komisije je takođe najavljena moguća zabrana preuzimanja trgovinskog lanca M Rodić od strane Merkatora, zbog bojazni da bi, udružene, mogle predstavljati opasnost za ostale učesnike u maloprodaji na domaćem tržištu.

Direktorka Komisije Mirjana Mišković-Vukašinović svojevremeno je izjavila da Rodić i Merkator moraju da dokažu da zajedno nemaju više od 40 odsto udela na tržištu, jer iako su predali potrebna dokumenta, nisu pravilno odredili takozvano relevantno tržište. Kratak odgovor iz Merkatora glasio je da ove dve kompanije na srpskom tržištu zauzimaju sve ukupno oko osam procenata. „Uzeli su u obzir celu Srbiju“, objasnila je Mišković-Vukašinović, „što automatski razvodnjava njihovu koncentraciju. Rodić je najzastupljeniji u Vojvodini, a veoma malo ga ima u ostatku Srbije. Merkator je zastupljen u Beogradu i Novom Sadu. To je zapravo relevantno tržište, gde će Komisija gledati njihov udeo.“ Predmet Merkator-Rodić je u postupku i u zakonskom roku od četiri meseca Komisija bi trebalo da donese odluku da li je kupovina moguća ili nije.

Kako je još ranije najavljeno, Merkator je sredinom septembra trebalo da postane većinski vlasnik M Rodića, preuzimanjem 76 odsto udela u toj kompaniji. Ugovor o strateškom partnerstvu Merkator i holding Rodić MB potpisale su početkom jula ove godine kada je osnovano preduzeće M Rodić. Strateškim povezivanjem predviđen je prenos upravljanja na više od 50 maloprodajnih i više od sedam veleprodajnih cash and carry objekata kompanije M Rodić.

ĆUTANJE ADMINISTRACIJE: Komisija je veću opasnost na tržištu Srbije videla u Delta holdingu, koga je mnogo pre završetka pravne procedure deklarisala kao monopolistu. Međutim, istraživanje koje je uradila Privredna komora Srbije zajedno sa Konzitom, firmom koja se bavi istraživanjem tržišta, pokazuje da je Komisija precenila i M Rodić, i Merkator i Deltu. Milosavljević kaže da „prema zvaničnoj statistici i rezultatima istraživanja ni Delta niti bilo koji njen konkurent nemaju dominantan položaj. Učešće Delta maloprodaje je oko 17 odsto u prometu na tržištu Srbije. To su stvari koje se ne mogu drugačije predstaviti,to ne može ni antimonopolska komisija, ni predsednik Vlade, države ili Privredne komore. To su statistički podaci.“

Nazvavši učestala prozivanja po medijima „prejudiciranjem pravnog postupka koji je u toku“, Delta je, kako je navedeno u saopštenju ove kompanije, angažovala ekspertski tim koji čine profesori beogradskog Pravnog fakulteta. U Studiji o pravnim aspektima koncentracije Primer C – C-market, koju je ovaj tim izradio, ocenjeno je da je rešenje Komisije za zaštitu konkurencije kojom se ne dozvoljava pripajanje C-marketa preduzeću Primer C (zvaničnom kupcu C-marketa) – nezakonito, kao i da su optužbe izrečene od strane Komisije da je Delta trebalo da konsultuje ovo telo pre koncentracije neopravdane. Obrazloženje tima je da Komisija nije ni trebalo da razmatra pitanje spajanja te dve firme, jer je nemoguće retroaktivno primeniti Zakon o zaštiti konkurencije, koji je stupio na snagu tek pošto je započet proces pripajanja.

Obrazlažući zašto članovi Komisije neopravdano optužuju Deltu, dekan beogradskog Pravnog fakulteta i jedan od članova ekspertskog tima Mirko Vasiljević kaže za „Vreme“ da je postupak preuzimanja akcija započet u smislu Zakona o hartijama od vrednosti, koji je obavezivao samo na istupanje pred Komisijom za hartije od vrednosti, jer prethodni zakon o zaštiti konkurencije, takozvani antimonopolski zakon, uopšte nije ni predviđao nikakav postupak antimonopolskih organa u slučajevima koncentracije.

