Rešenje problema vlasništva nad crkvama biće vrlo teško i sa pravnog aspekta jer dobar deo ovih objekata nije zaveden u katastarskim knjigama, a kod nekih je navedeno da su "dobro crkve", što pravnici ne smatraju dobrom formulacijom o vlasniku
Nakon izdvajanja Crne Gore iz državne zajednice, jedno od otvorenih pitanja jeste i kako će se crnogorske vlasti postaviti prema sporu Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) i Srpske pravoslavne crkve (SPC) oko vlasništva nad nekoliko stotina crkava i manastira u Crnoj Gori. Miraš Dedejić, poglavar nepriznatog CPC-a, nedavno je zatražio da sveštenici SPC-a hitno napuste sve manastire i crkve izgrađene pre 1920. godine. „Crnogorska pravoslavna crkva izgubila je autokefalnost 1920. godine, kada je ušla u SPC. Dakle, svi hramovi, sve crkve i svi manastiri koji su izgrađeni pre te godine vlasništvo su CPC-a i srpski sveštenici će morati da izađu iz njih“, izjavio je Dedejić. On je najavio da će najkasnije do leta CPC preuzeti oko 750 verskih objekata koje sada koristi SPC, kao i da će u tome imati podršku crnogorskih vlasti. CPC je do sada već preuzeo oko pedesetak crkava i manastira, uglavnom uz „podršku vernika“. Najveći broj objekata, više od dvadeset, nalazi se na teritoriji opštine Cetinje. Pristalice CPC-a tvrde da su ove objekte meštani, kako je rečeno, „većinskim odlukama predali na korišćenje Crnogorskoj crkvi“. Među 750 traženih objekata, dva najvažnija su cetinjski manastir, sedište Mitropolije crnogorsko-primorske, i manastir Ostrog. Oba imaju simboličnu važnost zbog njihovog eventualnog prelaska u ruke pristalica CPC-a, a Ostrog bi doneo i popriličan novac od turizma. Dilemu kome predati imovinu imala je i crnogorska vlada kada je u više navrata raspravljala o mogućnosti povratka crkvene imovine oduzete nakon 1945. godine. Vlada je ovo pitanje odložila i ostavila otvorenim pošto je dogovoreno da će se imovina „vratiti crkvi“, ali nije odgovorila kojoj crkvi i kada. Advokat Mitropolije crnogorsko-primorske Mladen Mićović, reagujući na zahteve o oduzimanju imovine SPC-a i njenom povratku CPC-u, izjavio je da Mitropolija postoji kao pravni subjekt 780 godina, da svi hramovi izgrađeni od tada mogu biti samo vlasništvo Mitropolije, kao i da to što je Mitropolija u sastavu SPC-a nije primarno u pravnom smislu. On je objasnio da je Crnogorska pravoslavna crkva osnovana 1991. a registrovana 2000. godine, što znači da ona može eventualno sticati imovinu izgrađenu u poslednjih petnestak godina. „Otkud sada CPC može biti vlasnik hramova izgrađenih prije najmanje sto godina“, zapitao je Mićović.
Rat oko prava na upravljanje crkvama i manastirima u međuvremenu se proširio i na „novogradnju“. Mitropolit Amfilohije Radović inicirao je prošle godine izgradnju crkve na planini Rumiji kod Bara, što je tada podiglo buru u javnosti zbog načina na koji je to urađeno. Podsećanja radi, Vojska SCG je tada helikopterom donela metalnu konstrukciju crkve i postavila je na vrh Rumije, prethodno se ne konsultujući sa lokalnim crnogorskim vlastima. Mitropolit Amfilohije je tada objasnio da su država i crkva razdvojene u Crnoj Gori, što znači da država nema jurisdikciju nad crkvom, a iz toga prema njegovom mišljenju proizlazi da crkva ne mora da traži svetovne dozvole za gradnju jer „svojim autonomnim zakonima reguliše svoje aktivnosti“. Legitimnost gradnje na Rumiji SPC izvlači iz činjenice da je tu do XVI veka postojao manastir, što znači da je on obnovljen a ne izgrađen. S druge strane, ovom građevinskom desantu prethodila je najava CPC-a da će graditi svoj manastir u Vojvodini. Prva crkva Crnogorske pravoslavne crkve trebalo je da nikne u selu Lovćenac kod Malog Iđoša, gde postoji oveća zajednica crnogorskih doseljenika iz Cetinja, pobornika nezavisne Crne Gore i autokefalne Crnogorske crkve. Reakcija na ove najave stigla je od ministra vera u Vladi Republike Srbije Milana Radulovića, koji je pozvao lokalne vlasti u Malom Iđošu da ne daju dozvolu za izgradnju hrama CPC-a. Sličan zahtev za izgradnju crkve u Vojvodini podnela je i, takođe nepriznata, Makedonska pravoslavna crkva i dobila isti odgovor. Vodeći se logikom „neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“, Miraš Dedejić je nedavno pozvao Makedonsku pravoslavnu crkvu da udruži snage sa CPC-om u borbi protiv SPC-a, ali zvaničan odgovor MPC-a još nije stigao.
