Restrikcije u izgledu

U kom pravcu će da krene srpska elektroprivreda nagovešteno je pre pet godina, kad je obrenovački ugostitelj Milorad Grčić, aktivista i lokalni funkcioner Srpske napredne stranke, postavljen na mesto generalnog direktora kolubarskih rudnika, a naročito kad je dve godine kasnije avanzovao do ve-de generalnog direktora Elektroprivrede Srbije. Da će da se stigne dovde gde se stiglo, bilo je definitivno jasno dan pošto se kapo di tuti kapolini preselio iz premijerskog u predsednički kabinet: na svečanosti povodom Praznika rada, upriličenoj na nekad najizdašnijem, a sad već usahlom Polju D kolubarskih rudnika, vrhovni šef je, pored ustaljenog „iz dana u dan u svakom pogledu sve više napredujemo“, prisutnima i svekolikom televizijskom auditorijumu uvijeno saopštio da ipak ima nekih problema „po pitanju struje“; da su se „neka klizišta pojavila na kopu“, te da će u tom smislu država da odreši kesu i pripomogne sa 250 miliona evra za nabavku nove opreme, a da zauzvrat očekuje „samo dobre rezultate“, proizvodnju bar na nivou prošlogodišnje – 28 miliona tona, što je dva miliona tona, odnosno sedam odsto manje nego što je inače potrebno. „Vi obavite dobar posao, a onda ni za šta drugo nemojte da brinete“, rekao je i najavio plate i penzije veće no ikad, proglasio početak boljeg života i skoro nastupanje zlatnog doba, kao i da struja neće da poskupi.

Naravno, ništa od toga se nije desilo: onih 250 miliona više nije pominjano, povećanje plata i penzija je i dalje u „samo što nije“ statusu, početak boljeg života i nadolazeće zlatno doba takođe, a struja će da poskupi.

Nešto se i obistinilo: već na kraju maja zabeležen je prebačaj plana za skoro 50 odsto, mereno u tonama iskopanog uglja, doduše onog najslabijeg kvaliteta, ali je zbog toga za bolje dane odložena investiciona opravka polja Tamnava Zapad. Kako je u mesečnom izveštaju obrazložio Slobodan Mitrović, izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje uglja, zbog „tehnološke situacije na polju D“, prevedeno na razumljiv jezik – nema dovoljno uglja, a uzgred i ne valja, opravka za koju je potrebno reda mesec dana odložena je za drugu polovinu avgusta. Međutim, u avgustovskom izveštaju, doduše preliminarnom, opravka polja D se ne pominje.

U stvari, taj majski prebačaj je ostvaren jer je za taj mesec planirana proizvodnja za 40 odsto bila manja od recimo februarske, baš zbog te opravke, pa gledano u relativnim brojevima – procentima, prebačaj deluje impresivno, ali gledano u apsolutnim – tonama, prebačaja u stvari i nema.

KAKO GAZDA KAŽE: To odlaganje investicione opravke, što kopova, što rudarske opreme, konstanta je Grčićevog ve-deovanja. Kako je zaseo u fotelju generalnog direktora kolubarskih rudnika, skresao je troškove održavanja, kako tekućeg tako i investicionog – priručni magacini za rezervne delove potrebne za tekuće održavanje su već četvrtu godinu skoro pa prazni, te zbog banalnih kvarova mašine stoje po nekoliko dana. Vremenom je uklanjanje jalovine svedeno na grebuckanje, redovni godišnji remonti preskakani koliko se moglo, a sve snage usmerene na proizvodnju uglja, jer gazda voli velike brojeve.

I zaista, već 2013. godine Grčić je gazdu obradovao prebačajem od 2,5 odsto – 30.709.715 tona, doduše manjom od rekorda iz 2011. – 31.060.625 tona, ali je za svaku pohvalu. Sledeće godine je bila ona poplava, tako da nije fer da se broji, jer kopovi su postali jezera.

Kako je svojevremeno objasnio poznanik, rukovaoc bagerom na polju D, ispumpavanje vode iz kopova jeste trajalo mnogo duže nego što je moglo da traje, jeste i da je koštalo više nego što je moglo da košta, ali već na proleće 2015. godine je sve vraćeno u prepoplavno stanje, ali ne i proizvodnja: umesto uobičajenih 30 miliona tona uglja godišnje, proizvodnja se ustalila na sad nedostižnih 28 miliona tona.

NIZBRDICA: Sve je to nekako klapalo do oktobra prošle godine, kad je proizvodnja omanula za 10 odsto. Istina, bila je manja od plana i prethodna dva meseca, ali to je bilo, kako u izveštajima piše, zbog nedostatka prostora na deponijama – u septembru su bile i prepunjene. Svakog sledećeg meseca zalihe su se smanjivale, a ni proizvodnja nije bila bogzna kolika – vrtela se oko 90 odsto od plana, sa izuzetkom u decembru, kada se primakla potpunom izvršenju mesečnog plana. U januaru, kad je stegao onaj žešći minus, proizvodnja je bila manja za osam odsto, što je nadomešteno u februaru, kad je ojužilo i plan premašen koliko je fulao u januaru, da bi u martu, zbog već više puta pomenutih „nekih klizišta“ koja su se „pojavila“, realizacija pala na niske grane – 72 odsto od plana.