Kao drugi problem, Vasiljević navodi nepoštovanje rokova od strane Komisije. Zakon o zaštiti konkurencije Komisiju obavezuje da odluku o tome da li je koncentracija moguća donese u roku od četiri meseca. Delta je podnela zahtev za odobravanje koncentracije u januaru ove godine Ministarstvu trgovine, koje je tad bilo nadležno za ove poslove jer Komisija nije bila formirana, a odluka o zabrani doneta je tek u julu – dakle mnogo nakon isteka roka. Zakon o zaštiti konkurencije je zbog složenosti ovih pitanja i neophodnosti opsežnih ekonomskih istraživanja dao Komisiji rok od četiri meseca za donošenje odluke. Komisija nije imala ovlašćenje da produžuje te rokove, već je morala sve striktno da završi u roku od pomenuta četiri meseca, napominje Vasiljević. „Zakon joj zabranjuje da nakon tog roka postupa i tada stupa na scenu takozvana pretpostavka ćutanja administracije, čime se smatra da je koncentracija odobrena.“

Uz to, Vasiljević smatra da je ponašanje pojedinih predstavnika Komisije nedopustivo jer postupak još traje, pa ne može biti komentarisan. Čini se da su do ovog zaključka došli i članovi Komisije a kako je dr Dijana Marković-Bajalović, član Saveta Komisije i jedan od autora Nacrta zakona o zaštiti konkurencije, objasnila za „Vreme“, Komisija je takav stav zauzela „imajući u vidu neadekvatne interpretacije koje su se nedavno pojavile u domaćoj štampi“.

KOMISIJSKE AKTIVNOSTI: Ipak, pre donošenja ove odluke Komisije, direktorka tog tela Mirjana Mišković-Vukašinović u intervjuu za „Press“ (8. septembar) ocenjuje da je Srbija jedno veliko monopolističko tržište gde je polako počeo da se uvodi red. „Delta ima monopol i upravo utvrđujemo da li ga zloupotrebljava u smislu nametanja cena. (…) Komisija je osporila prodaju akcija C-marketa Delti jer smo smatrali da u Delta sistemu postoji dovoljno firmi i da nema potrebe da se sistem još više ukrupnjava.“ U međuvremenu, Delta je podnela tužbu Vrhovnom sudu, koji bi trebalo da donese konačnu presudu. „Ukoliko Vrhovni sud potvrdi naše rešenje, Delta će biti kažnjena sa jedan do deset odsto ukupnog godišnjeg prihoda kompanije“, rekla je Mišković-Vukašinović, dodajući da jedino što Komisija sada može da uradi jeste da kontroliše rad Delte i da kažnjava po potrebi. A kako je za „Blic“ objasnila Marković-Bajalović, Vrhovni sud ne može da ulazi u celishodnost odluke Komisije. Ako sud potvrdi odluku Komisije, ova može da podnese prekršajnu prijavu protiv Primera C. Međutim, Komisija, kako navodi Marković-Bajalović, može da podnese prijavu i pre te odluke jer je, tvrdi, Primer C sproveo koncentraciju mimo njene odluke. Ipak, pošto je, dodaje, zakon manjkav, niko pravno ne može da natera Deltu da se odrekne C-marketa, odnosno da ga proda.

Vasiljević i Milosavljević slažu se da je nejasno na osnovu kojih podataka je Komisija izvela zaključke da Delta ima tržišni udeo preko 40 odsto. Milosavljević navodi da Komisija nikad nije kontaktirala s Privrednom komorom Srbije, a Vasiljević objašnjava da se „prema uvidu u spise, videlo da je Komisija raspolagala samo podacima firme Primer C koja je bila samo formalno preuzimač C-marketa i podacima Zavoda za statistiku Srbije. I ništa van toga“.

Prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku, Delta maloprodaja sa četiri trgovinska lanca u ukupnom prometu u Srbiji učestvuje sa 14,5 odsto, a taj procenat u Beogradu iznosi 33,5 odsto. U sferi prehrambenih proizvoda, učešće ovih lanaca na tržištu Srbije iznosi 17,4 odsto. Istraživanje pozicioniranosti C-marketa koje je obavljeno pre prodaje akcija kaže da C-market sam drži 35 odsto tržišta Beograda, dok na teritoriji centralne opštine Stari grad ima više od 80 odsto tržišnog udela.

„Ekspertski tim je konstatovao da Komisija nije utvrdila udeo Delte na tržištu. Ako je Komisija imala neku dozu sumnje prema nalazu Zavoda za statistiku po kojem Delta ima 17,4 odsto tržišta, ona je morala da angažuje neki institut koji je po svojoj vokaciji za to nadležan. Komisija nije utvrdila nijednu od devet činjenica na koje zakon obavezuje. Njene ocene su krajnje paušalne, a nisu ni mogle biti drugačije s obzirom na to da je odlučivala na osnovu dokumentacije C-marketa čija je uprava pred prodaju ovog lanca podnosila lažne podatke reklamirajući samu sebe. Kada je ova koncentracija izvršena, videlo se da sistem C-marketa zapravo posluje sa ogromnim gubicima“, navodi Vasiljević.

„BIČ BOŽJI„: „Reč je o tome da je Komisija dosta ishitreno radila. Uobičajeno je da se u svetu u ovakvim situacijama odluke donose na osnovu temeljnih ekonomskih istraživanja, jer ako je Komisija nedelju dana posle donošenja rešenja rekla da tek ulazi u postupak istraživanja obima tržišnog udela pojedinih učesnika u trgovinskim lancima, to predstavlja prećutno priznanje da je u slučaju o kome se već oglasila posao odradila na osnovu neutemeljenih ekonomskih činjenica“, kaže Vasiljević.

Objašnjavajući metode kojima se dolazi do podataka potrebnih za utvrđivanje eventualnog dominantnog položaja, Marković-Bajalović navodi da se udeo na tržištu određuje na osnovu podataka o obimu prometa, a da se ukoliko oni nedostaju mogu koristiti i drugi raspoloživi relevantni podaci. Komisija, kako navodi, podatke pribavlja od učesnika na tržištu, koji su po Zakonu dužni da joj te podatke dostavljaju. „Pošto je postupak koji se pred Komisijom vodi po svojoj pravnoj prirodi upravni postupak, Komisija ocenjuje dostavljene podatke u skladu sa načelom slobodne ocene dokaza. Ona ih može proveravati upoređivanjem sa podacima kojima raspolažu drugi državni organi ili sama Komisija, ako nađe da je to potrebno.“

Prema njenim rečima, postojanje dominantnog položaja određuje se na osnovu utvrđivanja veličine tržišnog udela učesnika i tržišnih udela ostalih konkurenata prisutnih na tržištu, mogućnosti potencijalnih konkurenata da stupe na tržište u relativno kratkom roku, ukupna ekonomska (finansijska) moć tržišnog učesnika, snaga njegovih kupaca, odnosno ugovornih partnera. Tržišni udeo je najvažniji, ali samo kao polazni kriterijum.

Od početka rada Komisija je ispitala oko 200 predmeta. Najveći broj onih koji su u proceduri odnose se na postupak kontrole koncentracija, što je razumljivo jer, kako navodi Marković-Bajalović, proces privatizacije još nije okončan a strane firme pokazuju velik interes za preuzimanje već privatizovanih domaćih firmi. „Neophodno je da Komisija ima što sveobuhvatniju kontrolu nad navedenim procesima. Praksa u svetu je pokazala da od 100 kontrolisanih koncentracija, 95 uopšte nisu problematične, preostalih pet traže detaljnije ispitivanje, a od tih pet svega jedna ili dve mogu imati za posledicu ugrožavanje konkurencije na tržištu. Ali je potrebno kontrolisati i onih prvih 95 da problematične koncentracije ne bi promakle.“

