Prošlo je svečano potpisivanje ugovora, popijen je i šampanjac, a Darko Ribnikar je simbolično dobio na poklon jedan metalni euro novčić: u Politiku su ušle strane pare, "staru damu" kupila je velika nemačka izdavačka kuća WAZ iz Esena
Na prepoznatljivoj prvoj strani najstarijeg lista na Balkanu uskoro će pisati Politika Newspapers and Magazines: logo je neobičan miks dva pisma i dva jezika, pa i dva partnera. U Politici kažu da se ne radi o prodaji:
„Postoje dva načina na koji kapital ulazi: jedan je privatizacija, kao u slučaju cementara, kada strani investitor kupuje deo akcija i deo vlasništva i postaje suvlasnik. U našem slučaju reč je o partnerstvu, formi joint-venturea. Politika AD i WAZ stvaraju novi entitet, novo zajedničko preduzeće po principu 50:50 koje će se baviti isključivo izdavanjem novina i takvo mu je i ime: Politika Newspapers and Magazines – preduzeće za izdavanje novina i časopisa… Politika u novo zajedničko preduzeće unosi svoja izdanja kao i kapacitete za proizvodnju i distribuciju novina. Ne unosimo nekretnine, ne unosimo ni ovu zgradu, ni druge zgrade kuće Politika. Novo zajedničko preduzeće će Politici AD plaćati zakupninu“, objašnjava u razgovoru za „Vreme“ odgovorni urednik Milan Mišić.
KAPITAL: Osnivački kapital novog preduzeća iznosi 25 miliona eura (oko 50 miliona DM). Ovaj osnivački kapital je u novcu, stvarima i pravima. Politika u novcu unosi simboličnu sumu 1000 eura (2000 DM), jednu polovinu ove sume odmah pri osnivanju a drugu u periodu od dve godine!? Mišić kaže da će dve strane „naknadno sačiniti detaljaniju i verodostojniju procenu, odnosno merenje ovog uloga u stvarima“, kao i da će to uraditi neka nezavisna kuća.
Uređivačka politika ostaje u nadležnosti generalnog direktora koji će biti čovek Politike. Kako se i moglo pretpostaviti, to je Darko Ribnikar, dok će njegov zamenik biti iz WAZ-a, to je Andre Bajer – u njegovoj nadležnosti su finansije i, pre svega, investicije. Uzgred, saznajemo da će 36-godišnji Bajer biti jedini predstavnik WAZ-a koji će imati stalno sedište u Beogradu.
WAZ je u ovom regionu u svojim rukama koncentrisao veliku medijsku moć, vlasnik je najtiražnijih dnevnika u Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj… Milan Mišić kategorično tvrdi da uređivačka politika ostaje u rukama „Politike“:
„To nije samo zapisano u ugovoru, to pokazuje i praksa WAZ-a u ovim zemljama… WAZ-ov motiv je naravno profit, ali ova kuća je toliko velika da profit ne očekuju sutra, već imaju dugoročne planove. Oni su očigledno procenili da ovde postoji profitni potencijal…“
Pored novčanog uloga od 25 miliona eura, WAZ donosi i kompletnu logistiku.
Koliko su tačne tvrdnje da se Politika, uhvativši se u kolo sa WAZ-om, u poslednjem trenutku spasla sigurnog bankrotstva? Mišić odgovara:
„Ne znam da li bi Politika bankrotirala, ali za ovih godinu dana od kada rukovodi novi menadžment shvatili smo da je iz ove teške situacije moguće izaći samo brutalnom, moram da upotrebim tu reč, restrukturacijom: znači, odsecanjem svega što u ovom trenutku nije rentabilno, otpuštanjem više od polovine ljudi, gašenjem više od polovine izdanja…“ „Politika“ bi ostala. Međutim, rukovodstvo nije imalo mandat za takav poduhvat, niti bi to bila politički prihvatljiva odluka.“
ĆUTANJE: Povodom ulaska stranih para u Politiku izostale su reakcije javnosti: nisu se oglasili ni oni koji su je godinama nazivali „nacionalnom svetinjom“, ni oni koji joj nisu oprostili što je za vreme „deset krvavih godina“ bila režimsko glasilo i davala intonaciju u horskom govoru mržnje, pa ni političari koji se zalažu za transparentnost. Đinđić je doduše rekao da je WAZ najbolji partner u Evropi za privatizaciju ozbiljnog dnevnog lista i da se lično dosta potrudio, uz pomoć prijatelja Bode Hombaha (koji dolazi na čelo WAZ-a) i kancelara Šredera, da kapital dođe ovde… Pitamo Milana Mišića kako tumači ovo ćutanje:
„Ne znam zašto je izostala jača reakcija javnosti. Moram priznati da sam očekivao da će reakcije biti polemičnije i možda kontroverznije. Da li je u pitanju jačina naših argumenata ili preokupacija javnosti nekim drugim problemima, ne bih mogao da kažem…“
Najviše skepse izazivaju tvrdnje da otpuštanja neće biti. Svih 1800 zaposlenih u Politici prelazi u novo preduzeće, a onda počinje konsolidacija, diversifikacija, pa i sveobuhvatni socijalni programi. Mišić kaže da izlazak iz krize nije samo kresanje troškova, već i agresivan razvoj, nova izdanja, bolja organizacija posla:
„Nama svima će sada biti lakše, ali će nam pojedinačno biti teže: neće više biti zabušavanja, ‘bolovanja’, moraće svako da zaradi svoju platu ma kolika ona bila. Moraće svako da polaže račune…“
Kako to onda da Dragan Hadži-Antić, prvi čovek Politike za vreme Miloševićevog režima – neki tvrde da su to bile „najgore godine u istoriji ove kuće“ – nije položio račune?
„I sam sam iznenađen. Politika je iz tog perioda izašla moralno diskreditovana i materijalno upropaštena. Verujem da taj slučaj još nije zatvoren. Posle 5. oktobra prioritet je bio konsolidacija kuće, da taj uveliko nakrivljeni brod ispravimo, da zauzmemo ispravan, pre svega profesionalni kurs. Nije nimalo lako suočavati se sa onim što se dešavalo u prošlosti, pa ni suočavati se sa čitaocima.“
Mišić je ipak optimista:
„Sa Nemcima ili bez Nemaca, „Politika“ će u proleće izgledati sasvim drugačije: zadržavamo najbolje što je tradicionalno imala, ali imaćemo i najbolje što nova tehnologija može da pruži. Hteli bi smo da bude kao krečenje Versajskog dvorca: sve izgleda novo, a sve je isto kao što je bilo.“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
