"Postavlja se logično pitanje da li su izdavači imali dozvolu za izdavanje udžbenika onog trenutka kada su ih štampali. Ja još nemam odgovor na to pitanje. Ako je Ministarstvo njima dalo dozvolu, onda moramo da nadoknadimo štetu, ali ako nije, onda su imali loš poslovni potez."
Verovatno više niko ne pamti kada je školska godina u Srbiji počela bez problema i skandala. Štrajkovi prosvetnih radnika su uobičajen dekor za ovo doba godine, ali ovog puta je najava takvog štrajka ostala u senci sukoba privatnih izdavača udžbenika i Ministarstva prosvete.
Razlog za teške reči koje ovih dana razmenjuju sukobljene strane je odluka Ministarstva da proglasi nevažećim oko 100.000 primeraka udžbenika privatnih izdavača namenjenih učenicima od prvog do petog razreda. Ta odluka je doneta još u vreme prethodnog Ministarstva prosvete, koje je u aprilu zatražilo reviziju udžbenika privatnih izdavača, a potom više od 20 udžbenika stavilo van upotrebe. Sukob je već tada počeo, ali je na njega malo ko obraćao pažnju, na tapetu su bile atraktivnije teme, od Kosova do formiranja nove vlade. Kada se početak školske godine sasvim približio, roditelji koji su po preporukama učitelja i nastavnika te udžbenike početkom godine naručili i platili, ostali su zatečeni.
Predstavnici Udruženja izdavača udžbenika i učila Srbije tvrde da su u januaru predstavili udžbenike, ali da ih je od tada u Ministarstvu dočekivao zid ćutanja. Nikakav zvaničan odgovor nisu dobili, a na česte pozive su u Ministarstvu dobijali usmena obećanja da će sve biti u redu. Kažu da su počeli štampanje i prodaju udžbenika, jer taj posao se uvek mora završiti do sredine marta, posle je već kasno. Kada je u aprilu objavljen pravilnik kojim se traži da se udžbenici daju na reviziju, bili su zatečeni, jer su mnogi udžbenici imali dozvolu od prethodne godine i bili u upotrebi. Osim toga, tvrde i da se taj posao ne može raditi u aprilu za tekuću godinu, jer se time favorizuje izdavač koji je već imao odobrenje. Udruženje je optužilo Ministarstvo prosvete da je ovakvim potezom želelo da zaštiti jedinog državnog izdavača – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Inače, Zakonom o izdavanju udžbenika regulisan je položaj Zavoda za izdavanje udžbenika, dok je položaj ostalih izdavača regulisan Uputstvom o ogledu kojim su u proces proizvodnje udžbenika uvedeni privatni izdavači.
Gordana Knežević-Orlić iz izdavačke kuće Klet, predsednica suda časti Udruženja izdavača udžbenika i učila Srbije, za „Vreme“ kaže: „Obično ministar donosi odluku o trajanju ogleda od godinu dana u januaru ili februaru. Zahtev za produženje ogleda podnet je Ministarstvu u decembru 2007. ali odgovor nije dobijen, pa je 25. marta poslata Ministarstvu molba za hitno produženje ogleda. Pošto nije bilo odgovora ni tada, 3. aprila izdato je saopštenje za javnost, a 23. aprila, posle objavljivanja konkursa za reviziju udžbenika, tražili smo da ranija rešenja moraju biti produžena, a da se revizija eventualno uradi za školsku 2008/09. godinu, jer je besmisleno da se traži revizija u maju za septembar. Na sastanku sa ministrom Obradovićem 23. jula dobijen je odgovor da će se pronaći kompromisno rešenje, isto je rečeno 19. avgusta kada je opet održan sastanak.“
Predstavnici Udruženja upozorili su da je suviše kasno da dobiju odluku u junu, jer se školska godina tada završava, kao i da su mnogi nastavnici ranije naručili njihova izdanja. Izdavači su protestovali i zato što nisu dobili nikakva obrazloženja za odbijanje udžbenika, pa su za svako dodatno tumačenje bili primorani da angažuju advokate.
