Lideri starog kontinenta svakodnevno prebrojavaju koliko je izbeglica pristiglo i pregovaraju o njihovoj evropskoj budućnosti, a uglavnom ne postižu ni do zore održivu saglasnost. Izbegličkom krizom, koju su proglasili za najveću u Evropi još od vremena Drugog svetskog rata, čelnici Saveza država upravljaju tako što bezuspešno pokušavaju da se dogovore oko kvota prema kojima će izbeglice raspodeliti među sobom. Iako se te kvote zapravo odnose na ljudske živote, neki istočnoevropski političari se iz sve snage upinju da na domaćem terenu i istorijskoj pozornici poentiraju na račun onih koji su se našli pred najsurovijim životnim preprekama. Drže se uglavnom teze da bi trebalo biti obazriv što se tiče pomoći novopridošlim izbeglicama, jer to može da ohrabri i druge iz njihovih zemalja da krenu put Evrope i tako ugroze njene fundamentalne vrednosti, identitet i kulturu života.
Opasnost za identitet Evrope očigledno ne dolazi od izbeglica jer, prema podacima koje je prošle nedelje predočio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, one čine samo 0,11 odsto ukupne populacije EU. Sam Junker je prilikom godišnjeg obraćanja Evropskom parlamentu izjavio da u Evropskoj uniji postoji manjak i Evrope i unije i da to mora da se promeni.
Dok se novonastala situacija na zvaničnom nivou sve više dramatizuje, građani širom Evrope, frustrirani kilavim odgovorom EU i domaćih zvaničnika na humanitarnu krizu, odlučili su da lično preduzmu koliko mogu. Pokrenute su akcije direktne pomoći u smeštaju, hrani, lekovima, odeći, obući, ćebadima, šatorima, pelenama, hrani za bebe… Medije i društvene mreže preplavile su peticije protiv restriktivnih politika azila, osude neodgovornog i dehumanizovanog izveštavanja, bezbroj zahteva za urgentno delovanje.
PROTIV ZVANIČNE POLITIKE: Protesti podrške i solidarnosti sa izbeglicama pod nazivom „Dan akcije za izbeglice“, održani su proteklog vikenda u Londonu, Parizu, Varšavi, Kopenhagenu, Berlinu, Budimpešti, Stokholmu, Lisabonu, Helsinkiju, Podgorici… Desetine hiljada demonstranata nosilo je transparente na kojima je pisalo „Izbeglice, dobro došli“ i „Evropa je najbliži sused Siriji“. Najviše ih je bilo na ulicama Kopenhagena, čak 30.000. Nekoliko hiljada Britanaca prošetalo je kroz centar Londona do kancelarije premijera Dejvida Kamerona, noseći plakate na kojima je, između ostalog, pisalo: „Otvorite granice“, „Izbeglice unutra, Torijevci napolje“, „Ne bombardujte Siriju“, „Oni su ovde, zato što smo mi tamo“. Skup je organizovala grupa nevladinih organizacija uključujući pokret „Zaustavite rat“, čiji je jedan od osnivača novoizabrani lider Laburističke partije Džeremi Korbin, poznat po tome što je i ranije javno upozoravao na posledice „opsesivnog širenja NATO-a“. Peticiju upućenu Vladi i Parlamentu Britanije u kojoj se traži da ona prihvati više tražilaca azila i poveća podršku izbeglicama, potpisalo je gotovo pola miliona ljudi.
U Stokholmu je, još prošle sedmice, oko 15.000 ljudi prisustvovalo mitingu „Dobro došle izbeglice“, koji su organizovala omladinska krila najvećih političkih stranaka, uz izuzetak antiimigrantskih „Švedskih demokrata“. I u centru Budimpešte je pre petnaest dana između 2000 i 3000 ljudi izrazilo oštro neslaganje sa politikom mađarske vlade. Protestovali su protiv slanja vojske na granice, kriminalizacije ilegalnog ulaska u zemlju i uspostavljanja tranzitnih zona uz granicu sa Srbijom. Protestni marš, pod vođstvom grupe „Pomoć migrantima“, krenuo je ispred železničke stanice Nugati i nastavio prema Trgu Lajoša Košuta u blizini parlamenta. Učesnici su nosili transparente na kojima je pisalo „Ne u moje ime“.
