Novi naftni šok

Opasni petrolejski balon

28. maj 2008, 15:59 Dimitrije Boarov

Naftni biznis ide po svetskim, a ne po međudržavnim pravilima i na tom polju smešno je gajiti iluzije o benefitima rusko-srpskog energetskog aranžmana. Onaj ko gaji te iluzije neka se raspita po kojoj ceni smo pristali da u prvom polugodištu uvezemo Gaspromnjeftovih 800.000 tona sirove nafte i po kojoj kalkulativnoj ceni gasa se sada puni gasno skladište u Banatskom Dvoru

Iako već duže od godinu dana cena sirove nafte na svetskim robnim tržištima kontinuirano raste (sada je već više nego udvostručena), majski skok cene „fjučersa“ na junske isporuke brent nafte od preko 15 odsto, na preko 135 dolara za barel, koji je srećom posustao poslednjih dana na oko 125 dolara za barel – pokazao je da su špekulantske igre između cene dolara i cene nafte dobile globalno opasne razmere. Jer, osim planetarne privredne recesije ili pucanja „petrolejskog balona“ na svetskim berzama ne vidi se šta bi drugo moglo da zaustavi već sada nepodnošljivo brz uspon cena ključne energetske sirovine i u narednim mesecima. A oba „leka“ nose krupne rizike da ispadnu gori od bolesti, naročito za svetsku sirotinju.

Pregled kretanja cene nafte od 1948. godine
Kliknite na uvećanu sliku

Ambasador Milan Simurdić, analitičar svetskih energetskih kretanja, kaže za „Vreme“ da se sada događa nešto slično onome što se događalo kada su pre nekoliko godina na berzama pukla očekivanja od beskonačnog rasta profita na ulaganja u informatičku sferu. Posle tog kraha je primenjen stari recept za lečenje gubitaka profesionalnih finansijskih ulagača, da se vakuum nastao pucanjem jednog balona, najbrže popunjava duvanjem u neki drugi, a to su, simplifikovano rečeno, bili finansijski derivati nekretnina. Sada, kada je pukao i taj „balon hipoteka“, banke pokušavaju da ponude novi prostor za špekulantska ulaganja, kako bi nadomestile gubitke kapitala koje su imale na slomu cena nekretnina, pa zajedno s njima i cele piramide finansijskih papira koje su na njima izgrađene. Pogotovo to rade one koje imaju ogromna ulaganja u naftni biznis, poput njujorškog Goldman Saksa. Ova banka, kojom je, uzgred budi rečeno, doskora rukovodio aktualni ministar finansija SAD Henri Paulsen (zadužen za zdravlje dolara), objavila je prognozu da će barel nafte u na jesen preskočiti i 140 dolara, a iduće godine i 200 dolara. Istina, prognozeri ove banke stalno koriguju svoja predviđanja, što ranije nisu činili.

Zašto posle takvih vesti ne platiti danas šest odsto vrednosti nekog tankera i dobiti u ruke fjučers sa 18 puta većom vrednošću – koji će već za nekoliko meseci vredeti skoro dvostruko više. Niko, naravno, ne čeka dan isporuke nafte, nego vreba priliku kada je najpametnije izaći iz tog „papira“. Trenutno gotovo niko ne izlazi, a novi pristižu, jer negde treba uložiti višak kapitala (to najviše muči bogate penzione fondove). Zbog toliko primamljive opcije i imamo slučaj da dnevni promet nafte daleko nadmašuje dnevnu potrošnju, a da, uprošćeno govoreći, cena „buduće nafte“ daleko nadmašuje onu koja se danas isporučuje.

U svemu tome Srbija se ništa ne pita, a moraće na kraju da plati onoliko uvoznih energenata koliko bude u stanju da podnese, jer naftni biznis ide po svetskim, a ne po međudržavnim pravilima i na tom polju smešno je gajiti iluzije o benefitima rusko-srpskog energetskog aranžmana. Onaj ko gaji te iluzije neka se raspita po kojoj ceni smo pristali da u prvom polugodištu uvezemo Gaspromnjeftovih 800.000 tona sirove nafte i po kojoj kalkulativnoj ceni gasa se sada puni gasno skladište u Banatskom Dvoru. To će naši potrošači saznati na jesen.

