IZVEŠTAJ I SKUPŠTINA: Dik Marti / fotografije: reuters
Izveštaj o trgovini organima prošao je kroz burnu raspravu u Strazburu, ali to još ne znači da smo bliže istini o stradanju kidnapovanih kosovskih Srba
Debata o rezoluciji Interparlamentarne skupštine Saveta Evrope (ISSE), koja je prošlog utorka održana u Strazburu, bila je politički događaj koji je Srbija nedeljama nestrpljivo čekala, ispunjena istovremeno i nadom i strepnjom. Srpska politička javnost nadala se da će rezolucija, ukoliko potvrdi navode iz izveštaja Dika Martija o organizovanom kriminalu i trgovini ljudskim organima na Kosovu, skinuti deo ljage sa srpske uloge u kosovskom ratu i prebaciti je na albansku stranu. Strepelo se da će taj izveštaj, što zbog pritiska nekih zapadnih zemalja, što zbog poslovične srpske nesloge, biti razvodnjen i relativizovan. Na kraju je nada pobedila strepnju: parlamentarci iz četrdeset sedam zemalja članica ubedljivom većinom su izglasali rezoluciju koja potvrđuje da je Martijev Izveštaj dovoljno utemeljen da pokrene ozbiljnu istragu. Međutim, ko će tu istragu sprovoditi i s kakvim ovlašćenjima, još je predmet rasprave.
Izveštaj Dika Martija, objavljen krajem prošle godine neposredno nakon kosovskih izbora, optužio je Hašima Tačija, bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (UČK) i lidera najjače političke stranke, da stoji na vrhu „piramide organizovanog kriminala“ na Kosovu, a implicitno i za ratne zločine protiv Srba i „nelojalnih“ Albanaca nakon povlačenja srpskih snaga. Najskandalozniji deo izveštaja, koji je Marti sastavljao pune dve godine, ticao se indicija da su žrtve, po nalogu ljudi iz Tačijevog užeg kruga, kidnapovane i prebacivane u Albaniju gde su im na ilegalnoj klinici vadili bubrege i prodavali na ilegalnom tržištu organa. Marti je ove optužbe zasnovao na odlomcima iz knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, izjavama neimenovanih svedoka, i izveštajima zapadnih tajnih službi u koje je Marti imao uvid.
Iz beogradskog Specijalnog tužilaštva za ratne zločine mogle su se čuti tvrdnje da je izveštaj najvećim delom zasnovan na njihovim podacima, ali je Marti to odlučno demantovao. „Dobio sam dovoljno dokaza iz nesrpskih izvora“, rekao je on na konferenciji za štampu u Parizu sredinom meseca. Sem toga je kritikovao neprimereni trijumfalizam koji je provejavao kroz izjave nekih srpskih zvaničnika.
GEBELS ILI BRAUN: U međunarodnoj javnosti, reakcije na izveštaj bile su pomešane. Albanci (ne samo kosovski) dočekali su ga sa neprikrivenim besom: Tači je Martija uporedio sa Gebelsom i podsetio da je blagostanje izvestiočeve domovine (Švajcarske) nastalo na zlatnim zubima koje su nacisti povadili Jevrejima i položili u ciriške banke. Slične optužbe čule su se i sa najviših mesta u Tirani, a peticiju kojom se osuđuje Marti, dok se od međunarodne zajednice traži da njegov izveštaj odbaci, potpisale su desetine hiljada Albanaca sa Kosova, iz Albanije, Makedonije i Preševske doline. Engleski mediji, na čelu sa „Gardijanom“ i Bi-Bi-Sijem u načelu su podržali Martija, dok su ga američki uglavnom ignorisali. Ostatak evropske javnosti nije se jasno opredelio, ali je izveštaju pridao priličnu pažnju.
Najvažniji test za Martija, međutim, nije bila medijska reakcija, nego kako će izveštaj biti primljen od strane naručioca, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), koja je zakazala raspravu za 24. januar. Albanci su, uz podršku njima naklonjenih delegata, najpre pokušavali da izlobiraju da se o izveštaju uopšte ne raspravlja, a zatim, podjednako neuspešno, da se on u celosti odbaci. Zatim su pokrenuli inicijativu da se putem predloženih amandmana izbace reference o Tačiju i trgovini organima. Ni to im, na kraju, nije uspelo, moguće i zbog opširnog teksta u „Gardijanu“ (vidi okvir), objavljenog dan pre debate, u kome se tvrdi da su zapadne službe godinama znale da su Tači i njegovi bliski saradnici „mafijaši“.
U Srbiji je, pak, nastala bojazan da bi neki članovi srpske delegacije, ukoliko bi koristili rečnik i ponašanje koje inače koriste u srpskom parlamentu, mogli da okrenu većinu protiv Martija. To se nije obistinilo: nastupi srpskih poslanika, na čijem je čelu bio profesor Dragoljub Mićunović, bili su sasvim u duhu govora velike većine ostalih. Uopšte, tog utorka je rasprava, uz nešto izuzetaka, vođena u relativno uzdržanom tonu. Čak su i albanski delegati ublažili stav, pa su Martija, umesto sa Gebelsom, uporedili sa Denom Braunom, autorom trilera Da Vinčijev kod.