Na optužbe izdavača reagovalo je Ministarstvo prosvete. Ministar Žarko Obradović izjavio je da je komisija koja je ispitivala kvalitet udžbenika postupila po zakonu, a roditeljima koji su već kupili nevažeće udžbenike preporučio da se obrate Pokretu potrošača. Na tvrdnje privatnih izdavača da i dalje postoji monopol Zavoda za udžbenike, Obradović kaže da bi svi problemi trebalo da budu rešeni novim zakonom o izdavanju udžbenika.
Na najavu Udruženja da će protiv njih pokrenuti postupak pred Komisijom za zaštitu konkurencije, Ministarstvo prosvete odgovorilo je izjavom da su svi odobreni udžbenici i priručnici dobili rešenje Ministarstva o korišćenju u trajanju od jedne školske godine, a da je odluku da ove godine objavljene i novopripremljene rukopise pregleda komisija donelo jer je u javnosti bilo kritika odobrenih udžbenika.
„Nije tačno da je od strane Ministarstva urađeno sve po zakonu“, kaže za „Vreme“ Gordana Knežević-Orlić. „Prvo, u Ogledu o izdavanju udžbenika se kaže da se konkurs za nove udžbenike objavljuje kada se objavi novi nastavni plan i program, i tada izdavači apliciraju sa udžbenicima. Tada udžbenici prolaze kroz pregled stručnih komisija i dobijaju pozitivno ili negativno mišljenje, odnosno daje se predlog ministru da ih odbaci ili prihvati. Svi sporni udžbenici su već prošli redovnu proceduru koja traje bar dva meseca, uz komunikaciju komisije i autorskog tima izdavača. Aprilski konkurs prvi put zabranjuje komunikaciju komisije i autorskih timova izdavača. Drugo, svake godine ministar donosi pravilnik o trajanju ogleda za sledeću školsku godinu, a ne mišljenje o trajanju već ocenjenih udžbenika. Mišljenje stručne komisije nije vremenski ograničeno.“
Ministar prosvete Žarko Obradović je gostujući u emisiji „Poligraf“ na Televiziji B92 izjavio: „Postavlja se logično pitanje da li su izdavači imali dozvolu za izdavanje udžbenika onog trenutka kada su ih štampali. Ja još nemam odgovor na to pitanje. Ako je Ministarstvo njima dalo dozvolu, onda moramo da nadoknadimo štetu, ali ako nije, onda su imali loš poslovni potez.“ Obradović je dodao i da Ministarstvo neće dozvoliti da budu oštećeni ni roditelji ni đaci.
Todor Ćuk, direktor programa „Nove škole“, jednog od privatnih izdavača udžbenika, za „Vreme“ kaže: „Praksa je poslednjih 40 godina da se promocija udžbenika vrši početkom drugog polugodišta, 95 odsto prodaje se završi do 15. marta a plaća se u ratama. Ako tada ne prodate udžbenike, ne vredi vam rešenje koje ćete kasnije dobiti. Imali smo stara rešenja od prošle godine i nismo znali za novi konkurs, a videli smo u zakonu da jednom proglašen udžbenik ostaje udžbenik. Zakon važi za sve ili ni za koga, zašto to ne bi važilo i za nas?
Neki su dobili dozvolu za nove udžbenike u januaru ove godine, ušli su u proceduru prodaje, a onda su i ti udžbenici bili podvrgnuti reviziji i bili zabranjeni. Kada donosi odluku, Ministarstvo mora voditi računa i o zakonu i o praksi koja postoji, a naročito se praksa mora uvažavati kada nema zakonske regulative.“
U utorak uveče, kada ovaj broj „Vremena“ odlazi u štampu, rešenja nije bilo na vidiku, tako da učitelji i nastavnici, a ni đaci i roditelji, još nisu znali da li su knjige koje su dobili važeće ili ne. Izjave da će novi zakon o udžbenicima sve rešiti, ne pomažu mnogo – zakon je u proceduri već nekoliko godina i njegovo donošenje je već mnogo puta najavljeno. Nema preciznog odgovora ni na pitanje da li će roditeljima koji su već kupili udžbenike koji su proglašeni nevažećim biti nadoknađena šteta, u slučaju da takva odluka ostane na snazi, mada ih svi ubeđuju da ne moraju da brinu.
