"Najviše gasa u Rusiji proizvodi se u Sibiru, a na tamošnjim stanicama ugrađena je oprema koju mi proizvodimo i radi besprekorno. Postoji nedostatak opreme koja podnosi surove uslove u najhladnijim zonama Sibira, gde se temperatura spušta i do minus 60 Celzijusovih stepeni, i mi smo ove godine baš za te krajeve isporučili dvadeset regulatora pritiska gasa"
Preduzeće Gasteh osnovano je u proleće 2002. godine u Inđiji, krenuli su, kako kažu, „od nule“, u iznajmljenom prostoru i sa iznajmljenim mašinama, jer nisu imali ni kancelariju već su radili u predsoblju privatne kuće. Danas je Gasteh lider u tehnologiji za primenu prirodnog i tečnog gasa i proizvodnji gasne opreme u Srbiji i regionu.
Miroljub Sadžaković, jedan od suvlasnika i direktor firme Gasteh, stručnjak sa preko 40 godina iskustva u gasnoj privredi, za „Vreme“ kaže: „Pre četiri i po godine okupili smo dobru i iskusnu ekipu sa znanjem i velikom željom za uspehom. Posao je krenuo dobro, i sve što smo zaradili, svaki dinar, uložili smo u razvoj i kupovinu opreme, proširenje i adaptaciju iznajmljenog prostora. Razvoj je bio brz, uz veliki rad i odricanja. Promenili smo mašine, neke i dva puta pa sada imamo najnovije mašine, prošle godine smo sagradili fabriku, a gradnju smo investirali iz postojećih sredstava, bez ikakvog kredita. Trenutno imamo šezdeset radnika, a počeli smo sa pet–šest zaposlenih, koji su uglavnom osnivači firme i koji je danas vode, a osim mene to su Momir Antonić, tehnički direktor, Dragan Glušica, rukovodilac razvoja, Bratislav Sadžaković, rukoviodilac komercijlne službe i marketinga, Dragan Momčilović, rukovodilac proizvodnje.“
„RAST PROMETA GODIŠNJE I DO 35 ODSTO“: Miroljub Sadžaković, generalni direktor
Preduzeće Gasteh proizvodi opremu i postrojenja za prirodni gas, propan-butan gas i naftu. U širokoj lepezi proizvodnog programa najvažniji su regulatori pritiska direktnog dejstva, sigurnosno-ispusni i sigurnosno-prestrujni ventili, procesna oprema (filteri, zagrejači i isparivači), merna i kontrolna oprema, industrijski gorionici, postrojenja za punjenje automobila i boca propan-butan gasom. Pored proizvodnje, Gasteh po sistemu inženjeringa na savremen način vrši gasifikaciju industrijskih objekata i konverziju potrošača tečnog goriva na gasovito gorivo.
„Ne verujem postoji neki grad u Srbiji a da tamo nije prisutan Gasteh, svaki grad ima pekaru, mlekaru, benzinsku pumpu za koju smo radili. Postali smo poznati, odrađujemo velike poslove, trudimo se da održavamo nivo i standard kao zapadne kompanije iz naše branše. Najčešći poslovi koje radimo su po sistemu ključ u ruke: uradimo projekat, isporučimo opremu, izvedemo radove, sve do puštanja u rad. Da bismo sve to radili, morali smo da ostvarimo niz preduslova za kratko vreme. Prvi preduslov je bio da imamo opremu i objekat gde bismo mogli da proizvodimo, ubrzo potom, već 2003, napravili smo labaratoriju i akreditovali je. Labaratorija je dobila ovlašćenje za mehanička ispitivanja regulatora pritiska i sigurnosnih ventila od JUAT-a, i neophodna nam je za dalje usavršavanje opreme i dalja ispitivanja i praćenja procesa eksplatacije“, kaže Momir Antonić.
Lista preduzeća za koje je Gasteh radio je impresivna: Valjaonica aluminijuma i bakra u Sevojnu, Valjaonica čelika u Sremskoj Mitrovici, nova fabrika Donkafea u Šimanovcima, „Politikina“ štamparija u Krnjači, Crvenka u Zrenjaninu, Holcim Novi Popovac, Nisal Niš, US Steel Smederevo, Fabrika akumulatora Smederevo, Jaffa Crvenka….
„Proces oživljavanja proizvodnje i porast privredne aktivnosti u Srbiji u poslednjih pet–šest godina je značajan i mi ga dosta dobro osećamo. Preduzeća koja su želela da ožive proces proizvodnje i da ga prošire a da pređu na jevtiniji energent obraćala su se nama da njhova zastarela postrojenja, koja su trošila naftu, mazut, čvrsto gorivo ili električnu energiju, prevedemo na prirodni gas ili na propan-butan tamo gde nema prirodnog gasa. Najveća specijalnost naše firme jeste kad dođete kod nas i izložite svoj problem a mi predložimo rešenje i odradimo posao“, tvrdi Miroljub Sadžaković.
