Kada u široj javnosti počne licitiranje čega sve ima ispod zemlje u Srbiji, često se barata milionima, pa čak i milijardama tona rude, uglavnom dragocenih i retkih metala. Euforiju i priče o velikom blagu prilikom dodele koncesija zamenila je neka vrsta utučenosti kada je ovih dana objavljeno da Rio Tinto i Dandi odustaju od daljih geoloških istraživanja na nekoliko lokacija u Srbiji. A kako, zapravo, stoje stvari
NEMA MESTA NI ZA UTUČENOST, NI ZA EUFORIJU: Rudno blago Srbije
U vreme SFRJ učili smo da živimo u jednoj od država koje su imale sreću da im je Bog baš sve dao: umerenu klimu, more i planine, dobar položaj, a uvek su se pominjala i značajna rudna bogatstva, svih vrsta. Dok se zemlja raspadala, nemali broj teoretičara zavere tvrdio je da se to dešava da bi se velike sile lakše dočepale baš tih neprocenjivih prirodnih bogatstava, koja su često pominjana i kao osnova budućeg eksplozivnog razvoja, jednom kada iz ratova izađemo kao pobednici.
Kada u široj javnosti počne licitiranje čega sve ima ispod zemlje u Srbiji, često se barata milionima, pa čak i milijardama tona rude, uglavnom dragocenih i retkih metala. Tako je bilo i u aprilu 2006, kada su dodeljene prve koncesije stranim kompanijama za geološka istraživanja i eksploataciju na određenim lokacijama u Srbiji. Tada su kanadskoj kompaniji Dandi plemeniti metali dodeljene tri koncesije za geološka istraživanja i eksploataciju bakra, zlata i drugih pratećih metala u rudnom polju na planini Crni vrh, a koncesiju za istraživanja i eksploataciju borne rude na području Jarandolskog basena u rejonu Piskanja kod Baljevca na Ibru dobila je multinacionalna kompanija Rio Tinto. U to vreme čuli su se mnogi glasovi, neki i unutar tadašnje vlade, da su uslovi za koncesiju neprihvatljivi i štetni za našu državu i da se prodaje nacionalno bogatstvo u bescenje. Sama činjenica da su na tenderu učestvovale najveće svetske firme, poput Rio Tinta, američkog Felps Dodža i južnoafričkog Goldfildsa, kao da je potvrđivala da se radi o nečem neizmerno vrednom.
STANJESTVARI: Realnost je, međutim, da Srbija ne počiva na nepresušnim rudnim bogatstvima, a put do pronalaženja i eksploatacije postojećih je dug, skup i težak, naročito kad je reč o rudama metala. Dejan Rajković, pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku u Sektoru za rudarstvo i geologiju, za „Vreme“ kaže: „Male količine bakra i zlata raspale maštu i odmah počnu priče o neverovatnom bogatstvu, ali to je uobičajeno. Naše rude metala nisu bogate, složeni su uslovi eksploatacije, nisu atraktivne kao u rudnicima u Južnoj Americi, ali su veoma značajne za nas. Što se puta od istraživanja do eksploatacije tiče, dovoljno je reći da prema podacima Svetske banke samo jedan do dva odsto ispitivanja dovede do otvaranja rudnika, a obično prođe 14 godina od prvih prospektivnih radova do otvaranja. U proseku se u ispitivanju izređaju četiri firme tamo gde se otvori rudnik.“
Euforiju i priče o velikom blagu prilikom dodele koncesija zamenila je neka vrsta utučenosti kada je ovih dana objavljeno da Rio Tinto i Dandi odustaju od daljih geoloških istraživanja na nekoliko lokacija u Srbiji. Kanađani su poslali Ministarstvu pismo u kojem odustaju od dalje potrage za nalazištima bakra i zlata na Crnom vrhu na koncesionim poljima Tilva njagra i Čoka kupjatra, dok bi istraživanja nastavili na najperspektivnijoj lokaciji Čoka kuruga. Iz Rio Tinta je nagovešteno da bi kompanija mogla da odustane od istraživanja u Jarandolskom basenu.