Marti je tokom uvodnog izlaganja strasno branio svoj izveštaj. „Nema pravde bez istine, i nije ovaj izveštaj skandal, kako mnogi tvrde, već je skandal politički oportunizam koji je nadjačao pravdu“, poručio je on i zapitao se zašto su oni koji ga napadaju ćutali u vreme dok su vršeni zločini, a svedoci ubijani. Skupština je posle višečasovne rasprave većinom od 169:8 usvojila rezoluciju kojom se, prema Martijevom predlogu, od lokalnih i međunarodnih organa na Kosovu zahteva da preduzmu istragu, a od Albanije da u toj istrazi bezrezervno sarađuje. Istina, usvojen je i jedan amandman koji donekle ublažava formulaciju prema kojoj se povlači direktna veza između UČK i organizovanog kriminala, ali sve u svemu, ishod je vrlo blizu onoga koji je Srbija iščekivala.
KO DA ISTRAŽUJE: Šta dalje? Logičan nosilac istrage o Martijevom izveštaju bio bi Euleks, koji na Kosovu ima 1300 ljudi, što policajaca što pravnika, i puna ovlašćenja EU i UN. Euleks, međutim, dosad nije pokazao mnogo entuzijazma za ovu priču, poručujući da očekuju da od Martija dobiju podrobnije dokaze od onih navedenih u izveštaju. Iako je Marti u odgovoru objašnjavao da teret prikupljanja dokaza nije na njemu, Euleks je ostao pri svom stavu. A zatim, postavlja se pitanje kako prinuditi Albaniju, zemlju u kojoj Euleks nema nikakva ovlašćenja, da iskreno sarađuje u istrazi čije je sprovođenje dosad odlučno odbijala. Tim pre što je PSSE relativno škrbavo telo, čije rezolucije nisu obavezujuće ni za međunarodne organizacije ni za zemlje članice.
Evropska unija, sa druge strane, ima potrebne mišiće i mehanizme da naredi i sprovede istragu, ali to dosad nije učinila. Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je nedavno da bi Euleks bio najbolji za istragu, ali to je učinila u kontekstu odbijanja predloga Hjuman rajts voča da EU imenuje specijalnog istražitelja za zločine opisane u Martijevom izveštaju. „U Euleksu ima sasvim dovoljno nezavisnih istražitelja“, poručila je ona. U međuvremenu su i Tači i predsednik Albanije Salji Beriša rekli da Euleks može da istražuje koliko hoće i da oni nemaju ništa protiv. Njihov iznenada opušten stav ukazuje da ne veruju da bi takva istraga mogla da ih ugrozi.
Tako se priča o sudbini nekoliko stotina Srba i Albanaca, koji su tokom 1999. i 2000. odvedeni u Albaniju, a danas se vode kao nestali, vraća na početak, u domen političkih i birokratskih prepucavanja. Sve dok se ne nađu leševi žrtava. To što je Tačijev međunarodni kredibilitet verovatno nepovratno oštećen biće slaba uteha za njihove familije.
(„Gardijan“ i „Vreme“ o Džavitu Haljitiju)
Londonski „Gardijan“ je 23. januara, dan pre glasanja u Interparlamentarnoj skupštini, objavio opširan članak o Hašimu Tačiju i njegovom bliskom saradniku Džavitu Haljitiju. U tekstu pod nazivom „Izveštaj otkriva da je Hašim Tači krupna riba organizovanog kriminala“, novinar Pol Luis tvrdi da su zapadne vojne obaveštajne službe odavno znale za Tačijeve kriminalne veze, i citira nekoliko godina star tajni izveštaj NATO-a u kome se Tači opisuje kao jedan od trojice najvećih mafijaških bosova. Međutim, prema izveštaju koji prenosi „Gardijan“ Tači nije glavni od te trojice, već je u „podređenom položaju“ u odnosu na Džavita Haljitija, potpredsednika Tačijeve Demokratske partije Kosova i člana Predsedništva kosovskog parlamenta. „Duboko je uključen u prostituciju, trgovinu drogom i oružjem“, kaže se u izveštaju u kome se Haljiti opisuje kao „stvarna moć iza Tačija“. Izveštaj kaže da je Haljiti odgovoran za niz ubistava, pa navodi čak i marku pištolja koji Haljiti koristi (češka „zbrojovka“ 9mm).
„Vreme“ je o Haljitiju kao šefu kosovske podzemne strukture moći pisalo još pre više od godinu dana. „Džavit Haljiti je prema mnogobrojnim izvorima bio glavni organizator pogroma od 17. marta 2004. (Unmik je protiv njega vodio istragu, koja je okončana bez rezultata)“, kaže se u tekstu pod naslovom „Ubiti za domovinu i Tačija“ u „Vremenu“ broj 988, od 10. decembra 2009.
Iako „Gardijan“ kaže da njihov novinar nije uspeo da stupi u vezu sa Haljitijem pre objavljivanja teksta, Haljiti je u svojstvu posmatrača i lobiste prisustvovao raspravi u Strazburu. „Spremni smo da optužbe koje su podignute protiv pojedinih ljudi, među njima sam i ja, budu istražene na evropski način“, rekao je Haljiti agenciji Beta, dodajući da je „spreman za istragu u nadležnosti Euleksa, kao i da odgovara ako je nešto pogrešio“.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
