Izveštaj o trgovini organima prošao je kroz burnu raspravu u Strazburu, ali to još ne znači da smo bliže istini o stradanju kidnapovanih kosovskih Srba
Debata o rezoluciji Interparlamentarne skupštine Saveta Evrope (ISSE), koja je prošlog utorka održana u Strazburu, bila je politički događaj koji je Srbija nedeljama nestrpljivo čekala, ispunjena istovremeno i nadom i strepnjom. Srpska politička javnost nadala se da će rezolucija, ukoliko potvrdi navode iz izveštaja Dika Martija o organizovanom kriminalu i trgovini ljudskim organima na Kosovu, skinuti deo ljage sa srpske uloge u kosovskom ratu i prebaciti je na albansku stranu. Strepelo se da će taj izveštaj, što zbog pritiska nekih zapadnih zemalja, što zbog poslovične srpske nesloge, biti razvodnjen i relativizovan. Na kraju je nada pobedila strepnju: parlamentarci iz četrdeset sedam zemalja članica ubedljivom većinom su izglasali rezoluciju koja potvrđuje da je Martijev Izveštaj dovoljno utemeljen da pokrene ozbiljnu istragu. Međutim, ko će tu istragu sprovoditi i s kakvim ovlašćenjima, još je predmet rasprave.
Skupština Saveta Evrope
Izveštaj Dika Martija, objavljen krajem prošle godine neposredno nakon kosovskih izbora, optužio je Hašima Tačija, bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (UČK) i lidera najjače političke stranke, da stoji na vrhu „piramide organizovanog kriminala“ na Kosovu, a implicitno i za ratne zločine protiv Srba i „nelojalnih“ Albanaca nakon povlačenja srpskih snaga. Najskandalozniji deo izveštaja, koji je Marti sastavljao pune dve godine, ticao se indicija da su žrtve, po nalogu ljudi iz Tačijevog užeg kruga, kidnapovane i prebacivane u Albaniju gde su im na ilegalnoj klinici vadili bubrege i prodavali na ilegalnom tržištu organa. Marti je ove optužbe zasnovao na odlomcima iz knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, izjavama neimenovanih svedoka, i izveštajima zapadnih tajnih službi u koje je Marti imao uvid.
Iz beogradskog Specijalnog tužilaštva za ratne zločine mogle su se čuti tvrdnje da je izveštaj najvećim delom zasnovan na njihovim podacima, ali je Marti to odlučno demantovao. „Dobio sam dovoljno dokaza iz nesrpskih izvora“, rekao je on na konferenciji za štampu u Parizu sredinom meseca. Sem toga je kritikovao neprimereni trijumfalizam koji je provejavao kroz izjave nekih srpskih zvaničnika.
GEBELS ILI BRAUN: U međunarodnoj javnosti, reakcije na izveštaj bile su pomešane. Albanci (ne samo kosovski) dočekali su ga sa neprikrivenim besom: Tači je Martija uporedio sa Gebelsom i podsetio da je blagostanje izvestiočeve domovine (Švajcarske) nastalo na zlatnim zubima koje su nacisti povadili Jevrejima i položili u ciriške banke. Slične optužbe čule su se i sa najviših mesta u Tirani, a peticiju kojom se osuđuje Marti, dok se od međunarodne zajednice traži da njegov izveštaj odbaci, potpisale su desetine hiljada Albanaca sa Kosova, iz Albanije, Makedonije i Preševske doline. Engleski mediji, na čelu sa „Gardijanom“ i Bi-Bi-Sijem u načelu su podržali Martija, dok su ga američki uglavnom ignorisali. Ostatak evropske javnosti nije se jasno opredelio, ali je izveštaju pridao priličnu pažnju.
MORAO JE DA ZNA: Hašim Tači
Najvažniji test za Martija, međutim, nije bila medijska reakcija, nego kako će izveštaj biti primljen od strane naručioca, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), koja je zakazala raspravu za 24. januar. Albanci su, uz podršku njima naklonjenih delegata, najpre pokušavali da izlobiraju da se o izveštaju uopšte ne raspravlja, a zatim, podjednako neuspešno, da se on u celosti odbaci. Zatim su pokrenuli inicijativu da se putem predloženih amandmana izbace reference o Tačiju i trgovini organima. Ni to im, na kraju, nije uspelo, moguće i zbog opširnog teksta u „Gardijanu“ (vidi okvir), objavljenog dan pre debate, u kome se tvrdi da su zapadne službe godinama znale da su Tači i njegovi bliski saradnici „mafijaši“.
U Srbiji je, pak, nastala bojazan da bi neki članovi srpske delegacije, ukoliko bi koristili rečnik i ponašanje koje inače koriste u srpskom parlamentu, mogli da okrenu većinu protiv Martija. To se nije obistinilo: nastupi srpskih poslanika, na čijem je čelu bio profesor Dragoljub Mićunović, bili su sasvim u duhu govora velike većine ostalih. Uopšte, tog utorka je rasprava, uz nešto izuzetaka, vođena u relativno uzdržanom tonu. Čak su i albanski delegati ublažili stav, pa su Martija, umesto sa Gebelsom, uporedili sa Denom Braunom, autorom trilera Da Vinčijev kod.