Predsednik Privredne komore ukazuje na opšte poznatu činjenicu da je tržišta potrebno što više i koliko god je moguće, a državne regulative onoliko koliko je minimalno neophodno da sistem funkcioniše. Samo tržište podrazumeva da niko ne treba da arbitrira osim ponude, tražnje i slobodne konkurencije. „Regulatorna tela treba da budu ‘bič božji’, ali njihovi članovi ne smeju da budu medijske zvezde, jer kad se predsednik antimonopolske komisije, radiodifuzne agencije, agencije za energetsku efikasnost i telekomunikacije pojavi u javnosti, treba da se uplaše svi koji su nešto zgrešili jer je on vrhovni arbitar čija je reč poslednja. Nije normalno da se svaki čas u novinama pojavljuju članovi Komisije za zaštitu konkurencije jer se na taj način novinari sažive sa njima, ja ulazim u polemiku, a šira javnost se opredeljuje za jednu ili drugu stranu. To apsolutno nije ono što regulatorna tela treba da budu“, kaže Milosavljević.

Istraživanje konkurentskih odnosa u trgovini Srbije: Kako je podeljen kolač

Privredna komora Srbije u saradnji sa preduzećem za poslovni konsalting i istraživanje tržišta Konzit napravila je sredinom septembra izveštaj pod nazivom „Analiza stanja i konkurentskih odnosa u trgovini Srbije na relevantnom segmentu Delta maloprodaje“. U njemu se navodi da je prilikom analize i prezentacije podataka poštovana pravna legislativa kojom se uređuje zaštita konkurencije u Srbiji, a pre svega Zakon o zaštiti konkurencije, Uredba o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta i Uredba o sadržini i načinu podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije.

Prema rečima predsednika Privredne komore Srbije Slobodana Milosavljevića, Komora se bavi ovim slučajem zato što je Delta njen veliki i značajan član koji zapošljava velik broj ljudi sa ciljem da se skrene pažnja „na loše namere, neznanje i netačne interpretacije“.

Kako za „Vreme“ kaže prof. dr Jovan Todorović, direktor Konzita, ovo preduzeće je bilo profesionalno zainteresovano da razreši nesporazume sa Komisijom za zaštitu konkurencije. „Ovo istraživanje je povod da se ozbiljnije pozabavimo tržištem Srbije i zbog potrošača i zbog bolje pripreme za vetar tržišta Evropske unije. U istraživanju smo koristili zvanične statističke podatke, Konzitovu bazu podataka i rezultate ankete sa 1500 potrošača. Položaj Delte opisali smo kao visokokonkurentan. Nije primećeno da postoji dominacija, ali je zapaženo da je tržište maloprodaje vrlo živo i da postoji nesmetano konkurentsko nadmetanje. “ Prema ovom istraživanju, postoji oko 38.000 prodajnih objekata na širem i 25.000 na užem tržištu.

