Prorok Bogoljub

Vreme je da se parafrazira onaj koji je kod sebe i dalje u modi, pa Slobodan Milošević, i da se kaže, Ako ne znamo da radimo, znamo da se biramo. I kao što vidite, biramo se, na redu lokalni izbori. Za biranje se prijavile sve partije što postoje, sa svojim golemim ljudskim potencijalima, plus pojedinci koji drže da bi pojedinačno mogli da valjaju i doprinesu. Takav sistem, takva u nas demokratija. Sve će, kad oni dobiju glasove i kad oni dođu na vlast, biti ko novo. Biće novih poslova, sve će biti čistije i lepše, afirmisaće se najbolje ideje i projekti, mladima će se otvoriti perspektive, sve će se dovesti u red, uspostaviće se novi odnosi, sve će se stimulisati, a tek izgraditi, a tek obezbediti i instalirati, korupcija će se saseći u korenu, sarađivaće sa svima, radiće 14 sati dnevno, a ako dobiju više glasova, kao što obećavaju oni iz Nove Srbije, uvešće još dva polaska Beovoza, dokle treba i takoreći džabe. Nema nazad, Samo napred, Reči u dela, Da se radi.

Šta reći nego – jašta. Ali, interesovanje ogromno, naročito za funkcije predsednika opština, koji po Zakonu o lokalnoj samoupravi imaju velika ovlašćenja, što manja opština više kandidata, ima mesta gde na 500 glasača dođe po jedan kandidat. U kampanju uključeni svi raspoloživi kapaciteti, svi imaju sliku, svi imaju slogan, Bogoljub Karić, sa svoje izbeglice sa Kosova, koje razvozi po mitinzima, svuda na licu mesta sa svoja Tri mladeža i dva padeža, da se poslužimo Milanom Bečejićem, koji je ovu pojavu tako krstio u „Glasu Podrinja“. Zasad se promoviše Bogoljub, ali i ostali lokalni kandidati očekuju pomoć, kako nego na licu mesta, svojih bogoljuba. Boris Tadić je već viđen, naravno u ulozi predsednika, sa prvačićima, primećeno je i da je Koštunica počeo da se smeje, i to pored Drakulića, Dinkić je odavno u kampanji po lokalnim televizijama… Jeste gužva, jeste napetost, jeste bitka velika, ali ovi ozgo sigurni, plus ubeđeni, da rezultati lokalnih izbora neće uzdrmati republičku vladu. Šta ima da se drma kad ni savezna, ili kako se to zove, ne stoji loše. Bilo kako bilo, kako najnovije vesti kažu, haški optuženici nisu ovde, a će budu, isporučeni čim budu pronađeni. Stvar s tim, jašta nego zasad, stoji tako.

ODOZGO I PREKO OGRADE: U kampanji se, koja jeste lokalna, na svoj način i premijerski, istakao i Vojislav Koštunica. Premijer se jako vrać’o iz Dobruna, gde je državnički boravio o proslavi dva veka Prvog srpskog ustanka u Republici Srpskoj. U povratku svrnuo u Kremna, kod najstarijeg potomka proroka Tarabića, starine Jove Tarabića, koji mu je onomad, pred izbore 2000, rek’o da će mu sledeći put u posetu doći kao predsednik. Kako je bilo ovoga, puta oprič’o Jovo – Sedim pred kućom, pušim cigaru, kad odozgo, preko ograde, čujem nekog, pita, Jovo, jesi to ti? Jesam velim, i pogledam gore, predsednik Koštunica. Onda Jovo rek’o, Dobro mi doš’o, predsedniče. Jovo podsetio i kako je bilo pre čet’ri godine, da je rek’o, Pući će Amerika k’o god i Jugoslavija. To za Ameriku mu rek’o jopet. Ondak ga premijer pit’o, ‘Oće li biti bolje, a Jovo tradicionalno, i proročki, odgovorio, Ako mi bidnemo bolji, biće nam bolje. Premijer Voja nije ništa komentaris’o, ali obeć’o put, i da će ponovo doći.

Dobro, Koštunica, iz svojih razloga svratio u Kremna, ali ako je hteo da vidi proroka, da ga čuje, mogao je otići bilo gde, video bi Bogoljuba Karića, i video bi njegovu pastvu, koju ovaj voda Srbijom za nešto ‘leba i, moguće, nešto dinara.

Bogoljub svratio, neka bude u Valjevo, nije važno koji beše dan, neka bude onomad. Scena Gradski trg, iz kombija beogradske registracije dele kolu i „knjaz“ vodu. Bina postavljena ko za koncert, reflektori u publiku, reflektori u binu, vazdan zastavâ, srpskih, onih sa žutim Bogoljub zvezdicama, suncokreti na bini, providna govornica, sve glanc, sve novo, sve Pokret snaga Srbije. Bije neko kolce, udari i, stručnjak veli, folkdens, ima ljudi, ima dece, sve u Bogoljubove majice, sve to Snaga Srbije. Na bini televizori, ima i videobim ko bioskopsko platno, ima još tehnike, ima kamera BK na točkići, sa kran, koja ide, koja ‘oda, snima ozgo, snima ozdo. Ima i narod, ko priseo, ko na nogama, jedan veli da je iz Prištine, sad u kampu u Kraljevu, drugi, isto Kosovar, doš’o iz Kragujevca, nije dobio majicu, samo sendvič, kad se završi odma’ kući, sutra, zna raspored, Bože zdravlja, Sombor…

