Policijske provokacije na Vulinov način

Vest se proširila kao metak društvenim mrežama. U petak uveče, 10. septembra, pojavio se snimak na kome osoba ženskog pola viče: „Šta to radite, to je moj brat!“, dok policija pretresa j parkirani automobil u Beogradu, a jedan iz policijske patrole drži uperen pištolj prema ljudima iz automobila koji je predmet provere. Snimak je mutan, noćni, ali ubrzo se saznaje da je reč o Milošu Krivokapiću, sinu premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića. Tarapana je odmah započela.

Vlada Crne Gore je saopštila: „Obavještavamo javnost da su sinoć, u Beogradu, pripadnici policije Republike Srbije na grub i nedopustiv način atakovali na sina predsjednika Vlade Crne Gore Zdravka Krivokapića u trenutku kada se svojim automobilom parkirao ispred zgrade u kojoj, s porodicom, živi jedna od kćeri premijera Krivokapića. U pratnji premijerovog sina, koji je štićena ličnost, bio je policijski službenik UP Crne Gore.“

Srpska je policija tako je „optužena“ da je koristila prekomernu upotrebu sile prema „štićenoj osobi“ iz druge, susedne države. I ne prema bilo kojoj osobi, nego prema sinu predsednika Vlade Krivokapića, koji je očito došao u posetu sestri; ona, inače, živi sa porodicom u Beogradu. Iste večeri stigla je informacija i da je cela familija Krivokapića hitno otišla u Crnu Goru strahujući za svoju bezbednost.

U danima nakon ovog događaja, iz Crne Gore će stizati glasovi i poruke da je reč o velikom skandalu i potpuno neprimerenom ponašanju prema porodici predsednika vlade te države, dok se sa srpske strane sve objašnjavalo rutinskom akcijom policije.

foto: jadranka ilić / tanjug

VULINOVI RUKOPISI

Ono što ovde posebno zbunjuje jesu tri saopštenja MUP-a Srbije za samo 24 sata o tome događaju – sva više liče na tabloidno prepucavanje nego na hladnokrvno izveštavanje o postupanju policijskih službenika. Zato deluju kao da se negde u saopštenjima lično ceri ministar policije Aleksandar Vulin, čovek koji toliko insistira da porodice političara i javnih ličnost moraju da budu sačuvane od medijskog i svakog drugog progona.

Ako se cela Srbija diže na noge svaki put kad neki manijak na društvenim mrežama objavi nešto protiv dece Aleksandra Vučića – što je na koncu ispravno i ne bi smelo da se dešava bez kazne – čudno je što isti kriterijumi ne važe i za decu crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića. Pritom, incident sa njegovim sinom Milošem nije prvi put da im se na posredan način stavlja do znanja kako nisu dobrodošli u Srbiji.

Paradoks je još veći jer je Krivokapić u Crnoj Gori napadan zbog svog „srbovanja“ i povezanosti sa Srpskom pravoslavnom crkvom, tako da je ovaj događaj iskočio iz eventualne potencijalne policijske greške u lancu komunikacije. Ukrako, tumači se kao odmazda prema porodici čoveka koji želi da zadrži političku samostalnost u odnosu na Beograd.

Mada ćerke crnogorskog premijera dugo žive u Beogradu, nisu bile spremne da prihvate obezbeđenje koje im je nudila Republika Srbija. Da je to tako, potvrđeno je i u samim saopštenjima MUP-a Srbije. Mada o tome da li one mogu bezbedno da žive sa svojim porodicama u Beogradu ne bi trebalo da bude spora, slučaj sa Milošem Krivokapićem ogolio je odnos dveju država. Posle svega što se dešavalo na nivou borbe protiv mafije, trgovaca drogom, klanova iz Crne Gore koji operišu ne samo u Srbiji nego u celom svetu, posle žestokog prethodnog vikenda na Cetinju prilikom ustoličenja novog mitropolita SPC Joanikija, ovo je još jedan pokazatelj da nekadašnja „dva oka u glavi“ stoje jako udaljeni jedno od drugog, a sve zbog čudnog ponašanja vlasti u Beogradu.

POLICIJO, POSTUPI PO NAREĐENJU

U reakcijama na događaj nepriličnog postupanja prema štićenom licu iz druge države, srpska strana pravila se luda. MUP je u tri saopštenja ponavljao istu stvar pokušavajući da objasni kako je ono što se videlo na snimku rutinsko policijsko postupanje. Prema policijskoj verziji, MUP je dobio dojavu da se u vozilu crnogorskih tablica nalazi osoba koja ima oružje. Kada su to saznali, oni su postupali kao i u svakom drugom slučaju.

