Potera za časnim rešenjem

Aleksandar Vučić nije uspeo da postane gradonačelnik Beograda, ali Dragan Đilas još ima razloga da se nada i da nastavi da se dogovara s kim će i kako voditi grad. Nije, međutim, ni sasvim isključena mogućnost da se obojica – ili možda neki novi kandidati Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke i brojnih drugih registrovanih partija i grupa građana – ponovo nađu na početku trke za osvajanje vlasti u Beogradu.

Ta „može da bude, ali ne mora da znači“ situacija epilog je sednice Skupštine Beograda, zbog koje su radikali, narodnjaci i socijalisti mesec i po dana protestovali. Tvrdili su da je sednica zakazana prekasno da bi, nekoliko dana pre njenog održavanja, Zoran Alimpić, v.d. predsednika Skupštine Beograda, kadar DS-a, zaključio da je Skupštinu sazvao – prerano. U svakom slučaju, desilo se ono što su i jedni i drugi najavljivali komentarišući datum zakazivanja sednice, doduše, uz sasvim drugačiju konotaciju – dok su radikali, narodnjaci i socijalisti tvrdili da je Alimpić našao nedemokratski način da opstruira njihov dolazak na vlast u Beogradu, sam v.d. gradonačelnika je objašnjavao da je potrebno vreme da se napravi dogovor o proevropskoj gradskoj vladi, odnosno da se socijalistima da šansa da se predomisle i odustanu od dogovora uspostavljenog odmah nakon izbora sa radikalima i narodnjacima.

NAJČASNIJE: Socijalisti se jesu predomislili, ali za sada – ne sasvim. Dan pre konstitutivne sednice Skupštine grada Beograda, predsedništvo stranke donelo je odluku da odustaje od koalicije sa radikalima i narodnjacima, ali ne i da umesto toga (odmah) krene u pravljenje koalicije sa DS-om i Liberalno demokratskom partijom. Vođa socijalista Ivica Dačić objasnio je da je predsedništvo SPS-a zaključilo da bi koalicija sa narodnjacima i radikalima ugrozila opstanak vlade Srbije, ali i da je za tu stranku „neprihvatljivo formiranje odborničke ili parlamentarne većine sa LDP-om“, te da bi najverovatniji ishod mogli da budu novi izbori u Beogradu.

Dačićeva procena, ali i ishod sednice Skupštine grada (verifikovani mandati glasovima poslanika liste Za evropski Beograd, SPS-PUPS-JS i LDP, sednica potom prekinuta) inspirisali su medije da se upuste u izračunavanje cene novih izbora (milion i po evra direktnih troškova, prema gruboj proceni). Ipak, neki detalji ukazuju na zaključak da je strah od tolikog troška možda malo preuranjen.

Vrlo logično zvuči Dačićeva tvrdnja da bi novi gradski izbori bili za socijaliste najčasniji izlaz iz situacije u kojoj su se našli nakon što su im proevropski koalicioni partneri na republičkom nivou zapretili da će razvrgnuti savez ukoliko ne odustanu od beogradskog dogovora o savezu sa radikalsko-narodnjačkom konkurencijom. „Tražimo najčasniji izlaz iz situacije, da sačuvamo republičku vlast i da ne budemo nekorektni do kraja sa onima sa kojima smo do sada razgovarali“, rekao je lider SPS-a u „Utisku nedelje“, ističući da se ta stranka „trenutno ne opredeljuje ni za koga“.

Ipak, izvori bliski socijalistima kažu da samo deo predsedništva stranke zastupa stav o izborima kao „najčasnijem rešenju“. Drugi, tvrdi se čak i veći deo rukovodstva SPS-a, smatra da je neophodno naći neko rešenje za koaliciju u Beogradu, jer bi izlazak na izbore bio previše rizičan (zebnje da SPS na novim izborima ne bi prešao cenzus, osim procene da bi to bila kazna birača za „verolomnost“ Dačića i prijatelja, mogla bi da dodatno pojača vest da se „tvrdo krilo“ stranke, koje reprezentuju, između ostalih, Aleksandar Vulin, Milorad Vučelić i akademik Mihajlo Marković, sprema da osnuje političku organizaciju Pokret socijalista).

PRIBLIŽAVANJE: S druge strane, neki sveži događaji (i najave još dva slična) pokazuju da formiranje koalicije u kojoj bi bili i socijalisti i LDP Čedomira Jovanovića ne mora da bude okarakterisano kao čista fikcija: upravo takvi savezi (DS-SPS-LSP) stvoreni su u Rakovici i Novom Beogradu, a prema najavama, u danima nakon nastajanja ovog teksta, mogli bi biti stvoreni u još dve centralne beogradske opštine (Voždovac i Palilula). Na nivou grada, doduše, u ponudi je manjinska podrška LDP-a vladi koju bi činili predstavnici koalicija okupljenih oko DS-a i SPS-a. A javnost se već odavno priprema za tumačenje prema kome to ne bi bila koalicija LDP-a i SPS-a, već bi obe stranke savez sklapale isključivo sa DS-om.

