Da li je greh podržati predstavnika SRS-a na mestu predsednika jedne beogradske opštine i da li će eventualni novi izbori na "lokalu" dati neku precizniju sliku političkih odnosa u Srbiji
Novoizabrani predsednik beogradske opštine Zvezdara (oko 150.000 stanovnika) Ljubiša Stojmirović redovno dolazi na posao u opštinskoj upravi. Ovaj profesor menadžmenta (upravljanja) na Višoj poslovnoj školi u Beogradu (tik uz zgradu opštine) postao je prvi čovek opštinske uprave na sednici 18. februara ove godine na kojoj je smenjen kandidat DS-a Milan Popović. Uveren je, potvrđuje u razgovoru za „Vreme“, da će na sednici narednog utorka (29. marta) biti podržan predlog opštinskog budžeta, da će biti usvojen završni račun za 2004. godinu što će biti dovoljno da organi uprave nastave sa radom i da se izbegne uvođenje privremenih mera (po Zakonu o lokalnoj upravi) Vlade Srbije. Stojmirović je miran i kaže da očekuje da i predstavnici drugih stranaka svojim prisustvom omoguće kvorum jer je to u interesu svih građana Zvezdare. „To je onaj predlog budžeta koji je predložila prethodna uprava samo što smo povećali sredstva namenjena opštinskim novinama ‘Naša Zvezdara’ jer su ranije bile zapostavljene“, pomirljiv je Stojmirović.
S druge strane stižu „otrovne strele“. O interesu birača i stanovnika govorili su poslednjih mesec dana predstavnici drugih stranaka. Izborom „radikalskog kandidata“ u februaru uneta je nova „jabuka razdora“ u odnos između DS-a (22 odbornika na Zvezdari) i DSS-a (osam izabranika). Čak je po kijametu u februaru održan miting ispred zgrade Opštine (Trg kralja Aleksandra I), gde su visoki predstavnici DS-a i G17 plus i odbornici na Zvezdari Dragan Šutanovac i Čedomir Antić optužili poslanike DSS-a da prepuštaju ovu evropsku opštinu nazadnim radikalima. Posebno je Antić bio inspirisan kada je rekao da je Sadam Husein, koji je izgubio sve u Iraku, dobio Zvezdaru. U razmiricama između DS-a i DSS-a uloga G17 plus bila je pomiriteljska, sa malim otklonom ka DS-u. Mogućnost da radikalski kandidat na četiri godine zaposedne mesto prvog čoveka opštine koja je od 1990. jedan od „korifeja demokratije“ (dugo na vlasti bio SPO, pa DOS, odnosno DS i DSS), predstavljena je u javnosti, prema izjavama „žuto-plavih“ i „eksperata“, kao pogubna po građane Zvezdare ali i siguran znak da je Koštunica na taj način kupio podršku radikala u Narodnoj skupštini.
Početnu medijsku razmenu udaraca zamenilo je kabinetsko pregovaranje i javnost je s vremena na vreme bila obaveštavana o tome koliko se daleko stiglo u pokušaju da „demokratski blok“ namakne većinu u opštini Zvezdara. Poslednja „ponuda“ DS-a bila je da predstavnici DSS-a oforme samostalno kompletnu upravu opštine a DS se obavezuje da će im pružiti trajnu podršku tokom celog mandata. U izjavi za „Vreme“ Zoran Alimpić (predsednik Gradskog odbora DS-a, potpredsednik Skupštine Beograda i narodni poslanik ) kaže da je to poslednja ponuda koju je Demokratska stranka mogla da dâ i da još čekaju odgovor DSS-a. Andrija Mladenović (portparol DSS-a, „visoki funkcioner stranke“ i član Gradskog veća Beograda) kaže za „Vreme“ da je takva ponuda neiskrena i nerealna jer je teško verovati da bi DS pružio trajnu podršku manjinskoj vlasti DSS-a na Zvezdari. Mladenović kaže da nema razloga za žurbu, da opština i sada funkcioniše i da se pitanje Zvezdare mora rešavati zajedno sa pitanjem Čukarice i Novog Beograda. DSS je prepoznao interes u tome da i na ove dve opštine bude u vlasti i hteo bi da se ovi slučajevi rešavaju u paketu. Alimpić, s druge strane, kaže da je to nemoguće tako posmatrati jer na Čukarici DSS učestvuje u vlasti, a na Novom Beogradu nema potrebe da učestvuje u vlasti jer DS sa G17 plus ima stabilnu većinu. Iz DSS-a se pozivaju na dogovor Tadić–Koštunica („koalicioni nastup gde god je moguće“), a DS tvrdi da je ovo pitanje konkretne opštine i da ga tako treba posmatrati. Ipak, koncepcijsko-teorijske razlike (kontekstualan nasuprot izolovanom pristupu) i sporadična medijska paljba iz oba tabora nisu uslovili da sve „ratne sekire“ budu iščupane. Alimpić i Mladenović, svaki na svoj način, ostavljaju mogućnost da se „situacija razreši“ do sledeće sednice gde bi, prema idealnom scenariju, trebalo da bude smenjen radikalski predsednik i uspostavljena demokratska uprava „za evropsku Zvezdaru“. Svoj „široki koalicioni potencijal“ DSS koristi u borbi za čiste političke pozicije i to daleko pragmatičnije nego što se u javnosti stekao utisak. DSS pokušava da izvuče maksimum uticaja i vlasti iz ne baš sjajnog izbornog rezultata. Mladenović za „Vreme“ ne želi da kaže za koja su konkretno mesta u upravi Zvezdare „srpske demokrate“ zainteresovane, on ne želi da govori o mogućim načinima razrešenja situacije „jer se o tome govori na međustranačkim pregovorima“. Po njemu, predlozi koje iznose predstavnici DS-a predstavljaju čist marketing i ništa više od toga. I Stojmirović je govorio o marketingu i besplatnom promovisanju, zahvalio se demokratama koje su mu omogućile da dođe u „žižu javnosti“.
Šta će biti ako se budžet ne usvoji? Zakon je jasan: slede privremene mere i novo raspisivanje izbora u roku od devedeset dana. Posle toga možda prebrojavanje bude lakše.
Voljom birača na lokalnim izborina s jeseni prošle godine, sedam je partija dalo svoje izabranike u opštinski parlament:
DS – 20, SRS – 13, DSS – osam, PSS – četiri, SPS – tri, G17 plus – tri, SDP – dva odbornika. Docnije su dva predstavnika Karićevog PSS-a prešli u DS. Trenutnu većinu čine poslanici SRS-a, DSS-a, SPS-a, PSS-a (dva) i SDP-a (jedan).
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