Međutim, teško je verovati u takvo objašnjenje koje se dodatno osnažuje pričom da se po Srbiji „mota“ mnogo takvih automobila i osoba sa crnogorskim tablicama i da policija mora na neki način da se suprotstavi toj „mafiji“. Naime, ovde nešto ipak nije u redu: sin premijera Krivokapića je štićeno lice, policije država imaju protokole o saradnji i teško je verovati da je on ušao u Srbiju sa svojim obezbeđenjem koje je naoružano prema protokolu, a da srpska strana za to nije znala. A ako nisu znali, onda postoji propust u radu granične policije i nedostatak komunikacije između dve policijske službe, što bi moralo da bude predmet bar istrage Službe unutrašnje kontrole.

Dalje, ovo je verovatno prvi put da je policija postupala po takvoj prijavi, odnosno, da su zaustavili vozilo posle anonimne dojave, kako stoji u saopštenju MUP-a. Bukvalno, neko je pozvao, rekao da je u tim i tim kolima naoružana osoba, a MUP je promptno reagovao, pratio vozilo i kada se vozilo zaustavilo, izvršena je provera koja je izgledala kao pretresanje vozila kriminalaca.

Ako se ima u vidu da je u danu kada je na Cetinju trajao sukob između policije Crne Gore i demonstranata, predsednik Srbije poručio da neće dati da Crna Gora napada Srbiju i da upravlja Srbijom, ovo je možda pokazatelj kako će ta odbrana da izgleda. MUP je to objasnio uz specifičan ton, koji ne priliči ovakvim dokumentima:

„Na osnovu svih iznetih činjenica, za očekivati je da bi svaka odgovorna policija, koja postupa u skladu sa zakonom, izvršila proveru i utvrdila ko su lica koja poseduju oružje, što bi, verujemo, da je obrnuta situacija, učinila i crnogorska policija. Koja policija sveta ne bi naoružana prišla nepoznatom naoružanom licu? Ističemo da je MUP Srbije ponudio neposredno fizičko obezbeđenje članovima porodice Krivokapić koji žive u Beogradu, ali da su to odbili.“

Na ovo se, naravno, sutradan, nadovezao i Aleksandar Vučić sa nekog obilaska Srbije rečima da Srbija svima garantuje bezbednost i da je policija sve radila po zakonu.

INDIKATOR O STANJU SRPSKO–CRNOGORSKIH ODNOSA

Ono što nam policija i Vučić nisu rekli jeste od koga to žele da čuvaju ćerke Zdravka Krivokapića koje godinama žive u Beogradu i da nije bilo ovih „incidenata“, šira javnost ne bi ni znala za njihov „slučaj“. I kako im se garantuje bezbednost ako njihovog brata, koji je daleko od bilo kakve veze sa kriminalom, tretiraju kao da je član nekog kriminalnog klana?

Možemo li da iskoristimo argument Vučića i Vulina i ostalih iz vrha srpskog režima koji govore kako napadi na porodicu i decu predsednik države, koji se dešavaju na internetu (javnosti nije poznato da je neko od članova porodice Vučić napadnut ili privođen), služe da bi se njemu slomio duh i da on odustane od bavljenja politikom i kažemo da srpska policija i BIA ovakvim napadima na porodicu Krivokapića žele da ga slome i nateraju da se povuče sa mesta predsednika Vlade Crne Gore?

Razume se, to nije nikakva argumentacija, ali je strašno što se politička borba prenosi na ravan porodica koje nemaju nikakve veze sa onim što rade neki njihovi članovi. Napadi na članove porodice Krivikapića ružan su indikator o stanju odnosa dveju država.

Kako stvari stoje, pokazuju i dve činjenice: za devet godina na vlasti Vučić nijednom nije bio u zvaničnoj poseti Crnoj Gori, a srpska vlada nikada nije odgovorila na pisma iz Podgorice o poseti Beogradu premijera Krivokapića. Zato sve ovo izgleda kao propaganda zasnovana na priči o ugroženosti Srba u Crnoj Gori i potrebi da se Srbija više angažuje u toj „zaštiti“. Tako je krenulo i krajem osamdesetih godina prošlog veka. Rezultate smo svi videli.