Nastavljeno je i političko približavanje DS-a i LDP-a, koje stranci Borisa Tadića (trenutno) nije toliko neophodno na republičkom koliko na beogradskom nivou. Osim informacija o susretu Tadića i Jovanovića, o tome govori i saopštenje o uspostavljenom partnerstvu dve stranke, emitovano istog dana kada su odbornici DS-a, LDP-a i SPS-a omogućili verifikovanje mandata u Skupštini Beograda (radikali i narodnjaci nisu u tome učestvovali). Javnost je obaveštena da su se poslanički klubovi DS- a i LDP-a u Skupštini Srbije saglasili „da izgrade partnerstvo u svim evropskim poslovima koji se moraju obaviti u Srbiji“ (pominju se donošenje seta zakona iz oblasti pravosuđa, usvajanje opšteg antidiskriminacionog zakona, zakon o bezbednosti saobraćaja, ali i demokratizacija i sloboda medija „kroz odgovarajuće promene, pre svega, u medijima sa državnim kapitalom“). Neke od tih stavki tabloidi su poslednjih dana navodili kao uslov LDP-a za podršku DS-u u Beogradu, a nakon emitovanja saopštenja o uspostavljanju saradnje DS-a i LDP-a pojavila su se u tumačenja prema kojima je reč o dodatnom pritisku na socijaliste. Informacija o zajedničkim planovima DS-a i LDP-a protumačena je kao poruka socijalistima da bi umesto njih, u vladu Srbije sa koalicijom okupljenom oko DS-a i dosadašnjim partnerima SPS-a (Partija ujedinjenih penzionera Jovana Krkobabića, Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme) mogao da uđe LDP.

KADROVI I POSLOVI: Suprotno procenama socijalista da su novi gradski izbori najrealnija opcija, kandidat DS-a za gradonačelnika Dragan Đilas ponovo je, nakon prekinute konstitutivne sednice Skupštine grada, u ponedeljak, izrazio uverenje da će dogovor sa SPS-om ipak biti postignut, i da će prestonica dobiti vlast sličnu onoj na republičkom nivou. O njegovoj uverenosti u takav rasplet govore i neke nezvanične informacije, prema kojima potencijalni gradonačelnik uveliko pravi svoj tim za Beograd (u kome, kako se tvrdi, neće biti mesta za većinu dosadašnjih gradskih funkcionera iz redova DS-a). Zanimljiv je i još jedan detalj iz priče izvora iz DS-a – onaj prema kome Đilas insistira da ta stranka preuzme odgovornost u svim institucijama iz urbanističkog sektora, što govori o njegovim ogromnim ambicijama i odgovarajućoj samouverenosti, s obzirom na probleme vezane za tu oblast.

U međuvremenu, potvrdu je počela da dobija i jedna mesec dana stara informacija, koja je takođe ukazivala na Đilasovu uverenost da Aleksandar Vučić nema šanse da dođe na čelo glavnog grada: prema izvorima iz gradskog odbora DS-a, naime, Đilas je pre mesec dana od kadrova DS-a u Skupštini Beograda zahtevao povećanje cena komunalnih usluga, kako ta neprijatna dužnost ne bi sačekala novog gradonačelnika, tj. njega (u međuvremenu, najavljeno je povećanje cena gradskog prevoza i parkiranja).

Do sledećeg utorka, trebalo bi da se zna da li će dogovor DS-a i socijalista biti postignut, ili će izbori ipak biti neophodni (za šta se trenutni gubitnici, radikali i narodnjaci, gromoglasno zalažu, a Aleksandar Vučić čak tvrdi i da mu je Dačić lično potvrdio da će izbora biti).

U međuvremenu pojavio se novi problem: prema izvorima „Vremena“, u Skupštinu grada stiglo je traženo tumačenje iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (na čijem čelu je Milan Marković iz DS-a), prema kome institucija v.d. gradonačelnika (koju obavlja njegov stranački kolega Alimpić) u zakonu – ne postoji. Nakon takvog tumačenja, rad gradskih vlasti bitno je otežan, a potreba za izborom nove vlasti postala je urgentna iz još jednog razloga (sumnjiva vrednost donetih odluka). Ta nova vlast, osim sa brojnim, do sada poznatim, boriće se i sa potencijalnim problemima prouzrokovanim osporavanjima odluka koje je potpisao onaj koji, prema tumačenju Ministarstva – ne postoji.