Dejan Rajković kaže da je bilo dosta spekulacija u javnosti o razlozima povlačenja Dandija i Rio Tinta, ali da to što se dešava nije neuobičajeno i da obe kompanije ostaju prisutne u Srbiji. „Ove dve kompanije odustale su iz geoloških razloga. Dandi ima tri istraživačka projekta na Crnom vrhu. Tu je utrošeno prilično novca za istraživanje, samo u prvoj godini uloženo je 16–17 miliona dolara. Dva prospekta nisu ekonomična, istraživanje se nastavlja na trećem. Osim toga, Dandi će nastaviti istraživanje na više drugih lokacija u Srbiji. Rio Tinto još nije zvanično odustao od koncesije, mada je to najavio. Razlog je i to što su našli veće rezerve na drugom lokalitetu, u Jadarskom basenu kod Loznice, gde su pronađena značajna ležišta bora i litijuma, veća nego u Piskanji. Inače, ležište u Piskanji može biti zanimljivo za neku manju firmu.“
Rajković kaže i da su još mnoge kompanije aktivne u ispitivanju ležišta ruda u Srbiji i da, uprkos redukovanju programa zbog krize, nijedna firma nije odustala od geoloških istraživanja u Srbiji. „Zadovoljni smo dosadašnjim tokom. Velike investicije zahtevaju bolje vreme, ali je neophodno završiti geološka istraživanja. Ima četiri-pet perspektivnih lokacija i nadam se da će u narednih pet godina biti otvoren jedan ili dva rudnika.“
„Ovo što se dešava je ciklična pojava, na primer, ciklus za bakar je, grubo rečeno, oko sedam godina. Niska cena bakra je bila do 2004. godine, kada su se rezerve istanjile cena je porasla, a investicioni ciklus je sada prekinut“, kaže Rajković.
Vest o odustajanju rudarskih kompanija od koncesija poklopila se sa višemesečnim natezanjem Vlade i firme Alpina-Por oko koncesije za autoput Horgoš–Požega, pa se lako mogao steći utisak da koncesije u Srbiji pucaju jedna za drugom. Međutim, rukovodilac grupe za geologiju u sektoru za rudarstvo i geologiju u Ministarstvu rudarstva i energetike Dušan Sajić ističe da se te dve vrste koncesija nikako ne mogu porediti. „Nije ista koncesija za autoput i koncesija za geološko istraživanje. Kod autoputa je sve definisano, kod geoloških istraživanja uvek postoji rizik da se istraživanje neće isplatiti.
Nema mesta ni za euforiju ni za utučenost kada je reč o eksploataciji rudnog bogatstva kod nas. Proces istraživanja metalične mineralne sirovine, recimo ležišta olova, cinka, bakra, skup je i složen, retko traje manje od pet godina. Često se čuje „tu ima rude, zna se da su još i Rimljani tu kopali“, ali da bi se definisalo ležište mineralnih sirovina potrebno je potpuno istražiti ležište, proceniti ukupne rezerve, kako su rezerve locirane u prostoru… U završnim fazama koriste se geološki, tehnološki, tehničko-ekonomski parametri (uslovi eksploatacije, prerade…). Tek ako je vrednost tog ležišta veća od svih investicionih troškova za otvaranje rudnika, kaže se – dobili smo rudnik. To je karakteristično za sva geološka istraživanja, uvek idete unapred sa investicijama a nikada niste sigurni da li će rezultati biti pozitivni ili negativni. Rudni potencijal Srbije sa aspekta naše države nije zanemarljiv i treba da bude na neki način poluga daljeg privrednog razvoja. Mi nismo država koja je dostigla nivo ekonomske razvijenosti da možemo toga da se odreknemo.“
Bilans rezervi
“Mi smo mala država i, izuzimajući možda borski rudnik i lignit na Kosovu, koji su u nekim svetskim razmerama značajnija ležišta, u celini posmatrano naša rudna bogatstva su relativno skromna. Na drugoj strani, ona su vrlo značajna za nas kao državu”, kaže za “Vreme” Dušan Sajić, rukovodilac grupe za geologiju u sektoru za rudarstvo i geologiju u Ministarstvu rudarstva i energetike.
