foto: lazar novaković / fonetRaspoloživa istraživanja javnog mnjenja, kao i rezultati lokalnih izbora ranijih godina, daju nadu pa čak i procenu da bi opozicija eventualno mogla i da pobedi u Kragujevcu, ali samo pod uslovom da pored “Ujedinjenih protiv nasilja” i liste Slađana Rakića još neko pređe cenzus. Problem je što se ostali oko cenzusa vrte i nije sigurno da li će ga preći. U toj su situaciji liste “Nova snaga Kragujevca” i “Za Kragujevac – Znamo se!”
Poslednji dan kada se u Kragujevcu na ulici okupio veliki broj ljudi bio je 6. oktobar 2000. godine. Slavila se pobeda, bilo je muzike, oni koji su prethodni dan, 5. oktobar, proveli u Beogradu, izašli su na svoje ulice da slave slobodu sa svojim sugrađanima.
Od tada, Kragujevac spava. Jesu se i u ovom gradu događali protesti “Jedan od pet miliona” i “Srbija protiv nasilja”, ali sve je to bilo slabašno, sa po nekoliko stotina ljudi koji izlaze na ulicu i dan-danas znaju koja ekipa stoji na kom delu Trga kod krsta, još od antiratnih protesta 1991. i “antidnevnika” koji su održavani u ovom gradu. A tu su protesti u Kragujevcu takođe bili masovni i veliki, baš kao i oni pred petooktobarske promene kada je građanska neposlušnost počela od profesora Prve kragujevačke gimnazije i raširila se na sve javne i privatne službe, uključujući ugostiteljske objekte.
Nešto se ovih dana promenilo: na skupu Inicijative ProGlas 29. novembra bilo je oko 3000 ljudi, a gotovo 2000 pojavilo se 3. decembra na skupu izborne liste “Srbija protiv nasilja”. Za grad u kom ima oko 150.000 birača, od kojih nešto više od polovine uredno izlazi na izbore, to uopšte nije malo. Devedesetih je 2000 ljudi na ulici bio standard za Kragujevac, ali sad je neko drugo vreme i činjenica je da se odavno u ovom gradu na ulici nije našlo onoliko ljudi koliko ih je bilo na skupu ProGlasa.
Ne treba potceniti ni skup liste “Srbija protiv nasilja” na kom jeste bilo manje ljudi, ali treba uzeti u obzir dva faktora: u Kragujevcu nedelja nikad nije bila dobar dan za proteste, a i spoljna temperatura bila je dva stepena ispod nule, dok je sitan i vlažan sneg povremeno sipio po učesnicima protesta.
ČUDAN GRAD
Nekada nedvosmisleno opozicioni, grad u kom je devedesetih ubedljivo najobožavaniji lider opozicije bio Vuk Drašković, a najjača partija Srpski pokret obnove, Kragujevac godinama unazad na lokalnim izborima ima između 10 i 14 opozicionih lista, na kojima su rasuti ljudi koji su nekad bili jedna politička opcija. Čvrsta veza između SPO-a i DS-a zauvek je prekinuta 2000. godine kada je SPO odlučio da ne uđe u DOS. Deo DS-a pokušao je da izađe na lokalne izbore zajedno sa tadašnjim gradskim liderom i gradonačelnikom Kragujevca Veroljubom Verkom Stevanovićem. Kragujevački odbor DS-a tada je raspušten, a Verko se ubrzo razišao sa SPO-om, prišao Ujedinjenim regionima, potom osnovao “Zajedno za Šumadiju”, a danas je prvi na listi “Ujedinjeni protiv nasilja”.
Listu za republičke izbore “Srbija protiv nasilja” čine predstavnici Stranke slobode i pravde, Narodnog pokreta Srbije, Zeleno-levog fronta, Ekološkog ustanka, Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana, Srbija Centar, Zajedno, Pokret za preokret, Novo lice Srbije i sidikat Sloga. U Kragujevcu je, međutim, na lokalu ovaj spisak partija i pokreta podeljen na dve liste: “Ujedinjeni protiv nasilja” su Stranka slobode i pravde, Zajedno za Šumadiju, Pokret obnove kraljevine Srbije, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Narodni pokret Srbije, Nova demokratska stranka Srbije. Lista koalicije koju čine Zajedno, SRCE – Zdravko Ponoš, Ekološki ustanak – Ćuta, Zeleno-levi front i Šumadijska regija zove se “Nova snaga Kragujevca – Nikola Nešić”.
Tu nije kraj, jer su opozicione liste još i: “Za Kragujevac – Znamo se! Dr Miroslav Stojanović Džiga”, “Slađan Rakić – Kragujevačka inicijativa – Pokret volim selo svoje – Eko park”, “300 Kragujevčana – Dušan Zeka Aleksić – Svetla tačka”, “Boris Kovačević Šuma – Moj svet Kragujevac – Šumadijski blok 21 – Crnogorska partija”, koje predvode poznati lokalni političari.
KO JE KO
Raspoloživa istraživanja javnog mnjenja, kao i rezultati lokalnih izbora ranijih godina, daju nadu pa čak i procenu da bi opozicija eventualno mogla i da pobedi u Kragujevcu, ali samo pod uslovom da pored “Ujedinjenih protiv nasilja” i liste Slađana Rakića još neko pređe cenzus. Problem je što se ostali oko cenzusa vrte i nije sigurno da li će ga preći. U toj su situaciji liste “Nova snaga Kragujevca” i “Za Kragujevac – Znamo se!”.
