Sve plantaže Libertasa nalaze se na tri lokacije u mačvanskom kraju, i to u krugu od 16 kilometara od fabrike, što omogućava da se voće isporuči i preradi odmah posle berbe. To što se maline zamrznu nekoliko sati nakon berbe, pomaže da se uspešno očuvaju njihov ukus i svežina
Preduzeće Libertas osnovano je 1992. godine u Beogradu kao porodična kompanija čiji su osnivači i suvlasnici Radenko Žunić i njegovi sinovi Ivan i Slobodan. Smatrajući da je poljoprivreda jedna od retkih perspektivnih i konkurentnih grana industrije u Srbiji, preduzeće se u prvo vreme bavilo prodajom proizvoda koji se koriste u poljoprivredi, na prvom mestu veštačkog đubriva, pesticida, irigacionih sistema (sistema za navodnjavanje), sastojaka za proizvodnju stočne hrane…
„Posle demokratskih promena 2000, počeli smo da razmišljamo čime bi mogli da se bavimo, pošto smo smatrali da je došlo vreme kada mogu da se prave ozbiljni planovi za ozbiljan posao. Početna ideja bila je da se bavimo proizvodnjom. Kako smo mi proizvode koje smo prodavali već naplaćivali smrznutim voćem, praktično smo bili u tom poslu. Budući da je Mačva, odakle smo rodom, jedan od najvećih poljoprivrednih regiona u Srbiji, bogata je malinama, kupinama i višnjama, 2001. godine smo počeli sa razvojom sopstvenih plantaža malina u okolini Šapca. To je trenunto dominantan segment našeg poslovanja. Sada imamo 50 hektara sopstvenih plantaža, maline beremo uz pomoć mašina i trenutno smo najveći proizvođač malina u Srbiji. Da mi je neko pre šest godina rekao da ćemo imati 50 hektara pod malinama i sopstvenu fabriku za preradu voća, ne bih mu verovao“, tvrdi Slobodan Žunić, direktor za spoljnu trgovinu i finansije preduzeća.
Izgradnju sopstvene hladnjače i fabrike za preradu voća počeli su 2002. godine. U junu naredne godine završili su prvu fazu izgradnje i počeli su sa radom, kapacitet smrzavanja hladnjače je tada bio oko 40 tona voća dnevno i 1000 tona istovremenog skladištenja voća na temperaturi od –18 do –20°C. Izgradnju hladnjače i fabrike finansirali su sami i uz pomoć kreditne linije Rajfajzen banke. Kredit koji su tada dobili je prva grinfild (green field) investicija Rajfajzen banke u Srbiji, do tada je banka davala samo kredtite za proširenje postojećih kapaciteta, ali ne i za izgradnju novih fabrika. Sa završetkom druge faze izgradnje (2004. godine) podižu kapacitet lagera jednovremenog smeštaja za još 1000 tona, a godinu dana kasnije, kada je završena i treća faza, odnosno kompletan projekat, dodavanjem kontinualnih tunela dobili su kapacitet smrzavanja od 105 tona voća dnevno.
Libertas jedini u Srbiji ima sertifikat Evro gep, sertifikat sistema kvaliteta za prodaju svežeg voća i povrća na tržištu Evropske unije, koji je naročito značajan u zemljama Beneluksa, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Ova firma ujedno je druga u Srbiji koja je uvela HACCP program (sistem upravljanja kvaliteta i kontrole kritičnih tačaka u proizvodnji), i prva firma koja je uvela BRC (program napravljen da bi se uspostavio standard snabdevanja prehrambenim proizvodima za tržište Velike Britanije). „Pažnju smo u prvom redu posvetili razvoju sistema kvaliteta i sigurnosti hrane, pošto se to sve više traži na evropskom tržištu, i to nam je pomoglo, tako da se sada naše smrznute maline u pakovanju od 400 grama prodaju u Tesku, koji je najveći maloprodajni lanac u Velikoj Britaniji. Takođe, smrznutim malinama snabdevamo i Seinzburis, koji je treći maloprodajni lanac u Britaniji. Ove godine smo na tržište Britanije izvezli ukupno 1300 tona smrznutnih malina, koje se prodaju pod Teskovim brendom, a od sledeće godine počinjemo da plasiramo mala pakovanja od 500 grama na tržištu Francuske. Već imamo partnera, u toku su finalni dogovori oko dizajna i pakovanja“, kaže Slobodan Žunić.