Prof. dr Slobodan Sokolović o visokim cenama nafte: Trend poskupljenja do 2011. godine

Pomoćnika ministra energetike Vlade Srbije, prof. dr Slobodana Sokolovića, zamolili smo da specijalno za „Vreme“ iznese mišljenje o glavnim razlozima najnovijeg skoka cene sirove nafte na svetskom tržištu i mogućnostima Srbije da amortizuje snažan rast troškova koji sledi potrošačima derivata u našoj zemlji. Evo šta nam je on izneo:

Cena nafte je izuzetno osetljiva na promene na američkom tržištu kapitala, a pre svega na stabilnost dolara. Sadašnji trend neočekivano visoke cene nafte je posledica upravo izuzetno nestabilnog tržišta kapitala u Americi, a time i slabljenja vrednosti dolara. Ove okolnosti doprinose povećanju investicionog kapitala koji se plasira u tržište nafte. U normalnim uslovima ova vrsta spekulativnog kapitala kreće se u strukturi cene nafte oko pet do sedam odsto, da bi u sadašnjim uslovima ona iznosila 30-40 odsto. Prema tome, spekulativni kapital i slab dolar glavni su izvori sadašnje eksplozije cene nafte. Upravo to potvrđuju i nedavno objavljeni podaci „Ekonomista“ i „Intelidžens junita“ o direktnoj matematičkoj zavisnosti kursa Euro/US dolar i cena Brent fjučersa . Slične analize objavio je i OPEC. Ove analize govore da promena vrednosti dolara za jedan odsto utiče na promenu cene nafte za četiri dolara po barelu.

Prognoze govore (Arjun Murti iz Goldman Saksa) da će se ovaj visoki trend cene nafte zadržati sve do 2011. godine. Naravno, ne treba zaboraviti da visoka stopa ekonomskog razvoja Kine i Indije, katastrofalni zemljotres u Kini, politička previranja u Juznoj Americi, Irak, Nigerija utiču na sadašnju cenu nafte.

Što se tiče ponude i potražnje kao uzroka visoke cene nafte, prisutna su suprotstavljena mišljenja. OPEC tvrdi da sa svojom dnevnom proizvodnjom na nivou oko 32 miliona barela u potpunosti zadovoljava dnevnu svetsku potrošnju uvozne nafte. Analitičari konsultantskih kuća tvrde da je dnevna ponuda manja za dva miliona tona nafte, pa svako smanjenje američkih rezervi nafte i derivata nafte doprinosi više nego što je uobičajeno skoku cene nafte.

Inače, u ponedeljak 26. maja, cena OPEC-ove korpe od 13 nafti iznosila je 126.57 američkih dolara po barelu.

Što se tiče Srbije, cene derivata nafte direktno su uslovljene promenama cene nafte tipa Ural. Ovaj tip ruske nafte, zbog svojih lošijih osobina (manje lakih derivata i većeg sadržaja sumpora), jeftiniji je u odnosu na Brent naftu (marker nafta Atlantskog bazena) u proseku za četiri dolara po barelu, pa se time svetski trend visoke cene nafte nešto manje izražava u našem slučaju.

Srbija, kao visoko uvozna zemlja kada je reč o nafti i gasu, ima veoma limitirane mogućnosti da značajnije utiče na smanjenje cena derivata na domaćem tržištu. Smanjenje akciza je osnovna, direktna mera koja može da dovede do smanjenja cena derivata na domaćem tržištu, ali naravno da to ima negativne posledice na drugoj (budžetskoj) strani.

Jedna od mogućih administrativnih mera, koja može da smanji broj promena cena, a ne garantuje manju stopu rasta cena, jeste povećanje perioda pomene cene derivata sa 15 dana na 30 dana. U Srbiji takvo iskustvo postoji u prethodnim godinama, ali zbog zahteva prerađivača nafte period izmena smanjen je na 15 dana (negativan uticaj na poslovanje i na likvidnost). Trenutno se u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije izvode analize o tome koja je dinamika praćenja svetske cene racionalnija.