Prvu predvodi mladi političar Nikola Nešić, koji, iako iza sebe ima Zajedno, Pokret Srce, Zeleno-levi front i Ekološki ustanak, ima i veliki hendikep – nije poznat Kragujevčanima od ranije.
“Za Kragujevac – Znamo se!” predvodi, sa druge strane, dr Miroslav Stojanović Džiga, čuveni neurolog, poznat po stručnosti i lekar sa reputacijom heroja jer je usred pandemije korona virusa, revoltiran politizacijom Univerzitetsko-kliničkog centra, dao otkaz i otvorio privatnu praksu sa više nego pristupačnim cenama, pogotovo za kragujevačke prilike. Problem njegove liste je taj što je relativno kasno sastavljena, tj. on sam kasno je prelomio da uđe u političku trku, pa su mu saborci ljudi iz pokreta “Dosta je bilo” i SDS-a, koji opet – nisu poznati Kragujevčanima.
A ta “poznatost od ranije” u Kragujevcu je ključni faktor: kada se pogledaju rezultati lokalnih izbora 2016. i 2020, vidi se jedna pravilnost – ko na listi ima Verka Stevanovića, uzima 20 odsto glasova, bez obzira na izlaznost. A Verko je sada prvi na listi “Ujedinjeni protiv nasilja” i, uprkos tome što mu protivnici zameraju dug staž, pa i godine života, svakog je dana na terenu i kao bivši gradonačelnik, zna svaki sokak, svaku udarnu rupu i poklopac za šahtu grada Kragujevca.
Još jedna prednost ove liste je što je na njoj, kao trećepozicionirani (iza Verka Stevanovića i Dalibora Jekića iz SSP) dr Predrag Delić, epidemiolog Instituta za javno zdravlje Kragujevac, koji dolazi iz pokreta Miroslava Aleksića. Delićev ugled dolazi pre svega iz načina na koji je s javnošću komunicirao (ne samo on, već ceo Institut) tokom pandemije, ali i iz toga što se makar on nije libio ni u tom trenutku da kritikuje gradsku i republičku vlast, kao i rukovodstvo Univerzitetsko-kliničkog centra, koje je možda i najtvrđe krilo Srpske napredne stranke u Kragujevcu.
Dakle, za svakoga ko ima političke pretenzije u Kragujevcu, najveći su problem Veroljub Stevanović i Predrag Delić, koji su udružili snage. Ali, nije baš ni da njih dvojica nemaju koga da sanjaju i da ga se pribojavaju.
Slađan Rakić je čovek koji je političku karijeru započeo u SPO-u, nastavio u DS-u, a potom se osamostalio. Jasno je da van Kragujevca nije poznat, ali u samom Kragujevcu on dođe nešto kao rezervna opcija opozicionim biračima: ako ih iznervira neko sa vodeće opozicione liste, uvek imaju Slađana Rakića. Gde je ideološki, zavisi od aktuelne političke klime. Ali, Slađan Rakić, sudeći po ranijim rezultatima lokalnih izbora, ima stabilnih osam odsto birača, što ga čini idealnim koalicionim partnerom i za “Ujedninjene protiv nasilja” i za SNS. To ga donekle čini kragujevačkim Ivicom Dačićem, ali Slađan Rakić radi nešto što u Srbiji radi još samo SNS: ne prekida kampanju. Od momenta kad se jedni izbori završe, raspodele se mandati, te izvaga kom će se carstvu privoleti (a dešavalo se da se privoli i SNS-u), Rakić nastavlja sa akcijama, konferencijama na otvorenom gde ukazuje na najveće probleme na lokalu, ostavlja utisak čoveka koji je stalno među građanima, a predizorne plakate za ove izbore njegovi saradnici izlepili su po Kragujevcu čim su izbori raspisani, što znači da ih uvek ima spremne.
ŠTA ĆE BITI
Od ukupno 12 lista koliko je Gradska izborna komisija proglasila u Kragujevcu, treba još obratiti pažnju i na “300 Kragujevčana” Dušana Aleksića Zeke. Ta lista je već pretrpela udarac prošle nedelje kada su dvojica kandidata za odbornike prešla u SNS, i to ne tajno: organizovali su sami konferenciju za novinare da se pohvale i da nam objasne kako je u ovom teškom trenutku za Srbiju i Kragujevac ključno – jedinstvo. Zašto su to uradili kad “300 Kragujevčana” ionako manje-više imaju reputaciju satelita SNS-a, biće jasno 18. decembra kada budemo videli rezultate izbora.
Do tada, izvesno je to da “Ujedinjeni protiv nasilja” sigurno, samo zahvaljujući Veroljubu Stevanoviću, uzimaju 20 odsto glasova, a s obzirom na ugled drugih kandidata za odbornike sa te liste, nije nerealno da osvoje i 30 odsto.
Ali, za pobedu opozicije u Kragujevcu nije presudno to kako će birači glasati, već da li će Slađan Rakić i (ili) “300 Kragujevčana” hteti u postizbornu koaliciju sa “Ujedinjenima protiv nasilja”, da li će “Znamo se!” preći cenzus oko kog se, po istraživanjima vrte, kao i šta će biti sa “Novom snagom za Kragujevac”, na kojoj je praktično pola stranaka koje na parlamentarnim izborima nastupaju na listi “Srbija protiv nasilja”, a po istraživanjima, za sada još stoje ispod cenzusa.
Iz izvora bliskih listi “Ujedinjeni protiv nasilja” “Vreme” saznaje da Kragujevac nije bitan centrali u Beogradu i da se najveće nade polažu u pad SNS-a u Beogradu. Međutim, Kragujevčanima neće biti iznenađenje ni ako se to dogodi i u njihovom gradu.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