Ove godine su u Libertasu preradili 1500 tona maline, 1600 tona višnje, i oko 600 tona kupine, od toga sa sopstvenih plantaža su imali oko 280 tona maline, a ostalo je bilo iz otkupa i od kooperanata sa kojima sarađuju. Sem smrznutih, Libertas izvozi i sveže maline, ali u malim količinama. Ove godine izvezli su oko 20 tona sveže maline.
Sve plantaže Libertasa nalaze se na tri lokacije u mačvanskom kraju, i to u krugu od 16 kilometara od fabrike, što omogućava da se voće isporuči i preradi odmah posle berbe. To što se maline zamrznu nekoliko sati nakon berbe, pomaže da se uspešno očuvaju njihov ukus i svežina.
„Pri otkupu višnje radimo direktno sa proizvođačima. Radimo sa firmom Interkom, koja ima 140 hektara pod višnjama i najveći su proizvođač u Srbiji, nalaze se u okolini Iriga, što je samo tridesetak kilometara od naše hladnjače, ali sarađujemo i sa malim proizvođačima koji imaju po četiri-pet hektara pod višnjama. Što se tiče malina, radimo sa proizvođačima, kooperantima sa područja Mačve, a delom i iz valjevskog kraja, gde sarađujemo sa otkupljivačima. Kupinu otkupljujemo direktno od proizvođača iz mačvanskog kraja i to oko 50 odsto, a ostatak uzimamo od otkupljivača iz valjevskog kraja“, priča Slobodan Žunić.
U pogledu prerade voća Libertas se uglavnom bavi smrzavanjem, ali postoje planovi za dalju preradu koja bi obuhvatala i toplu preradu. Njihova ideja nije proizvodnja finalnog proizvoda već industrijskog proizvoda, voćnih pirea i pasti, koji bi se koristili za proizvodnju sokova i džemova.
Libertas je jedini u Srbiji koji koristi mašine za branje malina. „Kada smo čuli da se maline mogu brati i uz pomoć mašine, odmah smo se raspitali. Potražili smo više informacija o tome na internetu, a zatim kontaktirali proizvođača. Međutim, ovde su svi tvrdili kako je mašinsko branje maline nemoguće, da malina mora da se bere rukom… a mi smo se rukovodili rezonom da je nemoguće da u Americi postoji fabrika za proizvodnju mašina za branje maline, a da je mašinsko branje nemoguće. Zatim smo otišli u Norvešku, pošto smo čuli da jedan tamošnji proizvođač malina koristi mašinine za branje, da vidimo kako to funkcioniše. I bili smo izuzetno zadovoljni. Jedna takva mašina košta oko 100.000 evra, mi sada imamo dve takve mašine i prezadovoljni smo njihovim učinkom“, kaže Slobodan Žunić. Kupovinom mašina u Libertasu su rešili i problem sa radnicima, pošto je branje malina izuzetno težak, iako dobro plaćen posao, pa su teško nalazili radnike.