U Beču je, nakon pronalaženja hladnjače sa više od 70 ugušenih ljudi, krajem avgusta, 20.000 građana marširalo uzvikujući slogan: „Say it loud, say it clear, refugees are welcome here“ („Kaži glasno, kaži jasno, izbeglice su ovde dobrodošle“). Posle poziva građana na društvenim mrežama i objavljivanja fotografije utopljenog sirijskog dečaka Ajlana Kurdija, na Trgu Republike u Parizu okupilo se oko 8500 demonstranata koji su nosili transparente sa natpisima „Otvorite granice“ i „Azil za svaku progonjenu osobu“. U Madridu su se ispred zgrade evropskih institucija okupljali aktivisti kako bi izrazili nezadovoljstvo trenutnom politikom EU i činjenicom da su državne vlasti prvobitno bile spremne da prihvate samo 3000 izbeglica. U Drezdenu je 5000 ljudi maršom podrške izbeglicama odgovorilo na protest neonacista koji se nedelju dana ranije dogodio u nemačkom mestu Hajdenu. Reagujući na dramu koju su reke prognanih doživele u Mađarskoj, građani Beograda, Sarajeva i Skoplja su palili sveće i polagali cveće ispred ambasada ove zemlje. Piter Bokart iz organizacije za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voč“ je, opisujući uslove sa kojima se izbeglice suočavaju u Mađarskoj, rekao da je „neprihvatljivo da ljudi budu tretirani kao životinje na pragu Evrope“.
UTOČIŠTE: Ada Koalu, gradonačelnica Barselone, rekla je: „Prekjuče se 50 ljudi ugušilo u skladištu broda. Juče je 70 mrtvih ljudi otkriveno u kamionu. Danas smo se probudili sa dve olupine broda u kojima je možda više od 100 mrtvih. Imamo more koje se puni leševima… Od dva straha, straha imigranata i izbeglica koji se bore za opstanak i straha Evropljana koji se plaše da će živeti u nešto lošijim uslovima, strah ovih prvih je jači. Oni neće odustati, bez obzira na odgovor Evrope.“ Predlog da se stvori mreža gradova za prihvat i pomoć izbeglicama, koji je gradonačelnica objavila na svojoj Fejsbuk stranici, ubrzo je dobio preko 100.000 lajkova i desetine hiljada predloga za akciju. Stotine porodica je izrazilo spremnost da primi izbeglice u svoje domove, a čelnica katalonske prestonice je obećala da će njeno veće formirati bazu podataka o njima i organizovati mrežu za zbrinjavanje i pomoć. Samo 24 sata nakon što je gradsko veće objavilo i-mejl adresu za građane koji žele da pomognu, stiglo je 1200 ponuda, od smeštaja do pomoći u učenju jezika.
ČOVEČNOST I VELIKODUŠNOST: Pored pomoći državnih institucija, UNHCR-a, nevladinih organizacija, verskih zajednica, svedoci smo i empatije građana Srbije za nevolje koje su snašle njene goste iz Sirije, Avganistana, Iraka, Pakistana, Eritreje… Jedan britanski reporter pisao je o snažnom utisku koji je na njega ostavila neverovatna solidarnost koju Srbi, kako je rekao, svakodnevno pokazuju, na individualnoj, samoorganizovanoj osnovi. „U svet je iz Srbije prethodnih nedelja otišla snažna poruka čovečnosti i velikodušnosti: od Beograđana koji odnose namirnice izbeglicama kod Autobuske stanice i u Savamali, do medicinskih radnika koji u Miratovcu volontiraju do granica izdržljivosti.“ Centar „Miksalište“, u neposrednoj blizini parka kod beogradske autobuske i železničke stanice u kome borave izbeglice, postao je jedno od glavnih uporišta volontera i dobročinitelja. Priključuju se građani, fondacije, kompanije, susedne države, pa čak i penzioneri. Ekipe privatnih zdravstvenih ustanova pregledale su na stotine dece. Urgentni centar zbrinuo je više od 200 migranata, uključujući i one kojima su bile neophodne skupe operacije, podneo je finansijsko opterećenje od ukupno oko 14,5 miliona dinara.
OTVORENA VRATA: Na društvenim mrežama organizovali su se pojedinci koji veruju da treba reagovati bez odlaganja. Posredstvom međunarodnog vebsajta Refugees Welcome udomljeno je oko hiljadu izbeglica, javlja CNN. Fejsbuk grupa ljudi koji žele da podele svoje domove sa izbeglicama, koju je postavio britanski profesor Majkl Stjuart, već je prvog dana okupila stotine članova koji su ponudili slobodne sobe, krevete ili barem donacije domaćinima. Češka novinska agencija (ČTK) izvestila je o sve većem broju Čeha koji nude smeštaj i posao za prognanike sa Bliskog istoka i iz Afrike. Legendarni fudbaler Erik Kantona najavio je da će pozvati izbeglice da žive kod njega, optuživši vlade zapadnih država za izazivanje izbegličke krize: „Mi izazivamo ratove zbog ekonomske koristi, a onda ljudi beže iz tih država jer smo mi izazvali haos, a nećemo ni da ih pustimo da uđu u naše zemlje.“
Fudbalski klubovi Pari Sen Žermen, Real Madrid, Arsenal i Roma donirali su značajne sume, na utakmicama Bundeslige navijači su dizali banere na kojima je pisalo „Dobro došle izbeglice“. „Gardijan“ je pisao o akciji koalicije navijačkih grupa u kojoj će sredstva prikupljena od prodaje majica sa natpisom „Izbeglice su moja fudbalska porodica“ biti prosleđena organizaciji lekara koja zbrinjava izbeglice u gradu Kaleu.