Marti je tokom uvodnog izlaganja strasno branio svoj izveštaj. „Nema pravde bez istine, i nije ovaj izveštaj skandal, kako mnogi tvrde, već je skandal politički oportunizam koji je nadjačao pravdu“, poručio je on i zapitao se zašto su oni koji ga napadaju ćutali u vreme dok su vršeni zločini, a svedoci ubijani. Skupština je posle višečasovne rasprave većinom od 169:8 usvojila rezoluciju kojom se, prema Martijevom predlogu, od lokalnih i međunarodnih organa na Kosovu zahteva da preduzmu istragu, a od Albanije da u toj istrazi bezrezervno sarađuje. Istina, usvojen je i jedan amandman koji donekle ublažava formulaciju prema kojoj se povlači direktna veza između UČK i organizovanog kriminala, ali sve u svemu, ishod je vrlo blizu onoga koji je Srbija iščekivala.
KO DA ISTRAŽUJE: Šta dalje? Logičan nosilac istrage o Martijevom izveštaju bio bi Euleks, koji na Kosovu ima 1300 ljudi, što policajaca što pravnika, i puna ovlašćenja EU i UN. Euleks, međutim, dosad nije pokazao mnogo entuzijazma za ovu priču, poručujući da očekuju da od Martija dobiju podrobnije dokaze od onih navedenih u izveštaju. Iako je Marti u odgovoru objašnjavao da teret prikupljanja dokaza nije na njemu, Euleks je ostao pri svom stavu. A zatim, postavlja se pitanje kako prinuditi Albaniju, zemlju u kojoj Euleks nema nikakva ovlašćenja, da iskreno sarađuje u istrazi čije je sprovođenje dosad odlučno odbijala. Tim pre što je PSSE relativno škrbavo telo, čije rezolucije nisu obavezujuće ni za međunarodne organizacije ni za zemlje članice.
Evropska unija, sa druge strane, ima potrebne mišiće i mehanizme da naredi i sprovede istragu, ali to dosad nije učinila. Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je nedavno da bi Euleks bio najbolji za istragu, ali to je učinila u kontekstu odbijanja predloga Hjuman rajts voča da EU imenuje specijalnog istražitelja za zločine opisane u Martijevom izveštaju. „U Euleksu ima sasvim dovoljno nezavisnih istražitelja“, poručila je ona. U međuvremenu su i Tači i predsednik Albanije Salji Beriša rekli da Euleks može da istražuje koliko hoće i da oni nemaju ništa protiv. Njihov iznenada opušten stav ukazuje da ne veruju da bi takva istraga mogla da ih ugrozi.
Tako se priča o sudbini nekoliko stotina Srba i Albanaca, koji su tokom 1999. i 2000. odvedeni u Albaniju, a danas se vode kao nestali, vraća na početak, u domen političkih i birokratskih prepucavanja. Sve dok se ne nađu leševi žrtava. To što je Tačijev međunarodni kredibilitet verovatno nepovratno oštećen biće slaba uteha za njihove familije.
Znam te puško kad si pištolj bila
(„Gardijan“ i „Vreme“ o Džavitu Haljitiju)
Londonski „Gardijan“ je 23. januara, dan pre glasanja u Interparlamentarnoj skupštini, objavio opširan članak o Hašimu Tačiju i njegovom bliskom saradniku Džavitu Haljitiju. U tekstu pod nazivom „Izveštaj otkriva da je Hašim Tači krupna riba organizovanog kriminala“, novinar Pol Luis tvrdi da su zapadne vojne obaveštajne službe odavno znale za Tačijeve kriminalne veze, i citira nekoliko godina star tajni izveštaj NATO-a u kome se Tači opisuje kao jedan od trojice najvećih mafijaških bosova. Međutim, prema izveštaju koji prenosi „Gardijan“ Tači nije glavni od te trojice, već je u „podređenom položaju“ u odnosu na Džavita Haljitija, potpredsednika Tačijeve Demokratske partije Kosova i člana Predsedništva kosovskog parlamenta. „Duboko je uključen u prostituciju, trgovinu drogom i oružjem“, kaže se u izveštaju u kome se Haljiti opisuje kao „stvarna moć iza Tačija“. Izveštaj kaže da je Haljiti odgovoran za niz ubistava, pa navodi čak i marku pištolja koji Haljiti koristi (češka „zbrojovka“ 9mm).
„Vreme“ je o Haljitiju kao šefu kosovske podzemne strukture moći pisalo još pre više od godinu dana. „Džavit Haljiti je prema mnogobrojnim izvorima bio glavni organizator pogroma od 17. marta 2004. (Unmik je protiv njega vodio istragu, koja je okončana bez rezultata)“, kaže se u tekstu pod naslovom „Ubiti za domovinu i Tačija“ u „Vremenu“ broj 988, od 10. decembra 2009.
Iako „Gardijan“ kaže da njihov novinar nije uspeo da stupi u vezu sa Haljitijem pre objavljivanja teksta, Haljiti je u svojstvu posmatrača i lobiste prisustvovao raspravi u Strazburu. „Spremni smo da optužbe koje su podignute protiv pojedinih ljudi, među njima sam i ja, budu istražene na evropski način“, rekao je Haljiti agenciji Beta, dodajući da je „spreman za istragu u nadležnosti Euleksa, kao i da odgovara ako je nešto pogrešio“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