METODE I REZULTATI: Najviše nesporazuma vezano za optužbe Komisije o dominantnom položaju u slučaju Delte ali i Merkatora i M Rodića bilo je zasnovano upravo na nepreciznom definisanju kategorije relevantnog tržišta. Todorović ističe da je Konzit ovu kategoriju u geografskom ali i u smislu asortimana koji nudi Delta podrazumevao na isti način kao i Komisija za zaštitu konkurencije. Kada je reč o geografskom aspektu, pod relevantnim tržištem u širem smislu podrazumeva se celo tržište Republike Srbije bez Kosova i Metohije, a u užem pojedini teritorijalni segmenti tržišta Srbije – Beograd, Vojvodina, centralna Srbija bez Beograda. Što se tiče asortimana, pod relevantnim tržištem u širem smislu podrazumeva se promet navedenog asortimana roba u svim tipovima prodajnih objekata u trgovini na malo, u Cash&Carry centrima koji su registrovani u trgovini na veliko i na pijaci. U užem smislu, odnosi se samo na promet u istom tipu prodavnica, odnosno u nespecijalizovanim prodavnicama – klasične prodavnice, mini marketi, supermarketi, hipermarketi, diskontne prodavnice, Cash& Carry centri. Na taj način došlo se do rezultata da u 2006. nakon preuzimanja C-marketa, tržišno učešće Delta maloprodaje na širem relevantnom tržištu na teritoriji cele Srbije iznosi 10,5 a u Beogradu 23,3 odsto. Na užem relevantnom tržištu u celoj Srbiji je 16 a u Beogradu 35,9 odsto. „Prema ovim rezultatima, Delta je još uvek bezopasna“, kaže Todorović. Dalje se navodi da je Delta maloprodaja jedini trgovinski lanac koji u Srbiji posluje na nacionalnom nivou. Trgovine Rodić i Si-market takođe imaju maloprodajne objekte na širem domaćem tržištu, ali su ipak u znatnoj meri koncentrisane na određene teritorijalne segmente – Rodić na Vojvodinu a Si-market na Vranje, Beograd i Pančevo. Od specijalizovanih trgovina na širem domaćem tržištu posluju: Lilly, DM, Swissslion, Matijević i drugi. Strane trgovinske kompanije Metro, Merkator, Interex i Veropulos za sada imaju po tri prodajna objekata većeg formata. Rezultati obavljenih istraživanja pokazuju i da je u 2005. godini šest najvećih trgovina (Delta, C-market, Rodić, Metro, Merkatotr i Univerexport) apsorbovalo oko 22 odsto šireg, odnosno 35 odsto užeg relevantnog tržišta. Istraživanje se bavilo i stavovima potrošača. Između ostalog, oni ocenjuju kao pozitivan razvoj trgovinske ponude i otvaranje novih prodajnih objekata – u svim gradovima u kojima su obavljena istraživanja, između 80 i 90 odsto anketiranih ocenilo je da bi otvaranje novog, modernog prodajnog objekta znatno unapredilo lokalnu trgovinsku ponudu.

Slobodan Milosavljević objašnjava da su tendencije u ukupnoj svetskoj ekonomiji takve da trgovina postaje biznis broj jedan. Najbolji primer, prema njegovim rečima, jeste američka trgovačka kompanija Volmart koja je četiri godine zaredom bila najveća, a verovatno će to biti i u ovoj godini. Volmart je prošle godine imao preko 300 milijardi dolara prometa, a celokupna trgovina Srbije svega 10 milijardi. Najveći broj država u svetu ima višestruko manji promet od Volmarta. Iako izaziva kontroverze, ova kompanija ostaje neprikosnoveni ponos američke privrede, i po čitavom svetu širi ideal američkog sna. Kako Milosavljević procenjuje, veliki izazov trgovini u regionu jeste dolazak prvog Volmarta u Mađarsku, što će izazvati neslućene probleme konkurenciji jer Volmart nudi najviši kvalitet za najnižu cenu. „To je bačena rukavica i Delti i srpskoj privredi, ali i hrvatskoj i mađarskoj. Postavlja se pitanje da li ćemo na taj izazov odgovoriti tako što ćemo najjaču trgovinu u Srbiji satrti zato što postoje predubeđenja bez dokaza da se radi nešto nezakonito, ili ćemo je pustiti da se sa bar malo srpskih proizvoda nosi na ovim malim tržištima.“ Milosavljević dalje navodi da je jedan od uzroka velikog deficita spoljnotrgovinske razmene to što privreda Srbije još uvek nema dovoljno konkurentnih proizvoda pa se u izvozu najčešće nalaze primarni proizvodi koji imaju nisku cenu: sirovine, primarni poljoprivredni proizvodi, poluproizvodi itd. S druge strane, kroz privatizacije, direktne strane i domaće investicije, kroz jačanje privatnog sektora i preduzetništva, javlja se puno novih proizvođača koji imaju jedan veliki primarni problem: kome distribuirati svoje proizvode. „Njima jedino mogu da pomognu moćni trgovci. Srbiji je očajnički potrebna jaka trgovina koja može da plasira u regionu pa i šire sve ono što se proizvodi kod nas. Delta ima perspektivu da to uradi. Jer kad Delta ode u Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu, kupovaće 30 odsto proizvoda sa lokalnog tržišta, 20 će uvoziti iz sveta a prodavaće oko 50 odsto srpskih proizvoda. Bez jakog trgovca ti proizvodi veoma teško mogu da uđu u strane trgovinske lance.“