Očekujemo od Vlade da bude reformska i hrabra

Aleksandar Ružević, generalni direktor kompanije Coca-Cola HBC Srbija, odnedavno je na čelu Upravnog odbora NALED-a. U razgovoru sa urednicima „Vremena“ otkriva da će ova organizacija biti podrška, ali i dalje vodeći kritičar Vlade u reformskim procesima.

Poznato je da je premijerka Srbije Ana Brnabić bila na funkciji na kojoj ste vi sada. Da li očekujete da će doprineti ubrzavanju reformi u Srbiji, imajući u vidu njeno poznavanje potreba domaće privrede?

NALED kao nezavisno udruženje kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva očekuje da Vlada bude efikasna, brza i da sa novom premijerkom na čelu sprovede brojne teške mere za unapređenje poslovnog ambijenta. NALED je inicijator brojnih promena i preduzimali smo mnoge značajne inicijative, poput donošenja Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, izrade Akcionog plana za razvoj e-uprave, smanjenja birokratije prema preporukama Sive knjige, pripreme niza zakona poput zakona o radu, izvršenju i obezbeđenju, energetici, e-upravi, naknadama za upotrebu javnih dobara, e-poslovanju i dr. Premijerka je bila veoma posvećena sprovođenju naših programa i sigurno je da joj je naša agenda poznata, i zato verujem da će prvi meseci rada Vlade biti u znaku reformi.

Šta biste vi izdvojili kao prioritete NALED–a u narednom periodu?

Članovi NALED-a na godišnjoj skupštini definisali su pet prioriteta i to su suzbijanje sive ekonomije, reforma poreskog sistema i smanjenje parafiskalnih nameta, smanjenje birokratije, unapređenje uslova poslovanja na lokalu kroz program Certifikacije opština po meri privrede u jugoistočnoj Evropi (bfc see), kao i razvoj e-uprave. U svih pet oblasti imamo pripremljene ideje i planove rada, i ukoliko Vlada Srbije pokaže najavljenu efikasnost imamo razloga da očekujemo dobre rezultate kako za lokalne samouprave tako i za privredu, podjednako veliku i malu, kao i za građane jer ove oblasti predstavljaju osnove dobrog poslovnog okruženja i njihovo unapređenje je preduslov za ekonomski razvoj i rast standarda.

Nedavno ste govorili o značaju elektronske uprave za unapređenje efikasnosti, odgovornosti i transparentnosti administracije. Na čelu ste velike domaće kompanije, te i vaša iskustva mogu doprineti uređenju ove oblasti, ali šta se zapravo suštinski menja?

Navešću primer zakonske obaveze arhiviranja dokumentacije u papiru koja važi kako za kompanije tako i za državne institucije. Došli smo u situaciju da dužina polica u Agenciji za privredne registre dostigne čak 30 km. Ta institucija ima obavezu da u papirnoj formi čuva podatke o više stotina hiljada firmi. Situacija u firmama, nažalost, nije mnogo drugačija. Zanimljiv je podatak da jedna banka u Srbiji godišnje odštampa 11 miliona listova papira, a da jedan trgovinski lanac godišnje troši oko 150.000 evra na magacin i skladištenje. Verujem da su ovo podaci koji dosta ilustrativno pokazuju koliko bi elektronsko arhiviranje bilo efikasnije. Očekujemo da će vrlo brzo ova slika biti značajno izmenjena, jer smo u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave razvili Akcioni plan za razvoj e-uprave koji, između ostalog, predviđa mogućnost arhiviranja u elektronskoj formi.

Kako vi vidite efikasnu borbu protiv sive ekonomije i koliko je za postizanje rezultata potrebno združeno delovanje svih delova društva?

Svesni smo da je siva ekonomija jedna od najvećih prepreka za rast standarda i razvoj privrede, ali i da je za njeno smanjenje potrebna rešenost države, ali i građana. Potpuno ste u pravu kada kažete da je neophodno delovanje više faktora, a mi u NALED-u smo prvenstveno hteli da uspostavimo dobre osnove za dalje delovanje. Novi Akcioni plan za primenu Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije sadrži 107 mera koje bi Vlada trebalo da sprovede, a mi ćemo biti tu da doprinesemo rešavanju ovog velikog izazova za sveopštu dobrobit zajednice. Ponosni smo na uspeh nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ u kojoj je poslato više od 85 miliona fiskalnih računa i slipova. Ona je pokrenula građane da razmišljaju o ovoj temi i o svojoj ulozi i odgovornosti u smanjenju obima sive zone, pa danas imamo situaciju da čak 94 odsto građana podržava suzbijanje sive ekonomije. To je najveća podrška u poslednje tri godine i pred resorne institucije postavlja veliku odgovornost za primenu Nacionalnog programa.