Libertas se bavi i uvozom – uvoze dimljenog lososa i kavijar iz Rusije i snabdevaju velike maloprodajne lance kao što su Merkator, Metro, Maksi i Idea. „Planiramo da razvijamo taj deo poslovanja, pošto smatramo da će se drastično promeniti i način kupovine i navike kupaca. Mislim da će za pet godina veliki trgovački lanci, hipermarketi, imati potpunu dominaciju na tržištu. Namera nam je da iz Grčke uvozimo kompot i voće u želeu. Dalje, planiramo da počnemo da uvozimo gotova jela, kao i smrznuto i grilovano povrće od najvećeg proizvođača zamrznutog povrća, firme Ardo iz Belgije, sa kojom već radimo ne tržištu Velike Britanije“, navodi Slobodan Žunić.
Kod plantažnog gajenja malina Libertas je prvi u Srbiji, baš kao i kod uzgoja novih sorti malina. „I dalje su ljudi sumnjičavi u pogledu plantažnog gajenja ovog voća. Prosečna veličina malinjaka u Srbiiji je između 0,3 i 0,4 hektara, dok mi imamo u komadu i preko dvadeset hektara. Kad smo počeli da se bavimo malinarstvom, govorili su nam kako u Mačvi ne mogu da se gaje maline i kako malinjak mora da bude na najmanje 400 metara nadmorske visine, a mi smo u državi Vašington u Americi videli malinjake koji se nalaze na manje od kilometer od mora, na nadmorskoj visini od 15 metara, i na takvom mestu rastu odlične maline“, kaže Žunić i nastavlja: „Pre trideset godina u Srbiji je počela da se gaji malina sorte ‘vilamet’, i do skoro se gajila samo ta vrsta. Dok, recimo, u Norveškoj svih šest proizviđača uzgajaju 15 različitih vrsta malina, ljudi eksperimentišu, gaje, probaju… Onda smo mi počeli da radimo sa malinom sorte ‘miker’, i to se pokazalo kao veoma uspešno. Upravo uvodimo i treću sortu. Čekamo sadnice sorte ‘heritidž’, koja se gaji u Čileu, pošto je to sorta sa kasnim sazrevanjem, tako da ćemo produžiti sezonu branja malina i uposlenost mašina na septembar i oktobar.“
Prošle sezone iz Srbije je izvezena 71.000 tona malina, dok je ove godine izvoz zbog loše sezone bio manji i ukupno je izvezeno oko 60.000 tona. U Poljskoj se uzgoju malina posvećuje dosta pažnje tako da su već dostigli izvoz od 50.000 tona, koliki je izvoz i Sjedinjenih Američkih Država, dok se iz Čilea godišnje izveze oko 30.000 tona. „Mi jesmo najveći svetski izvoznici maline, dok su Rusi najveći svetski proizvođači, samo što oni najveći deo proizvodnje potroše u Rusiji, a samo mali deo izvezu. I naša malina je dobra, i bolja je nego Poljska, samo što su Poljaci u prednosti pošto su bliži zemljama u koje izvoze, pa su troškovi transporta niži što utiče na cenu“, kaže Slobodan Žunić.
U Libertasu navode da bi država morala da ukine sve prepreke za normalno poslovanje i investicije, ali i da konkretno pomogne proizvođačima kod promocije i pri izvozu. „Premda se neke državne agencije, poput Siepe, zaista trude i pomažu nam kad je reč o poseti sajmovima, uređenju štandova, prezentaciji srpske privrede uopšte, mislim da je u svetu i dalje nedovoljno poznato šta mi nudimo. Mi smo ranije stalno ponavljali ‘naša malina je najbolja na svetu’ i kako smo čuveni po malinama, a onda se ispostavilo da mnogo trgovaca voćem u Evropi ne zna da se u Srbiji proizvode i izvoze maline. Ove godine je na najvećem svetskom poljoprivrednom sajmu Sjal u Parizu zajednički nastupilo deset izlagača iz Srbije, što je veoma značajno“, napominje Žunić.
U Libertasu trenutno radi 140 zaposlenih, koji prosečno zarađuju oko 28.000 dinara, treba napomenuti da najniža plata koju ostvaruju nekvalifikovani radnici iznosi 18.000 dinara.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
