Sa izvora voda teče…

Tačno 13. maja, datum ko datum, u Donjem Taoru, na obroncima Povlena, održana treća, ko da je prva, Povlenska sremušijada. Sremuš je u narodu poznat kao divlji beli luk, čisti krv i još koješta, u povlenskim listopadnim šumama ga ima na stotine, hiljade hektara. To bi bilo dovoljno da opravda održavanje manifestacije, a u opravdanja može da se doda da na Povlenu, Kneževo polje, ima kuću eks-ministar policije Dušan Mihajlović, gde provodi srećne penzionerske dane.

Zbog navedenih opravdanja Sremušijada, od Grada Valjeva, prepoznata kao „projekat koji podstiče afirmaciju privredno-turističkih manifestacija“, i kao takva podržana i materijalno. Imala i pretpremijeru u beogradskom „Mažestiku“, gde se, uz himnu i sremuš, prikazali i akademik Matija, i totalni neakademici Vučelić Milorad, Marić Milomir, Šarenica Žika…. Reprezentativna pretpremijera bila i u Valjevu. Centralno se sremuš predstavio u Donjem Taoru, i valja reći, bar umetničkog dojma što se tiče, da sve bilo na nacionalnom nivou. A da li je Sremušijada, glede generalnih dometa, još jedna guča zarad guče, ili nešto veće i treće, što rek’o Tarabić Mitar, pokazaće vreme i ta budućnost.

SPONZORI ŠATRA: Obavešten na vreme, reporter na vreme stigne u Donji Taor. Uz put Osnovna škola, u čijem dvorištu desetak posada krenulo u spremanje jela, niže, obnovljen Zadružni dom, na dužnom zidu izložba fotografija velikog formata Dušana Jovanovića, iz ciklusa „Povlenska priča“. Na tremu plakat „Povlenska sremušijada“, deca u polju sremuša, slogan „Zdravo, čisto, lekovito – srpsko“, još piše Udruženje za zaštitu prirode Donji Taor, ima i da pokrovitelj Grad Valjevo, i piše mnogo i vazdan sponzora.

Novinar uze jednu „Đurinu rakiju“, i ubeleži veliku i sivu hangar šatru na kojoj pisalo „Za posetioce“, kao i belu šatru, sa prozori, na kojoj, na ulazu, bila odštampana informacija „Sponzori“. Reporter zaviri u Sponzor šatru, velika Crkvena zastava, na podu itison, redovi stolova zastrti belim čaršavima, po kojima išla providna plava traka, i stolice u belim čaršav čakširama, nasloni povezani onom providnom plavom trakom vezanom u mašnicu. Gore, uvis, na plafonu Sponzor šatre, okrugli i beli lusteri.

U sve stiže džip na kome pisao „Sasvim prirodno – Jovan Memedović“, kratko postaja, u pratnji meštana ode ka Taorskim vrelima. Pred Zadružni dom, na sto, staviše veliku pogaču, bar metar u prečniku, na kojoj testo slovima pisalo „Povlenska sremušijada“, ispred pogače se nađe i pletena korpa sa zelenim liskama sremuša. S drugu stranu, od Kosjerića, stiže crni „hjundai“, koji na retrovizor imađaše mirisnu karticu „Brže, jače, bolje“. Iza volana izađe lično Milijan Stojanić, SNS predsednik Kosjerića, vitez kulinarstva, svetski prvak u kuvanju čorbe… Sa trema Doma se javiše trubači, gospodin Stojanić, javljajući se radosnom narodu, informisa novinara da, posle nedavnih lokalnih izbora u Kosjeriću, gde bio nosilac SNS liste, neće više biti predsednik opštine, ima šta da radi, on je Vitez kulinarstva…

Jedan od organizatora objasni reporteru da kod škole imaju takmičenje u spremanju jela, Milijan vitez, već u beloj kuvarskoj bluzi, sa 17,5 lanaca, pločica i medalja oko vrata, plavom torbicom u kojoj bili svi vitez sertifikati, ode uzbrdo, ka školi, da predsedava žirijem koji ocenjuje zgotovljena jela. Uto, ozgo, pristiže SNS gradonačelnik Valjeva, diplomirani ginekolog po struci i obrazovanju, protokol žensko dade instrukciju jednom od fotografa da prati Gradonačelnika, gospodin Diplomirani stručnjak se pozdravi sa gospodin Dušan Mihajlović, privedoše ga Ginis pogači, uze leba i soli, sremuš omaši.