Dugoročne mere smanjena uticaja cene nafte na troškove privrede treba tražiti u primeni programa energetske efikasnosti. Ovi programi zahtevaju značajna investiciona ulaganja i vreme do dostizanja opipljivih rezultata. Slično je sa obnovljivim izvorima, koji će još nekoliko decenija ostati samo egzotični energetski izvori.

Sve u svemu, davati kratkoročne, a pogotovu dugoročne prognoze oko kretanja cena nafte krajnje je nezahvalan posao. Ako analitičari Goldman Saksa spadaju u trenutno najpouzdanije, sama činjenica da su u toku 2008. godine već nekoliko puta korigovali sopstvene prognoze, dovoljno ukazuje da se nalazimo u sivoj zoni projekcija budućih cena nafte.

Više iz rubrike Vreme

Jezik

04.decembar 2025. N. Rujević

„Neopoziva ostavka“ – vrag u rečima

Lepo je kad se narod bavi i jezikom. Recimo, povodom toga šta u slučaju Željka Obradovića znači „ostavka“ i koliko je bitno da li jeste ili nije „neopoziva“

Novi broj „Vremena“

04.decembar 2025. M. J. / N. R

Odlazak Željka: Kako je „jedan davni san“ postao košmar

Mnogo koji navijač je oglasio „kraj Partizana“. Ili jer je u odlasku Željka Obradovića video rušenje po notama režima ili jer klub koji napusti njegova najveća legenda gubi moralno pravo da postoji. To je naslovna tema novog „Vremena“

Odlazak najboljeg evropskog trenera

03.decembar 2025. Milenko Janjić, Nemanja Rujević

Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića

Željko Obradović više nije trener “Partizana”. Otišao je jer nije mogao više, i uz reči koje predsedniku kluba Ostoji Mijailoviću ne ostavljaju prostor ni za šta osim da podnese ostavku. Navijači nisu dočekali da dosanjaju “jedan davni san”. Kako je jedan čovek postao više od košarke i kako je došlo do neslavnog kraja

Mionica, Negotin, Sečanj

03.decembar 2025. Jovana Gligorijević

Dan kad se Ćacilend izlio na Srbiju

Šta se desi kad brane oko Pionirskog parka puknu i horde ćacija se izliju na gradove u Srbiji u kojima se održavaju lokalni izbori? To smo proteklog vikenda gledali u Mionici, Negotinu i Sečnju. Nije ovo tekst o lokalnim izborima, ni o rezultatima, jer izbora tog dana u suštini nije ni bilo. Sve što smo videli bilo je bezvlašće, teror, suspenzija zakona i države, te opšta vladavina nasilnika i batinaša sa crnim kačketima. Takođe i nova fazu represije koja je još jača i iracionalnija

Kraj mita o nepobedivosti

03.decembar 2025. Viktor Stamenković

Matematika slobodnog pada

Srpska napredna stranka ne sme i neće raspisati parlamentarne izbore u skorije vreme. Razlog je jednostavan – ako je ovako prošla u Mionici, Sečnju, Kosjeriću i Zaječaru, u malim sredinama gde tradicionalno ima najtvrđu infrastrukturu i najlojalnije biračko telo, onda je stanje u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, čak i na nivou republike nesagledivo lošije. Zato su izbori sada po prvi put za SNS prestali da budu demonstracija sile i postali nepoznanica. A nepoznanica je opasna: nosi mogućnost da se izbori izgube

Komentar

Pregled nedelje

Selaković protiv Vučića

Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast

Filip Švarm

Komentar

Lokalni izbori: Pohod varvara iz Ćacilenda

Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama

Filip Švarm

Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope.

Komentar

Željko je otišao, Ostoja mora da ode

Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu

Nemanja Rujević

Vidi sve

Poslednje izdanje

Odlazak najboljeg evropskog trenera

Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića

Mionica, Negotin, Sečanj

Dan kad se Ćacilend izlio na Srbiju

Pravosuđe

Državni udar na tužilaštvo

Alen Muhić, “Zaboravljena deca rata”

Nisam čovek koji mrzi

Jubilej: Pola veka od albuma Peti Smit – Horses (Arista)

Pesme slobode i istine

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve

Vreme 1822 03.12 2025.