Priča iz Nepričave

Već neko vreme, nekoliko meseci, ubrzane su priče i poslovi o početku radova na budućem autoputu Beograd – Južni Jadran, koji treba bude deo veze Rumunije i Italije preko Srbije i Crne Gore. Odlučeno da će prva deonica bude od Uba do Nepričave (opština Lajkovac), dužina 12,5 km, rečeno da za to Vlada odvojila 73 miliona evra. Resorni ministar Mrkonjić nekoliko puta bio na licu mesta, hvalio tok eksproprijacije zemljišta, lično obeć’o da će lično predsednik Tadić doći da otvori radove. U međuvremenu, vele da je otkupljen kilometar buduće trase, na tom kilometru skinut gornji sloj zemlje, došla i ta mehanizacija, ali, tog zvaničnog otvaranja nikako da bude. Istina, nekoliko puta su mašine bile spremne, turiralo se po tom kilometru, ali je poseta Tadića otkazivana u poslednji čas i minut. I došlo dotle da se više, pa makar to bio i sami Predsednik, nije moglo čekati.

‘VAKO I POPREČKE: Dakle, četvrtak, 29. jul, selo Nepričava, livada pored magistralnog puta M4, koji od Valjeva, a preko Lajkovca, ‘vata Ibarsku magistralu. Dan je bio najavljeno sunčan, od asfalta M4, gore u brdo, skinut gornji sloj zemlje u širini budućeg autoputa punog profila. Na netom oguljenoj livadi sve na svom mestu, sve do u brdo kamioni, bageri i druge velike mašine i mehanizacija. Odma’ do asfalta radnici u žuti i narandžasti prsluci uzimaju suvi obrok i odlaze prisednu u obalu njive. Poviše, na delu zasutom šljunkom, na ti jarboli, zastava Puteva Srbije i jedna crvena sa neki točak i stilizovana krila, oni koji znaju vele da to znamenje opštine Lajkovac. Tu i velika i bela tabla na kojoj sa velika slova piše, Izgradnja autoputa AE 763 Beograd – Južni Jadran, deonica UB – Lajkovac. Bi tu još brojki i slova, to da je početak radova u julu 2010, završetak u oktobru 2011.

Bejaše tu i govornica na neki mali postament, dva oveća zvučnika, suncobran sa miksetom, jedan mali i crveni vatrogasni aparat S6. Kako se bližilo vreme najavljenog i svečanog otvaranja radova, koje zakazano za 9 sati i 30 minuta, jedan bager uze valja onu zemlju sve ‘vako i poprečke, i sve ‘vako i dužičke. Preko razglasa pustiše radnu muziku, Joj Rado, joj Radmila, šta si samnom učinila, a bi i Mara mara maramica, ostala u travi, stadoše pristižu gosti i drugi ljudski materijal po pozivu, socijalisti sa razni’ strana i organizovano, grupa lajkovačkih opštinskih službenica, koje sa sve torbe o levo rame disciplinovano, gledajući od asfalta, stadoše u levi kraj svega toga.

Pripremni radovi uzeše budu u punom jeku, na zastrt sto pod onaj suncobran dopremiše bukliju sa rakijom, kolut sa crvenom trakom, pladanj sa so i pogaču koja beše o’zgo ukrašena sa čet’ri umešena slova S. Do one velike table doneše manju, na kojoj detaljno i tehnički iscrtana trasa puta, pristigli socijalisti – među koji i bivši SPS predsednik opštine Valjevo, kome dali obnaša mesto pomoćnika Mrkonjića za drumski transport – uzeli razmenjuju najlepše želje, upali se i taj buldožer, poviše njega se javi golemi bager, opštinskim službenicama, koje su držale tu levu stranu, uze odvlači pažnju teretni voz koji je prolazio Barskom prugom. Stvar i situacija, što bi rekli, uzeše dalje da se razvijaju, novinari stadoše novinarski slikavaju malu i veliku tablu, dve devojčice, u tu narodnu nošnju, uzeše onu pogaču, sa o’zgo domešena čet’ri S, i stadoše ‘de treba, onaj valjak se ubaci u najveću brzinu i tabanje, pristiže ženski folklor, jedan sa harmoniku, imena Rajko, koji reče da od muziku mog’o samo on dođe, preko taj razglas svečano pustiše, Ide Mile Lajkovačkom prugom…

O’zdo, od prugu i asfalt, u svu svoju veličinu i sa svi saradnici, pojavi se ministar Mrkonjić, sa svoj radnoparadni i crni komplet sa zeleni krokodilčić. Sve se sjati i sabi oko ministra, on odma’ dade prognozu da će sve plane pre roka, pogodi one u doček nošnju devojčice, odlomi pogaču sa domešenim srpskim slovima, izljubi redom i redosledom, diže desnu, svima se javi sa Dobar dan, diže i levu, Dobar dan drugovi. Nasta neposredno pozdravljanje, socijalista sa socijalistima, demokrata sa demokratama, Mrkonjić omaši onu tablu i govornicu, udari uzbrdo, svi udariše uzbrdo, ispokazivaše levo, desno, i napred, do bagera se uključi i kamion kiper, Mrkonjić podeli radne zadatke, javi se direktor Puteva Užice, konzorcijum domaćih firmi dobio na tenderu prvu deonicu budućeg Koridora 11, ministar doš’o da poželi sreću u radu, biće 12 mostova, utrošiće 65.000 kubika betona, dali rok od 16 meseci, i to će ispoštovati…