Izdavači očekuju da će kompromisno rešenje biti nađeno. To kompromisno rešenje, po njihovom predlogu, značilo bi da udžbenici koji su imali odobrenje dobiju privremena rešenja za upotrebu za ovu godinu, a izdavači su spremni i da plate naknadnu ekspertizu svih knjiga, uz zahtev da u procenu budu uključene i knjige Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. U slučaju da stanje ostane kao sada, najavljuju da će tužiti Ministarstvo prosvete, kao i pojedince koji su direktno nadgledali sprovođenje konkursa i reviziju naslova.
Ako neki udžbenici koji su već prodati budu zaista odbijeni, Udruženje će ponuditi da učitelji u zamenu dobiju neki od udžbenika članova udruženja istog naslova koji su prošli procenu, tako da roditelji neće biti oštećeni. U „Novoj školi“ kažu da su oni svoje udžbenike isporučili, a da će u slučaju da ne dobiju dozvolu ponuditi učiteljima da izaberu udžbenike drugog izdavača koje će im platiti, jer ne žele da njihovi kupci budu oštećeni.
Jedino u čemu se slažu sve strane u sukobu jeste da na tržištu udžbenika vlada haos. Neposrednim korisnicima, deci i roditeljima, njihove izjave nisu potrebne, to vide i sami. Ono što sami ne mogu da odluče je šta da rade ukoliko sporne udžbenike imaju: da kupuju nove, nadajući se da će im to nekako biti nadoknađeno, ili da čekaju dogovor, ako ga bude. Ili da poslušaju savet jedne učiteljice, koja je na prijemu novih prvaka na pitanje zabrinutih roditelja da li su knjige koje su već kupili nevažeće, odgovorila: „Ma, ne verujte onome što čujete u Dnevniku i pročitate u novinama, važi ono što sam vam rekla da važi.“
Na tvrdnje privatnih izdavača udžbenika da Ministarstvo prosvete štiti Zavod za udžbenike, direktor Zavoda Radoš Ljušić za „Vreme“ kaže da su te optužbe neosnovane, i da izdavači nisu izneli nijedan argument koji ih potkrepljuje. „Kada bi bilo reda poštovao bi se zakon koji postoji, a ovako je od zakona stariji Ogled koji je doneo Gašo Knežević. Nema zemlje u kojoj je starija uredba ministra prosvete od zakona koji je donela skupština“, kaže Radoš Ljušić.
„Stanje u izdavanju udžbenika je haotično, postojala su 22 izdavača, sada ih je 26, toliko nema ni dobrih banaka. To ne postoji nigde, u većini država je to sređeno, u Hrvatskoj postoje tri izdavača, u Sloveniji samo jedan. Nismo za monopol, ali nismo ni za haos. Od 2004. tražimo da se donese zakon, jedva čekamo da se to desi. Na jedan način posluje Zavod, po sadašnjem zakonu, na drugi privatni izdavači, po Ogledu Gaše Kneževića, ali za to je krivo Ministarstvo, a ne Zavod.
Pedeset godina se Zavod za udžbenike bavi tim poslom, nemoguće je za godinu dana uraditi kvalitetan udžbenik. I mi imamo rokove, ali Zavod je uhodana mašinerija, a sistem rada je isti i za privatne izdavače i za nas.“
Na primedbe da udžbenici Zavoda ne prolaze provere, Ljušić kaže: „Nije tačno da udžbenici iz Zavoda imaju stalno odobrenje, postoji stalna procedura za to, inače postoje jednogodišnje dozvole. Početkom ove godine morali smo da tražimo zakonsko odobrenje za stalno korišćenje udžbenika. Udžbenici Zavoda u proveri su morali da prođu i Nacionalni prosvetni savet, što udžbenici privatnih izdavača nisu morali. Suština problema je kako su izdavači smeli da štampaju i šalju udžbenike bez odobrenja.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