“Što se tiče metala, naše najveće bogatstvo se nalazi u istočnoj Srbiji, u okviru borske metalogenetske zone. Poslednjih desetak godina obratili smo veću pažnju i nemetaličnim mineralnim sirovinama. Posebno su značajne one koje se koriste u putnoj privredi kao tehnički građevinski kamen, karbonatne sirovine, mermer… Imamo i znatne rezerve uglja u okviru kolubarskog i kostolačkog rudarskog basena.”
Inače, sve kompanije koje se bave eksploatacijom mineralnih sirovina na kraju godine dostavljaju bilans rezervi Ministarstvu, koje svake godine objavljuje knjigu bilansnih rezervi mineralnih sirovina.
Jeftino i skupo
U februaru ove godine Rio Tinto, treća po veličini svetska rudnička kompanija, odbacio je ponudu za preuzimanje vrednu 147 milijardi dolara od strane BHP Bilitona, druge po veličini svetske rudničke kompanije, uz obrazloženje da ta ponuda “značajno potcenjuje vrednost Rio Tinta”. Kad je BHP prvi put objavio ponudu za preuzimanje svih akcija Rio Tinta, ona je vredela 140 milijardi dolara, i to je bila druga najveća ponuda u korporativnoj istoriji, nakon Vodafonovog preuzimanja kompanije Manesman iz 2000. godine.
Međutim, krajem novembra je BHP Biliton saopštio da povlači sada tek 66 milijardi dolara vrednu ponudu za preuzimanje Rio Tinta, jer su “privredna kriza i pad tražnje sirovina izmenili nekad uverljiv slučaj potrebe za integracijom”.
Dozvole i koncesije
Strane rudarske kompanije počele su da pristižu u Srbiju 2003. i 2004. godine, kada su na svetskom tržištu počele da rastu tražnja metala i njihova cena. “Domaće kompanije i naši rudnici, pa i naša država, nisu bili u mogućnosti da sami investiraju i pokreću istraživanja. Cilj naše države je bio da se privuku strane investicije i bili smo vrlo zadovoljni što su došle najveće svetske kompanije”, kaže Dušan Sajić. “Svesno smo se opredelili da naknada za koncesiona istraživanja bude relativno niska da bismo privukli investitore. Ključna dobit države je, kada dođe do eksploatacije, od naknade za korišćenje mineralnih sirovina, ubiranja poreza… Da ne govorimo kolika je mogućnost zapošljavanja velikog broja ljudi pri otvaranju rudnika, pratećih fabrika uz rudnike… Inače, nivo investicija samo u oblasti geoloških istraživanja ove godine je između 25 i 30 miliona evra, što su znatna sredstva za ovu zemlju.
Bili smo iznenađeni kada smo saznali da će Rio Tinto vratiti koncesiju, ali moje mišljenje je da naša država nije ništa izgubila, naprotiv. Rio Tinto je uložio u istraživanje dva miliona evra, a svi rezultati istraživanja su dati našoj državi; isto je i na Crnom vrhu. Rio Tinto ostaje prisutan u Srbiji, opredelili su se za istraživanje bornih minerala u Jadarskom basenu, gde su pronašli novo ležište bornih minerala za koje do sada nismo znali. Tu je pronađen novi borni mineral sa visokom koncentracijom litijuma, elementa koji će imati veliko učešće u novim tehnologijama. U Rio Tintu smatraju da će 2015. godine svetske potrebe za litijumom biti duplo veće nego danas.”
Ove godine je dostignut rekord u dobijanju dozvola za istraživanje čvrstih mineralnih sirovina. Dato je oko 80 dozvola za istraživanje na novim istražnim poljima, a za oko 40 ranije izdatih dozvola odobren je nastavak istraživanja. U Srbiji se tim istraživanjem trenutno bavi osam stranih kompanija, uglavnom tragajući za metalima kao što su zlato, bakar, olovo, cink… Domaće kompanije su pretežno zainteresovane za građevinske materijale – karbonatna punila, tehnički građevinski kamen…
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