UZBRDO NIZBRDO: Bi toga još, Mrkonjić komandova nizbrdo, dođoše do onu tablu i mikrofoni, sve stade u red i poredak, levo predsednici opština, desno Mrkonjić i saradnici plus i počasno DS Državni sekretar ministarstva finansija, koji beše na domaći teren i sa te naočare zasunce i laka i pastelna garderoba načisto dorast’o zadatku i tim i drugim reprezentativnim obavezama. Bi folklor sa harmonikaš Rajko, mehanizacija je i dalje samo mlela poprečke i dužičke, prvi reč dobi domaćin i predsednik Lajkovca DSS Živanović, koji reče da mu je čast i zadovoljstvo da u ime domaćina, predsednika opštine Lajkovac, i predsednika bratske opštine Ub, pozdravi članove Vlade Republike Srbije, ministra infrastrukture Milutina Mrkonjića, njegovu delegaciju, uvažene građane, goste… Predsednik Lajkovca izrazi i zadovoljstvo što jedan od najvećih i najvažnijih nacionalnih projekata kreće iz Lajkovca i Uba, pa reč dobi jedno žensko koje stručno reče da prisustvuju otvaranju prve deonice na budućem koridoru autoputa, koji će biti punog profila, širok 28 metara, i po evropskim standardima.

Ondak se od to stručno žensko najavljen javi ministar Mrkonjić, zadatak je da se deonica uradi u roku, da se od proleća krene na nove deonice, od Beograda do Uba, i od Lajkovca do Ljiga. Ima puno zainteresovani’, najbliži turski izvođači, ali o tome će tek biti govora. Ovom deonicom se otvara novi koridor, koji ide od Barija, preko Bara, Titograda, Bojara, Čačka, Beograda, Vršca, na Temišvar. U realizaciji projekta primenjuju nov način finansiranja radova, deo sredstava je dala Vlada, a deo daju sami izvođači, to ih obavezuje da budu brži i efikasniji. Na kraju uputi čestitku građanima koji su, u vezi eksproprijacije zemljišta, dali punu podršku, obeća da neće biti nikakvi’ problema sa naplatom.

Šta onda bi, onda bi da Mrkonjić sugerisa da se opet ide uzbrdo da se gore preseče ta vrpca, i da vrpcu seče mladost naša. Svi jopet i iznova krenuše uzbrdo, stigoše donekle i do pošljunčenog dela trase, a baš do taj bager koji je u sve brzine kašikario zemlju i istovar’o u kamion kiper koji se sve tresk’o i podmet’o pod kašiku. Tu i na tom mestu dve devojke od taj folklor razapeše crven traku, a treća, po uputstva sami ministar, obavi svečano i dva puta seckanje. Ministar s obe ruke čestita mladosti na izvršen zadatak, dade se u još čestitanja, sa Onim što mu obnaša mesto pomoćnika za drumski transport, sa u pastelnu garderobu domaćeg demokratu kome zapalo bude Državni sekretar ministarstva finansija, sa još toga po rangu i redosledu. U sve to čestitanje i svaki uspeh, Mrkonjiću doturiše onu čuturu sa rakijom, svi ispiše za pre i svakog roka, ministar rado pri’vati da se jošte jednom ponovi za jedno TV žensko od Užica, Ovo prva deonica, autoput će za čet’ri godine stigne do Čačka, za još čet’ri do Crne Gore, upitan, reče da će biti i put do Užica, Kruševca, biće mreža autoputeva…

Dođe i do toga da prvi gost uze sa svoji da se povlači, policija izregulisa uključenje na put za Lajkovac i dalje. Kad ode Mrkonjić, i ostali se dadoše u napuštanje lica mesta, ode folklor, od harmonikaš Rajko, povukoše se drugovi što stigli organizovano, povukoše se gospoda stigla inokosno, odanuše i opštinske službenice što držale levu stranu. U sve to povlačenje, isključi se valjak, isključi se bager, kamion kiper, sve se parkira u kraj oguljene livade što će bude trasa autoputa. Nastavak se nastavio nedaleko i u hotelu u Lajkovcu. Tu bio taj ručak, onaj ženski folklor među stolovi, a Mrkonjić u čelu glavnog astala u svu tu ministarsku veličinu, prilaze mu delegacije opština, sve parovi žensko sa muško, i slikavaju se, a on, iako u mnoge telefonske obaveze, i to postiže, i jošte preko zalogaja sočno, srpski i mrsno razgovara. Bez da je sve to sa ručak i počelo, Mrkonjić sve završi pre roka, ustade, Ja idem, sedite, sedite, srećan početak radova. Sve ustade isprati ministra, sve sede da sve obavi redno. U neko doba, i kad se postava razredila, banuše trubači, sve krenu drugarski, sa ruke gore.