NEMA SE – NE MOŽE SE: Mlađan Dinkić i Ivica Dačić / foto: tanjug
Vlada Srbije usvojila paket mera za stabilizaciju javnih finansija i predlog rebalansa budžeta. Povećan porez na potrošnju, dobit i akcize, a ukinuto 130 parafiskalnih nameta privredi
Vlada Srbije odlučila je u ponedeljak da predloži Skupštini povećanje poreza na dodatu vrednost sa sadašnjih 18 na 20 odsto. Ipak, trgovci hranom i ostalim robama koje su proglašene strateški važnim i na koje se do sada plaćao PDV od osam odsto neće imati argumenata da, pod izgovorom većih nameta države, podižu cene. Na te proizvode, naime, PDV ostaje na dosadašnjih osam odsto. U okviru mera stabilizacije javnih finansija, Vlada menja i akciznu politiku. Povećavaju se, tako, nameti na dizel gorivo i tečni naftni gas. Najlošije će, ipak, proći pušači. Od oktobra će, naime, akcize na cigarete biti deset dinara više nego do sada. Porez na dobit firmi se uvećava sa 10 na 12 odsto, a na dividende i prihode od kamata sa 10 na 15 odsto.
Država ovim merama, kako je u ponedeljak naglasio i premijer Ivica Dačić, namerava da do kraja godine obezbedi za budžet dodatnih 16,7 milijardi dinara. Kada se na to dodaju uštede na postojećim rashodima od 6,7 milijardi dinara, u koje spada i smanjivanje plata državnih funkcionera na maksimalnih 162.000 dinara – ovogodišnji, inače rekordan minus budžeta, smanjuje se za oko 26,2 milijarde dinara. Efekat će naredne godine, očekuje se, biti i veći.
„Naredne godine uštede će biti oko milijardu evra. To podrazumeva drastične rezove smanjenjem nepotrebnih troškova države, između ostalog i ukidanje raznih agencija, direkcija i fondova“, rekao je u ponedeljak premijer Ivica Dačić, predstavljajući predlog rebalansa budžeta i prateće mere konsolidacije o kojima će se Skupština izjasniti naredne nedelje.
Paralelno sa uštedama, Vlada će, tvrdi premijer, raditi i na strategiji razvoja koja će omogućiti privredni rast i rast zaposlenosti.
Ove mere nastale su u iznudici, bile su očekivane i služe konsolidaciji državnih dubioza, nekako su zgodno pale baš na dan tehničkih pregovora sa misijom MMF-a i nikog nisu iznenadile. Ono što se od ove vlade očekuje, kao što bi se očekivalo i od svake druge, jesu mere za privredni oporavak Srbije.
„Otpuštanja u javnom sektoru neće biti, ali će plate i penzije u narednih šest meseci rasti u skladu sa realnim mogućnostima, a ne planiranim tokom“, otkrio je u ponedeljak premijer Dačić. Sledećeg utorka biće isplaćena prva rata od 4000 dinara za više od 518.000 najugroženijih penzionera. Njima će, inače, u četiri rate, biti isplaćeno ukupno 16.000 dinara.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić podsetio je da su za pokrivanje budžetskog deficita i otplatu javnog duga ove godine potrebne 4,4 milijarde evra, a samo za plaćanje kamate na ranije uzete kredite troši se tri puta više nego na kompletan agrarni budžet.
Kako bi rasteretila privredu u uslovima krize, Vlada će, kroz izmene Zakona o budžetskom sistemu, ukinuti oko 130 parafiskalnih nameta i taksi. Tako neće biti naplata firmarina i šumarina. Uvodi se i pravilo da ubuduće ne može biti naplaćena taksa ukoliko neki državni organ traži dokument koji izdaje neki drugi državni organ.
„Izmenama zakona o PDV-u, biće omogućeno svim malim i srednjim preduzećima, a takvih je oko 86 odsto od svih PDV obveznika, da od 1. januara ovaj porez plate tek kada naplate robu“, kaže Mlađan Dinkić. Istovremeno, cenzus za obavezan ulazak u sistem PDV-a se podiže sa četiri na osam miliona dinara, što će brojnim malim privrednicima omogućiti da biraju između PDV sistema ili paušalnog oporezivanja. Velika novina je i to da će prvi put u građevinarstvu PDV plaćati investitori, a ne izvođači radova.
Dinkić navodi da se, po prvi put, uvode kazneni penali i za državu.
„Ako država kasni sa povraćajem PDV-a privrednicima, platiće zateznu kamatu od 20 odsto“, ističe ministar.
Dinkić navodi da se izmenama zakona ukida sopstveni prihod raznih agencija i fondova koji važe za direktne budžetske korisnike. Izuzetak ovde predstavljaju sudovi, koji će i dalje moći nezavisno da naplaćuju takse.
Najavljene mere, po planu Vlade, trebalo bi da omoguće obaranje deficita sa 7,1 odsto na 6,7 odsto BDP-a do kraja godine, kako bi tokom 2013. bio sveden na četiri odsto. Očekuje se i usporavanje rasta javnog duga. Mere su socijalno odgovorne u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva.
