Članovi NALED-a na godišnjoj skupštini definisali su pet prioriteta: suzbijanje sive ekonomije, reformu poreskog sistema i smanjenje parafiskalnih nameta, smanjenje birokratije, unapređenje uslova poslovanja na lokalu i razvoj e-uprave
Aleksandar Ružević, generalni direktor kompanije Coca-Cola HBC Srbija, odnedavno je na čelu Upravnog odbora NALED-a. U razgovoru sa urednicima „Vremena“ otkriva da će ova organizacija biti podrška, ali i dalje vodeći kritičar Vlade u reformskim procesima.
Poznato je da je premijerka Srbije Ana Brnabić bila na funkciji na kojoj ste vi sada. Da li očekujete da će doprineti ubrzavanju reformi u Srbiji, imajući u vidu njeno poznavanje potreba domaće privrede?
NALED kao nezavisno udruženje kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva očekuje da Vlada bude efikasna, brza i da sa novom premijerkom na čelu sprovede brojne teške mere za unapređenje poslovnog ambijenta. NALED je inicijator brojnih promena i preduzimali smo mnoge značajne inicijative, poput donošenja Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, izrade Akcionog plana za razvoj e-uprave, smanjenja birokratije prema preporukama Sive knjige, pripreme niza zakona poput zakona o radu, izvršenju i obezbeđenju, energetici, e-upravi, naknadama za upotrebu javnih dobara, e-poslovanju i dr. Premijerka je bila veoma posvećena sprovođenju naših programa i sigurno je da joj je naša agenda poznata, i zato verujem da će prvi meseci rada Vlade biti u znaku reformi.
Šta biste vi izdvojili kao prioritete NALED–a u narednom periodu?
Članovi NALED-a na godišnjoj skupštini definisali su pet prioriteta i to su suzbijanje sive ekonomije, reforma poreskog sistema i smanjenje parafiskalnih nameta, smanjenje birokratije, unapređenje uslova poslovanja na lokalu kroz program Certifikacije opština po meri privrede u jugoistočnoj Evropi (bfc see), kao i razvoj e-uprave. U svih pet oblasti imamo pripremljene ideje i planove rada, i ukoliko Vlada Srbije pokaže najavljenu efikasnost imamo razloga da očekujemo dobre rezultate kako za lokalne samouprave tako i za privredu, podjednako veliku i malu, kao i za građane jer ove oblasti predstavljaju osnove dobrog poslovnog okruženja i njihovo unapređenje je preduslov za ekonomski razvoj i rast standarda.
Nedavno ste govorili o značaju elektronske uprave za unapređenje efikasnosti, odgovornosti i transparentnosti administracije. Na čelu ste velike domaće kompanije, te i vaša iskustva mogu doprineti uređenju ove oblasti, ali šta se zapravo suštinski menja?
Navešću primer zakonske obaveze arhiviranja dokumentacije u papiru koja važi kako za kompanije tako i za državne institucije. Došli smo u situaciju da dužina polica u Agenciji za privredne registre dostigne čak 30 km. Ta institucija ima obavezu da u papirnoj formi čuva podatke o više stotina hiljada firmi. Situacija u firmama, nažalost, nije mnogo drugačija. Zanimljiv je podatak da jedna banka u Srbiji godišnje odštampa 11 miliona listova papira, a da jedan trgovinski lanac godišnje troši oko 150.000 evra na magacin i skladištenje. Verujem da su ovo podaci koji dosta ilustrativno pokazuju koliko bi elektronsko arhiviranje bilo efikasnije. Očekujemo da će vrlo brzo ova slika biti značajno izmenjena, jer smo u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave razvili Akcioni plan za razvoj e-uprave koji, između ostalog, predviđa mogućnost arhiviranja u elektronskoj formi.
Kako vi vidite efikasnu borbu protiv sive ekonomije i koliko je za postizanje rezultata potrebno združeno delovanje svih delova društva?
Svesni smo da je siva ekonomija jedna od najvećih prepreka za rast standarda i razvoj privrede, ali i da je za njeno smanjenje potrebna rešenost države, ali i građana. Potpuno ste u pravu kada kažete da je neophodno delovanje više faktora, a mi u NALED-u smo prvenstveno hteli da uspostavimo dobre osnove za dalje delovanje. Novi Akcioni plan za primenu Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije sadrži 107 mera koje bi Vlada trebalo da sprovede, a mi ćemo biti tu da doprinesemo rešavanju ovog velikog izazova za sveopštu dobrobit zajednice. Ponosni smo na uspeh nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ u kojoj je poslato više od 85 miliona fiskalnih računa i slipova. Ona je pokrenula građane da razmišljaju o ovoj temi i o svojoj ulozi i odgovornosti u smanjenju obima sive zone, pa danas imamo situaciju da čak 94 odsto građana podržava suzbijanje sive ekonomije. To je najveća podrška u poslednje tri godine i pred resorne institucije postavlja veliku odgovornost za primenu Nacionalnog programa.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