Rešenje problema vlasništva nad crkvama biće vrlo teško i sa pravnog aspekta jer dobar deo ovih objekata nije zaveden u katastarskim knjigama, a kod nekih je navedeno da su „dobro crkve“, što pravnici ne smatraju dobrom formulacijom o vlasniku. Kada je 1958. godine napravljen sadašnji katastar, o tome se nije vodilo mnogo računa pa je, kako kažu upućeni, i u slučajevima kada je nešto upisano kao vlasništvo Mitropolije crnogorsko-primorske, to učinjeno „prema inerciji“, odnosno bez postojanja pisanih dokumenata o posedovanju. Komentarišući spor oko crkvene imovine, profesor građanskog prava na Pravnom fakultetu u Podgorici Zoran Rašović je još 2000. godine izjavio da pravo svojine može imati ona verska organizacija koja ima svojstvo pravnog lica i punovažan pravni osnov za to, poput ugovora, presude ili poravnanja. U suprotnom, ako je ovo sporno, može se pokrenuti spor radi utvrđivanja prava svojine. „U tom sporu kao veoma važan dokaz poslužiće i svjedočenje korisnika (vjernika), u smislu njihovog izjašnjavanja kojoj organizaciji su oni činili donacije kojima su izgrađene crkve“, objasnio je Rašović. O tome kom pastiru pripadaju manastiri širom Crne Gore na kraju će odlučiti pravoslavna stada.
Izvršna vlast najavljuje da će neugodno Tužilaštvo za organizovani kriminal pretvoriti u odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu – koje vodi lojalni Nenad Stefanović. O tome za novi broj „Vremena“ govori predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković
Potpuno mi je nejasno šta zaista znače floskule koje pojedinci koriste o otuđenju, odvajanju i ugrožavanju države od javnih tužilaca. Simptomatično mi je da su se one pojavile kada su nadležna javna tužilaštva, postupajući po zakonima, otpočela postupanje po službenoj dužnosti u vezi sa krivičnim postupcima u koje su uključeni i visoki predstavnici izvršne vlasti. Podsetiću da je vlada više puta proklamovala borbu protiv korupcije kao jedan od najbitnijih ciljeva svog rada
Šta se režim nada da će dobiti čekanjem? Jesu li te nade opravdane? Šta pobunjeno društvo – studenti, građani, opozicione partije – može da učini da natera Vučića da što pre raspiše vanredne parlamentarne izbore? Koje su lekcije iz Mionice, Negotina i Sečnja? Da li išta više znamo
Ko god je na rukovodećim pozicijama u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) do skoro bio ili se sprema da ih preuzme – dobro je za vlast, loše je za narod. Time su otklonjene sve dileme oko toga šta znači to što je umesto “druga Marka” šef operative u BIA postao “drug Nidža”
Krajem 2025. godine, zahvaljujući potpunoj nezainteresovanosti vlasti da rešava probleme, Srbija se našla u trostrukom energetskom problemu – nije poznato kako će se rešiti saga sa Naftnom industrijom Srbije, nije poznato odakle će Srbija ubuduće kupovati gas, a ni Elektroprivredi Srbije ne piše se dobro
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