„Vlada Srbije zainteresovana je da počne razgovore o novom aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji bi stupio na snagu zajedno sa usvajanjem budžeta za 2013. godinu“, rekao je u ponedeljak ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Srbiju bi, tvrdi Dinkić, zanimala dva tipa aranžmana, od kojih je prvi obezbeđenje direktne pomoći budžetu.
„Ako ne napravimo dogovor o direktnoj budžetskoj podršci, zadržali bismo se na aranžmanu iz predostrožnosti, jer ne bismo tražili novac za finansiranje inače velikih deviznih rezervi centralne banke“, kategoričan je ministar finansija.
U uvodnom izlaganju na konferenciji za štampu, premijer Ivica Dačić je rekao da je kriza duboka i da nije samo Vladina nego je kriza celog društva. „Ovo je naša kriza“, rekao je Dačić i pozvao sve građane da doprinesu zaustavljanju propadanja Srbije. Nabrajajući s kim se sve proteklih dana sastao i koje je savete osnovao, Dačić je pominjući privrednike rekao da im je pružio šansu da „kao što su znali da rade za sebe, sad treba da pokažu kako znaju da rade za državu i narod“. Pozivajući se na svoje 12-godišnje iskustvo u državnoj upravi, Mlađan Dinkić je rekao da je situacija bila teža samo decembra 2000. godine, da je siguran da će isto ustanoviti i MMF i da bi Srbija, ukoliko ništa ne bi preduzela na konsolidaciji javnih finansija, za godinu-dve bila Grčka. „Ili će kriza uništiti Srbiju ili će Srbija uništiti krizu. Nema trećeg. Moj zadatak je da ova država ne bude ni blizu bankrota i ja ću to uraditi, jer me je ovaj čovek zato postavio na ovo mesto“, rekao je Dinkić pokazujući na Dačića. On je dodao da će usvojenim antikriznim programom radikalno biti smanjen deficit. Zaduživanje će biti samo usporeno, a rast javnog duga biće kompletno zaustavljen 2014.
Direktoru Agencije za kontrolu letenja, predsedniku i članovima Fiskalnog saveta, Državnoj revizorskoj instituciji, zaposlenima u Narodnoj banci Srbije, javnim preduzećima koja imaju konkurenciju, pilotima i ostalom letačkom osoblju, kao i IT-stručnjacima neće biti ograničena plata Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, koji je juče zajedno sa rebalansom budžeta za 2012. godinu i još 11 zakona usvojila Vlada Srbije.
Dakle, nije nezakonito da njihove plate budu deset i više puta veće od prosečne plate u Srbiji, ali dok se stalno poziva na stezanje kaiša građanima, nije moralno, rekao je premijer Ivica Dačić na konferenciji za štampu. On je dodao da isto tako nije nezakonito da strane banke iz Srbije, koja propada, iznesu 1,5 milijardi evra profita, ali je društveno neodgovorno.
Maksimalna plata u javnom sektoru ubuduće će iznositi 162.000 dinara mesečno bez minulog rada. Toliku platu sada ima republički sekretar za zakonodavstvo i to je najveća plata u državnoj upravi.
U narednih godinu dana penzije i plate u javnom sektoru neće moći da rastu planiranim tempom, nego će morati da dođe do realnog usklađivanja, rekao je Dačić. Tako će biti povećane za dva odsto u oktobru ove i dva odsto u aprilu sledeće godine, da bi se njihova indeksacija u skladu sa fiskalnim pravilima nastavila oktobra 2013.
Ako sve bude u redu, svaki od 518.750 penzionera sa penzijom ispod 15.000 dinara, sledećeg utorka će primiti prvu ratu u iznosu od 4000 dinara kao deo 13. penzije od 16.000 dinara. „Republika Srbija jednako tretira sve svoje građane, pa sam gradonačelnika Đilasa obavestio da mi želimo da platimo 13. penziju i za beogradske penzionere“, rekao je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Povećane su i akcize. Najviše na cigarete, jer su mnogo niže od onih u Evropi. Posle povećanja akcize na cigarete 1. oktobra ove godine, namet na ove proizvode biće povećan za dva dinara 1. jula sledeće godine.
Akciza na bezolovni benzin neće biti povećana, a na dizel hoće, ali će od povećanja biti izuzeto gorivo za javni prevoz i transport, uključujući taksiste i kamiondžije. Ubuduće će takse moći da uvodi samo Vlada Republike Srbije. Izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama i Zakona o lokalnoj samoupravi juče su ukinute 74, a na sednici u petak biće ukinuto još pedesetak taksi. Građani više neće morati da plaćaju taksu kad im jedan državni organ traži dokument koji izdaje drugi državni organ. Preduzetnicima i malim firmama biće ukinuta taksa za firmarinu i isticanje reklama. Lokalne takse na registraciju vozila biće ograničene na 2000 dinara. Zbog neizdavanja fiskalnog računa firme ubuduće neće biti zatvarane kao dosad, nego će im se izricati novčana kazna.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
