Duvan je jedna od najkontroverznijih, ako ne i najkontroverznija biljka koja kroz istoriju prati ljudski rod. Nekada smatran čak i lekom, danas je duvan u medicinskoj, pa i široj javnosti okarakterisan kao otrov, kao svojevrsna droga – ubica broj 1 na svim rang-listama štetnih supstanci koje unosimo u organizam. Kako zvanična statistika potvrđuje, najveći procenat smrtnosti, uzrokovani upotrebom lakših i težih droga, pripisuje se baš duvanu kao uzročniku.
Razvoj poimanja duvana kroz istoriju indirektno pokazuje koliko je i samo ljudsko društvo evoluiralo u spoznaji štetnosti duvana po zdravlje pojedinca pušača i ljudi u njegovom okruženju.
Ipak, nije uvek bilo tako. Duvan, ma koliko anatemisan danas, kroz istoriju je odigrao nekoliko važnih uloga. U domenu kulture, politike, ekonomije, pa i medicine.
Kako današnji naučnici veruju, duvan je, kao biljka koju poznajemo danas, na području Latinske Amerike počeo da raste oko 6000 godina pre nove ere, ali se smatra da je u upotrebu ušao tek na prelasku u novu eru. Pušačka kultura, bilo da su u pitanju primitivne lule ili prve cigare od uvijenog lišća duvana, produkt je razvijenih indijanskih društava kao što su Maje, Asteci i Inke. Ovi prastari narodi su oko duvana kao biljke i proizvoda za ljudsku upotrebu ispleli čitav splet legendi i rituala, verskih, ratničkih i poljoprivrednih, koliko i političkih. Malo je onih koji nisu čuli za indijansku lulu mira.
Evropa, kao i ostatak sveta, za otkriće duvana mogu da zahvale nikom drugom do Kolumbu, a za prvog korisnika duvana van Amerike smatra se španski mornar Rodrigo de Heres. On je zaslužan za prenošenje navike pušenja u Evropu, a čak ga je i uhapsila inkvizicija, jer je narod uplašio dim koji je izbacivao kroz usta i nos. Međutim, dok je on izašao iz tamnice, ova navika, na našu današnju nesreću, već se nezaustavljivo raširila Starim svetom. Upravo su mornari pušenje duvana raširili do svih destinacija do kojih su stizali.
Od početka XVII veka počinje se sa kultivisanom poljoprivrednom proizvodnjom biljke duvana, a njen list se u kolonijama koristio i kao platežno sredstvo.
U isto vreme, duvan se širi i evropskim dvorovima, a čak se i engleska kraljica Elizabeta I, na nagovor ser Voltera Raleja, zdušno pridružila rastućem korpusu pušača. Navodno je duvan koristila kao lek od glavobolja i migrene.
Nedugo zatim su počela i prva protivljenja duvanu koja je predvodio kralj Edvard I. Uvode se takse i porezi na proizvodnju i prodaju duvana, a španski kralj Filip III proizvodnju ograničava samo na kolonije, pod pretnjom smrtne kazne. Isto se dešava i u Rusiji, Turskoj, Mongoliji, Kini i vremenom u mnogim drugim državama gde se pušači suočavaju sa najstrožim kaznama.
Ipak, kako je sredinom XVII stoleća duvan propagiran kao zaštita od kuge koja je tada harala, postepeno se ukidaju i zabrane korišćenja. U duvanu i njegovim ekonomskim blagodetima uživaju i krunisane glave. Duvan se od tada nezaustavljivo širi svetom.
Ipak, smrtna kazna, na ovaj ili onaj način, zakonom ljudi, ili zakonom zdravlja, do danas nastavlja da visi nad glavama pušača. Nadanja su medicinskih brižnika, kao i običnih ljudi, da će duvan, kako je ušao u svakodnevicu tako i otići u istoriju.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