NOVA KOREOGRAFIJA: To sve opremljeno, mašu zastavama, i to punom širinom, i to punom dužinom, drže petarde, baklje, transparente „Bogoljub naš lider“. Preko razglasa udariše neke zurle, kad se dohvatiše, kad opletoše zastavama, napravili krug, neka nova koreografija, zastava napred, zastava u sredini, zastava pozadi, pa to ljuška, pa to poskakuje, a kamera ‘oda po narodu, snima ozgo, vata ozdo, opšta Snaga Srbije. Sa bine pustiše „Đurđevdan“, iz jednog od ćoškova trga izbi Bogoljub, kad to viknu, kad se razmaha, Bogoljub diže desnu, pa levu, desnom do’vati Milanku, pustiše „Kud god da krenem, meni se vraća ponovo / Ko da mi otme iz moje duše Kosovo“, nasta opšti raspust. Javi se spiker, pa spikerskim glasom najavi kandidate za odbornike, kandidata za predsednika opštine, izađe ih pun broj, spiker zatraži poseban aplauz za Milanku, ili, kako je zovemo, Maru Karić, za lidera Pokreta Bogoljuba Karića. Izađe Milanka Mara u nekom kompletu, izađe i kompletan Bogoljub. Reč dobi kandidat za predsednika opštine, čestita svima jer su se opredelili za pravu opciju, okrete se i posebno pozdravi gospodina Bogoljuba, njegovu suprugu, i njegove najbliže saradnike, jer to su ljudi koji su prvi organizovali snagu koja se vidi i koja će se tek videti, Bogoljub, iza njega, viknu, To, to, življe, publika udari življe, kandidat još jednom čestita Bogoljubu, Bogoljub potapša govornika, ko da mu šanu da završi, ovaj završi, ne bi iznosio više detalja, ali program je najbolji.

Kad Bogoljub udari u uplauz, sve desnu drži vodoravno a levom udara ozgo, kad publika uze da udara, Bogoljub pri’vati desnom Milanku Maru, pa kad viknu Tako je, pa kad ponovi Tako je. Onda Bogoljub stade pred svoje suncokrete, čestita kandidatu, mnogo oduševljen sa program koji je ovaj izložio, pa ispruži kažiprst leve ruke, pošto je kandidat hirurg, hirurgiju treba primeniti na one koji uništavaju Srbiju, opšti rez, koja je to vlast, koja je to država… Prigovaraju mu da glasno govori, a on progovorio u petoj godini, mislili da neće ni progovoriti, ali progovorio, sad govori sa emocijama, sa srcem i dušom, jer bogat čovek kao on nema sreću ako Srbija nije srećna, ako svi nisu zadovoljni. Neka deca u Bogoljub majicama nagrnuše pred binu, vratiše ih na mesto, Bogoljub nastavi o nekim ludacima koji ga optužuju da buni Srbiju, ne buni, on budi, iz publike odgovriše skandiranjem, Bogi, Bogi, Bogoljub diže ruke, komandova, Ruke gore, neka vide da je ovo Srbija… Bogoljub uze da se nastavlja, pa da stanjava, da uplaudira, da gleda kako svi aplaudiraju, kaže se o Pokretu, pa stane, kaže se o vlasti, koja je banda izdajnika i mangupa, pa stane, o našem narodu i njegovoj fantastičnoj istoriji, pa pauzira, o narodu koji voli da radi, pa se izaplaudira…

Ne trebaju Bogoljubu glasovi, ne treba Bogoljubu vlast, ali kad dođe na vlast ima da vrati pare penzionerima, i sve će da preispita i poništi, da se vidi ko je opljačkao narod… Bi još udaranja u dlanove, Bogoljub zahvali sa Živeli, pustiše, Srbijo naša bajko / Srbijo i oče i majko, na binu pustiše onu Bogoljub decu, Milanka Mara pri’vati Bogoljuba, ovaj viknu, Pevajte Srbi, spiker uze da odjavljuje, Milanka Mara da peva, Bogoljub viknu spikeru da dete ima pesmu, javi se dete sa bine, Čika Bogi, molim te pobedi / da više ne živimo u bedi… Bogoljub pohvali sa Bravo, zlato, stade da sa Milankom Marom šalje poljupce.

Onda bi takoreći razlaz, pustiše Srbija se iz sna budi / rađaju se novi ljudi, Bogoljub uze da se izjavljuje baš čupavom mikrofonu, pita i slikava sa prisutnima, pita Ko će još. Stvarno nasta razlaz, do trga stigoše autobusi, BG, KG, KV, na autobusima ceo Bogoljub, njegov potpis, Bogoljub J. Karić. Do autobusa se parkira i neki opel, vele za Bogoljuba, jedan, vozač li je, otvori gepek, uze da deli Bogoljub majice, kad to navali, kad stade da se grabi i otima, da upada u gepek, kad se priključiše muški, kad nasta guranje, kad poče tuča. Završi se i to, gospođa, veli iz Kraljeva, udarila u sav glas, nikad nije uzela majicu, bila blizu, pokazuje, slomiše joj naočare.