Trubači su duvali „Marš na Drinu“, i novinar se oproba u disciplini pričešćivanja pogačom i sremušem, dobar, sit da jedeš, Gradonačelnika počasno sprovedoše u Sponzor belu šatru, koja imala prozore sa gornje strane. Grupa pevača „Alke“, pojačana talentovanim Markom Tomićem, bez muzičke pratnje, otpeva „Rasti, rasti, moj zeleni bore“… Bi još jedna pesma, javi se voditeljka Rada, „Meštani povlenskog sela Donji Taor osnovali su udruženje Zaštita prirode Donji Taor, i pre par godina pokrenuli turističku manifestaciju Povlenska sremušijada, zasnovanu na vrednostima ove čudesne biljke i njenom izobilju na Povlenu“…

Voditeljka završi sa, Zdravo, čisto, lekovito – srpsko, javiše se „Alke“, sa pesmu o sremušu, koju napisala komšinica Vesna, „Kom povlenske zore sviću/ Taj najbolju vodu pije/ I uz sremuš i slaninu/ U bolesti nikad nije“… bi i refren, „Sa izvora voda teče/ Za doktore posla nema/ Sremušom se ljudi leče/ Zdravlje stiže sa Povlena“… Nastavi se umetnički program, predsednik MZ, beli kačket, bela i majica, za peticu pročita, Želim vam dobrodošlicu, svima vama, sponzorima, pokroviteljima i donatorima… Gospođa Radmila izvede tekst o sremušu prisutnog književnika Radovana Belog Markovića, „Usred senovite šume, s kotaricom u ruci, na sremuš – polju ako se zateknete, slobodno uzviknite: Ovo je Srbija koju još nisu zgazili Dušmani“, glumac Bube Marković se pojavi u liku i stasu Milovana Glišića, od „Za posetioce“ šatre nastupi dečji folklor, narod se okrete na tu stranu.

ČORBA JE ČORBA: Besplatne pice, posute sremušem, i besplatno pivo, ispod Valjevsko pivo suncobrana, su išle ko besplatne pice i besplatno pivo, „Alke“, pojačane solo pevačem, sa diplomom Muzičke akademije, Markom, otpevaše „Mesečina, a ja zovem prelo“, preko mikrofona najaviše pauzu u programu, da se izrazi zahvalnost onome koje dao najveći doprinos afirmaciji Donjeg Taora. Momak iz organizacije uze reče da ništa ne bi bilo bez pomoći ljudi, a oni imaju svog zaštitnika, Dušana Mihajlovića, pozva Dušana da primi poklon „za sve što radi za nas i Srbiju“. Izađe Dušan, predadoše mu uramljenu umetničku sliku na kojoj lično i u celini i celosti Dušan Mihajlović. Dušan primi čestitke, uslika se sa sliku na kojoj Dušan Mihajlović.

Nastavi se folklor, završi se folklor, voditeljka objavi da se nazire da manifestacija obećava, pozva gospodina Gradonačelnika da se obrati u ime pokrovitelja. Gospodin Gradonačelnik se mače od Grupe pevača, gde im’o završne pripreme, pa iz glave nastupi ko da čita, Poštovani gosti, zemljaci, dobrodošli na Povlen, kako vojnici vole da kažu, stratešku Suvoborsku gredu u Prvom svetskom ratu… Grad Valjevo je sa zadovoljstvom… hvala, i dobro se provedite. Za zasluge dobi od predsednika MZ kesu, Dušan mu čestita na govoru. Voditeljka završno pročita imena 35 sponzora.

Novinar se pomeri naviše, do škole, gde počelo žiriranje spremljenih jela. Po sred žirija gospodin Milijan Stojanić, bela vitez bluza, oko vrata 17,5 zlatnih medalja i drugih vitez odličja, upravo ocenjuje uzorak ekipe Donji Taor 2, koju predstavljahu dve snaše spremljene u nove frizure. Vitez Milijan dade prve impresije, Uz ovakvu šniclu ne ide jaje, čorba je čorba, potaž je potaž, šta je ovo, vi ste se trudili, limun ne treba tu da bude, niste to trebali preda me iznositi, to mnogi ne bi primetili, meni smeta, bode mi oči… trudite se da bude skladno, sok, od čega, od kukurme, gde vi vidite kukurmu u Srbiji, zahvaljujem se, nosite…

Pred vitez Milijana izneše omlet od pečuraka, koji ovaj pohvali, krenu kišica, reporter ode nizbrdo, u Posetioci šatri posetilaca nula, muzičari odložili instrumente. Zato u Sponzor šatri puno, upaljeni na plafon okrugli lusteri, koji imađahu neko belo filigransko pletivo, sve još na aperitivu. I novinar se dohvati aperitiva, u sve, sa žiriranja, sa vitez medalje oko vrata, pristiže Milijan gospodin Stojanić, gvirnu, tek da pozdravi najsponzorskiji sto, čuveni Kuće male krečene u belo, čuvar tradicije Dragiša Runda Simić.

Trubači su ispred Doma i dalje duvali, u Sponzor šatri se i dalje bilo na aperitivima, reporter još jednom obiđe rejon, u šatri za Posetioce, ne bilo total prazno, pevačica u plave kose je bila na „Sunce moje milo, zar ti sa mnom nije bolje bilo“… Organizator nađe mesto i vreme podeli nagrade, Sponzor šatra se razradi, bi sve redno, predjelo, gulaš, pečenje, salata, u kojoj, da se reporter ne ogreši, bilo nešto sremuša, na sve pade i rujno vino, do najsponzorskijeg stola se namestiše trubači, uze da melje, „Ječam žela, ječmu govorila“…