Članovi NALED-a na godišnjoj skupštini definisali su pet prioriteta: suzbijanje sive ekonomije, reformu poreskog sistema i smanjenje parafiskalnih nameta, smanjenje birokratije, unapređenje uslova poslovanja na lokalu i razvoj e-uprave
Aleksandar Ružević, generalni direktor kompanije Coca-Cola HBC Srbija, odnedavno je na čelu Upravnog odbora NALED-a. U razgovoru sa urednicima „Vremena“ otkriva da će ova organizacija biti podrška, ali i dalje vodeći kritičar Vlade u reformskim procesima.
Poznato je da je premijerka Srbije Ana Brnabić bila na funkciji na kojoj ste vi sada. Da li očekujete da će doprineti ubrzavanju reformi u Srbiji, imajući u vidu njeno poznavanje potreba domaće privrede?
NALED kao nezavisno udruženje kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva očekuje da Vlada bude efikasna, brza i da sa novom premijerkom na čelu sprovede brojne teške mere za unapređenje poslovnog ambijenta. NALED je inicijator brojnih promena i preduzimali smo mnoge značajne inicijative, poput donošenja Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, izrade Akcionog plana za razvoj e-uprave, smanjenja birokratije prema preporukama Sive knjige, pripreme niza zakona poput zakona o radu, izvršenju i obezbeđenju, energetici, e-upravi, naknadama za upotrebu javnih dobara, e-poslovanju i dr. Premijerka je bila veoma posvećena sprovođenju naših programa i sigurno je da joj je naša agenda poznata, i zato verujem da će prvi meseci rada Vlade biti u znaku reformi.
Šta biste vi izdvojili kao prioritete NALED–a u narednom periodu?
Članovi NALED-a na godišnjoj skupštini definisali su pet prioriteta i to su suzbijanje sive ekonomije, reforma poreskog sistema i smanjenje parafiskalnih nameta, smanjenje birokratije, unapređenje uslova poslovanja na lokalu kroz program Certifikacije opština po meri privrede u jugoistočnoj Evropi (bfc see), kao i razvoj e-uprave. U svih pet oblasti imamo pripremljene ideje i planove rada, i ukoliko Vlada Srbije pokaže najavljenu efikasnost imamo razloga da očekujemo dobre rezultate kako za lokalne samouprave tako i za privredu, podjednako veliku i malu, kao i za građane jer ove oblasti predstavljaju osnove dobrog poslovnog okruženja i njihovo unapređenje je preduslov za ekonomski razvoj i rast standarda.
Nedavno ste govorili o značaju elektronske uprave za unapređenje efikasnosti, odgovornosti i transparentnosti administracije. Na čelu ste velike domaće kompanije, te i vaša iskustva mogu doprineti uređenju ove oblasti, ali šta se zapravo suštinski menja?
Navešću primer zakonske obaveze arhiviranja dokumentacije u papiru koja važi kako za kompanije tako i za državne institucije. Došli smo u situaciju da dužina polica u Agenciji za privredne registre dostigne čak 30 km. Ta institucija ima obavezu da u papirnoj formi čuva podatke o više stotina hiljada firmi. Situacija u firmama, nažalost, nije mnogo drugačija. Zanimljiv je podatak da jedna banka u Srbiji godišnje odštampa 11 miliona listova papira, a da jedan trgovinski lanac godišnje troši oko 150.000 evra na magacin i skladištenje. Verujem da su ovo podaci koji dosta ilustrativno pokazuju koliko bi elektronsko arhiviranje bilo efikasnije. Očekujemo da će vrlo brzo ova slika biti značajno izmenjena, jer smo u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave razvili Akcioni plan za razvoj e-uprave koji, između ostalog, predviđa mogućnost arhiviranja u elektronskoj formi.
Kako vi vidite efikasnu borbu protiv sive ekonomije i koliko je za postizanje rezultata potrebno združeno delovanje svih delova društva?
Svesni smo da je siva ekonomija jedna od najvećih prepreka za rast standarda i razvoj privrede, ali i da je za njeno smanjenje potrebna rešenost države, ali i građana. Potpuno ste u pravu kada kažete da je neophodno delovanje više faktora, a mi u NALED-u smo prvenstveno hteli da uspostavimo dobre osnove za dalje delovanje. Novi Akcioni plan za primenu Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije sadrži 107 mera koje bi Vlada trebalo da sprovede, a mi ćemo biti tu da doprinesemo rešavanju ovog velikog izazova za sveopštu dobrobit zajednice. Ponosni smo na uspeh nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ u kojoj je poslato više od 85 miliona fiskalnih računa i slipova. Ona je pokrenula građane da razmišljaju o ovoj temi i o svojoj ulozi i odgovornosti u smanjenju obima sive zone, pa danas imamo situaciju da čak 94 odsto građana podržava suzbijanje sive ekonomije. To je najveća podrška u poslednje tri godine i pred resorne institucije postavlja veliku odgovornost za primenu Nacionalnog programa.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