Razlozi za sve ovo su flagrantno nepoštovanje tehničkih propisa, standarda, normativa i strateških planova: godinama se ništa, ili gotovo ništa ne radi na otvaranju novih kopova – priči o poljima E, G i Radljevo već je brada izrasla, velika sredstva su uložena u te projekte, ali bez nekog napretka. Proces eksproprijacije je u ozbiljnoj docnji tako da ni širenje postojećih kopova nije moguće, proizvodnja otkrivke, što je strateški uslov proizvodnje uglja, stavljena je u drugi plan.

Takođe, ulaganje u održavanje, kako redovno tako i investiciono, svedeno je na „šta se mora“, tako da su havarije i lomovi na osnovnoj rudarskoj opremi uobičajena pojava, a sredstva za to namenjena završavaju u budžetu države. Zbog zaostatka u proizvodnji otkrivke potkopani su ugljeni slojevi, što je dovelo do pucanja slojeva i pojave klizišta. Samo je sreća spasila od većih posledica.

Svemu tome kumovala je Grčićeva kadrovska strategija: na rukovodeća mesta, sve do šefova službi, postavljeni su kadrovi sumnjivih kvalifikacija i u skladu sa tim uplašeni za svoju novostečenu poziciju, pa su izvršavali naloge onog iznad, koliko god se oni kosili sa zdravim razumom.

Izmenama i dopunama organizacije i sistematizacije radnih mesta i uvođenjem „opšte stručne spreme“ omogućeno je da odabrani (partijski) kadrovi sa diplomama ranga mačkovog repa, menadžeri ili politikolozi, budu postavljeni na odgovorna radna mesta za koja je potrebna malo ozbiljnija kvalifikacija – recimo, rudarski ili mašinski inženjer, odnosno pravnik ili ekonomista. I šta će oni nego da rade tačno ono što se od njih traži, jer znaju da samo tako mogu da ostanu tu gde jesu, jer poput ve-de Grčića znaju da nisu za tu gde jesu.

NEĆE BITI DOBRO: Elem, zima je na vidiku, proizvodnja je tu negde oko plana, a na kraju avgusta je na deponijama uglja bilo svega 44 odsto od planiranog, što je ozbiljan napredak u odnosu na jul, kada je popunjenost deponija pala na do sad nikad zabeleženih 35 odsto.

Ono što prosto bode oči je disproporcija između proizvodnje i stanja na deponijama: jeste da je ukupna proizvodnja manja od plana, neka bude i 10 odsto manja, kao što nije, ama zalihe nikako da prebace 50 odsto plana, mada bi u ovo doba godine trebalo da budu dupke pune, kao što je to bilo (recimo) prošle godine.

Tajna ove disproporcije je slab kvalitet uglja koji se sad iskopava, jer onaj kvalitetniji nije dostupan budući da jalovina nije uklanjana, ali i u prekomernoj proizvodnji struje tokom leta, e da bi se nadomestio pozamašan uvoz struje od decembra do marta, kada je domaća proizvodnja struje jedva dobacila 80 odsto planirane proizvodnje. Zbog tog podbačaja preskočeni su redovni remonti na blokovima termoelektrana kojima je za to došlo vreme; najveći planirani posao ove godine – revitalizacija bloka A4 je odložena bez vidnog razloga i suprotno svakoj logici, sve vreme radi punom parom. Kad-tad to na naplatu mora da dođe, sa sve kamatama, i sva je prilika da se taj trenutak bliži.

Da bi plan koliko-toliko bio ispunjen, u proizvodnji je preskočeno i izdvajanje međuslojne jalovine, tako da u obrenovačke elektrane sa ugljem stiže i velika količina zemlje, peska, pa je za proizvodnju jednog kilovata električne energije sada potrebno 1,7 kilograma uglja, umesto donedavno uobičajenih 1,3 do 1,5 kilograma. Otud ta disproporcija: troši se više uglja za isto energije.

Kako god, na deponijama obrenovačkih elektrana trenutno ima samo 374.872 tone uglja umesto planiranih 1.167.333 tone, i nema ni teorijske šanse da se popune, jer eto zime.

Šta god da se dogodi, recimo da ne daj bože isklizne voz sa tovarom uglja pa transport bude blokiran, neki bager ili neki elektroenergetski blok otkaže, ili da nas zadesi serijal ledenih dana, restrikcije struje slede pa slede. Ako je za utehu, Nedeljko Todorović, meteorolog ovdašnji, kaže da će ova zima da bude blaga, pa se možda i provučemo. Sa druge strane, oni zluradi se teše da je 2000. godine bilo slično ovome kako je sad.

PROIZVODNJA I DOVOZ: Planirana i ostvarena proizvodnja i dostave uglja iz »Kolubare« u TENT u poslednjh godinu dana (u tonama)

SAGOREVANJE: Projektovano i stvarno stanje rezervi na deponiji TENT-a u poslednjih godinu dana (u tonama)