„POSLOVI UGOVORENI ZA NAREDNIH ŠEST MESECI“: Momi Antonić, tehnički direktor
Gasteh prodaje svoje proizvde i obavlja poslove u inostranstvu. U Crnoj Gori ova firma je ove godine uspešno završila gasifikaciju hotela Splendid u Bečićima, pekare Impek u Podgorici, radi opremu za fabriku vode u Kolašinu, a trenutno se u pregovara s firmom Messar Tehnogas o zajedničkom nastupu u industrijskoj zoni Nikšića. Gasteh je poznat i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, a od kad je firma formirana prisutna je na ruskom tržištu za koje ima potrebne sertifikate. „Treba napomenuti da se najviše gasa u Rusiji proizvodi u Sibiru, a na tamošnjim stanicama ugrađena je oprema koju mi proizvodimo i radi besprekorno. Postoji nedostatak opreme koja podnosi surove uslove u najhladnijim zonama Sibira, gde se temperatura spušta i do minus 60 Celzijusovih stepeni, i mi smo ove godine baš za te krajeve isporučili dvadeset regulatora pritiska gasa“, kaže Momir Antonić.
U poslednje tri godine, tokom kojih je u Srbiji došlo do ekspanzije potrošnje propan-butan gasa Gasteh je postao najveći isporučilac auto-gas opreme punionicama za automobile u Srbiji. Opremili su ukupno oko 150 pumpi, od toga su za oko sto punionica urađeni i projekat i opremanje, a za ostatak punionica prodata je Gastehova oprema. Samo tokom 2006. godine kompletno je urađeno oko trideset pumpi.
Gasteh izrađuje opremu za najvećeg distributera propan-butan gasa u Srbiji, za firmu Atako. „Oni su od nas kupili 30 pumpi i za njih smo radili skladišta u Nišu, koja su puštena u rad pre par dana. Radimo i za MB gas-oil, drugog po veličini distributera propan-butan gasa kod nas, za koji smo radili sve pumpe i skladišta, kao i projekat; radimo i za OMV, za EKO YU…“, kaže Momir Antonić.
Trenutno je Gasteh u fazi uvođenja strandarda ISO 9001 i ISO14001, za kvalitet i za zaštitu životne sredine. Malo kasne sa procedurom, ali očekuju da bi do kraja ove godine mogli da dobiju sertifikat. „Kasnimo zato što nemamo dovoljno ljudi koji bi mogli na tome ozbiljnije da rade jer smo svi zauzeti poslom; u ovom trenutku imamo ugovorene poslove za narednih šest meseci“, kaže Antonić.
„Biti uspešan znači odabrati dobar program, dobro i sposobno rukovodstvo i radnike, treba imati dobru opremu, ali i iskoristiti uslove na tržištu. Posebnu brigu vodimo o zaposlenima, plate su znatno iznad republičkog proseka, isplate nikad nisu kasnile, porezi i doprinosi se plaćaju na vreme i svi zaposleni su prijavljeni. Pokušavamo da radnicima pomognemo i pri rešavanju stambenog pitanja, tako što im dajemo kredite bez kamate. Uspeh naše firme je uspeh i naših radnika“, ističe Sadžaković.
Gasteh je 10. novembra 2006. dobio priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ kao najbolje malo preduzeće na području Regionalne privredne komore Sremska Mitrovica.
Prirodni gas i propan-butan gas
Prirodni, zemni gas spada u najčistije gorivo i najvažniji je fosilni energetski izvor, danas ima značajnu ulogu u svetskoj energetici, a smatra se da će u narednih 50 godina ta uloga biti još važnija. Za razliku od drugih fosilnih goriva, prirodni gas pri sagorevanju ispušta u atmosferu malu količinu štetnih materija. Prirodni gas je zapaljiva smeša ugljovodoničnih gasova i prvenstveno se sastoji od metana, ali može da sadrži i izvesne količine etana, propana, butana i pentana. Ima široku primenu u industiji i posle električne energije drugi je po značaju energetski izvor u industriji, sa udelom od 43 odsto.
Propan-butan gas je nusprodukt prirodnog gasa i nafte, tečan je i zahteva transport cisternama i skuplji je za oko 30 do 50 odsto od prirodnog gasa. Prema statističkim podacima iz 40 zemalja, preko devet miliona vozila danas koristi propan-butan gas kao osnovno ili jedno od dva pogonska goriva.
Inđija – idealna lokacija za biznis
U Gastehu smatraju da su izabrali idealnu lokaciju za firmu. Inđija je, opravdano, na dobrom glasu kao centar male privrede, ali i kao opština u kojoj je poslednjih godina veoma mnogo urađeno na skraćivanju administrativnih postupaka za izdavanje potrebnih dozvola. „Imali smo pomoć od opštine kad smo počeli da gradimo fabriku, za tri meseca smo dobili sve dozvole za zemljište na kojoj se danas nalazi fabrika, tehnički prijem je završen u toku jednog dana, kao i priključenje na sve instalacije (gas, voda, kanalizacija…). U inđijskom kraju imamo više od dvadeset kooperanata, fabrika se nalazi na starom novosadskom putu između Beograda i Novog Sada, udaljeni smo od Novog Sada 30, a od Beograda 35 kilometara što je, smatram, mnogo bolje nego da se nalazimo u Beogradu ili Novom Sadu zbog saobraćajnih gužvi koje su u gradovima česte. Izgradnja dobanovačke petlje, gde će se ukrštati autoput Beograd–Zagreb sa autoputem Beograd – Novi Sad – Subotica – Budimpešta, već je privukla ogroman broj investitora, u Šimanovcima se trenutno gradi na desetine fabrika, a nama sve to otvara prilike za novi poslove“, smatra Miroljub Sadžaković.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
