Obećanje, asfalt i 200 kila rakije

Točno je tri meseca kad su se na svečanom probijanju tunela „Brančić“, kod Ljiga, na Koridoru 11, spontano sreli gospodin predsednik Vučić i gospodin Slobodan Petrić iz Donjih Banjana. Iako pod šlemom, gospodin Petrić je imao da kaže: Sve što radiš je dobro, svaki dan te gledam deset puta! Pod šlemom se požalio predsedniku da 50 godina gazi blato, a ima samo kilometar od Magistrale do kuće. Gospodin Vučić je, bez šlema, odgovorio: Za dva meseca dolazim kod tebe novim putem! I šta bilo, sa najvišeg mesta javljeno da gospodin Vučić, tri meseca od obećanja, otvara kilometar „Petrića puta“.

JA SAM DOŠLA PEŠKE: Desetak kilometara od Ljiga, posle petlje auto-puta za Preljinu, levo skretanje sa Ibarske magistrale, gde obaveštenje, putokaz, „Koridor 12“. Uzbrdo nov asvalt, širok tri metra, oivičen belim linijama, kao pravi koridor, i stubićima koji svetle noću. Kad se izađe uzbrdo, kod prve kuće, proširenje, tu već razni protokol, gospodin Drobnjak, direktor „Puteve Srbije“, u dvorištu kuće, na beloj rakiji. Muško iz jednog od tih protokola objasni pristiglim novinarima da je tu doček Predsednika, a onda se ide peške, pokaza žutu kuću na uzvišenju.

Reporter izoda trasu gde se ide peške, asfalt stiže do ispod žute kuće, do Petrića kuće betonske staze između kukuruza i šljivika. Tu domaćin Slobodan Petrić, bez šlema, pozdravlja se sa gospodinom novinarom Gvozdenom iz Čačka, sa Predsednikom na ‘De si Gvozdene, koji ima mikrofon Prve televizije. Čuveni Gvozden već radi, presreće žene, potura mikrofon, a one vele, Fala bogu da stig’o, i put i Predsednik, nisu ni sumnjale, sve što kaže, to ispuni…

‘Vamo, na proširenju, gde se dočekuje Predsednik, SNS predsednik Ljiga poveri čuvenom Gvozdenu da su imali puno poplava, sa bele rakije stiže gospodin Drobnjak sa saradnicima, bela košulja, okvir naočara u dva nijanse plave. Ozdo, u svoj komfor „audi“, pristiže ministarka Zorana, crne pantole, bela svila bluza vezena na prsa, beli mantil sa veliku crnu dugmad, pritegnu mantil, pa reče Drobnjaku, da bila na Vladi.

Među njih, iz veliki auto, stupi starija žena, policija joj dole rekla, idi slobodno, uze pozdravi Drobnjaka, pozdravi i ministarku, sin joj mehaničar u Ljigu, ako bude mogućnosti da pita, ima put, a treba još, ode ona sad tamo gde ostali narod. Žensko iz glavnog protokola namesti Drobnjaka i ministarku desno, novinare obavesti da će On sedeti ispod vinjage, i da ne stoje jedni ispred drugih.

Obezbeđenje ode nizbrdo, protokol viknu Ajmo, od nizbrdo, iza krivine, pojavi se Vučić gospodin, sav u plavo, a košulja bela. Ministarka informisa da su uradili sve, krenuše ka žutoj kući. Na krivini pred kućom, gde bio raspoređen narod, Predsednika dočeka Petrić gospodin, obavesti ga da bio s njima svaki dan, Vučić odmah zameri da nema kanala pored puta, okrete se Drobnjaku: Da se napravi. Onda je predsednik pogledao u kukuruz i odapeo jednu razvojnu: Kukuruz pustio metlicu, puni zrno! Onda mu se dogodilo dete, koje poljubio, i starija gospođa koja došla u velika kola. Gospođa, koja pristigla u velika kola, prvo pa reče, Ja sam došla 12 kilometara peške. Iz Kozelja, treba im dva kilometra puta, Vučić, koji prešao samo 100 metara peške, odgovori da ne može ništa da obeća, videće sa Drobnjakom. Uključi se Petrić gospodin, tražio je kilometar puta, a nema toliko, Vučić iz glave reče, 1030 metara, Petrić uze gleda Drobnjaka, čekaj, rekli ste da je 800 i nešto, Drobnjak ponovi Vučićevu cifru, 1030.

SEDE NA KLUPU: Stigoše do Petrića kapije, gde šefica za medije dade kompliment čuvenom Gvozdenu, uđoše u dvorište, gospodin Petrić predstavi postrojenu familiju. Familija je složno ponavljala, Put je ko slika, hvala do neba, sve upraviše ka vinjagi, Vučić odbi ponuđenu stolicu, sede na drvenu klupu. Sto je bio postavljen minimalistički, flašice sa vodom, trbušasta flaša sa rakijom, roze ruže u najmanjoj staklenoj vazi. Sipaše rakiju u čašice, javi se gospodin Petrić, Predsedniče, ne mogu da lažem, put je ko slika, pa nastavi zdravicu, Nemam reči koliko smo zahvalni, zahvalni smo vama, zahvalni smo svima, da nije bilo ministarke, pitanje je da li bi došao do vas, Drobnjaku da se zahvalim… Vučić odgovori da se moraju uraditi kanali, gospodin Petrić se složi, reče da će put služiti 20 godina, Vučić ga ispravi, služiće 30 godina, ali posle 20 mora rekonstrukcija, Pa Vučić gospodin nastavi sa ciframa, za prvih šest meseci budžet u plusu za 31 milijardu, bio planiran minus od 22 milijarde, rezultat bolji za 460 miliona evra, to otvara mogućnosti, srećan je što je država u službi naroda…

Poslužiše se, Vučić uze samo vodu, protokol pozva novinare da pređu ‘vamo, kad se novinari odmakoše Vučić gospodin uze proba rakiju, pozva čuvenog Gvozdena da popije jednu, gospodin Gvozden odloži kameru gospodi iz protokola, sede ukraj sofre, dadoše mu čašicu, stiže meze, pršuta i kuvana jaja, Vučić se kucnu sa gospodinom koga oslovljava sa ‘De si Gvozdene. Stiže gibanica, Drobnjak otera muvu koja se muvala oko Vučića, pređe na gibanicu, jedan od sogre iznese predlog da Vlada treba da radi puteve po selima, ne sve, samo one koje treba…

Digoše se od sofre, svi pređoše ‘vamo, stadoše pred kamere. Kad „Pink“ umetnica poturi dva mikrofona Vučić reče da su uradili 1030 metara lokalnog puta, pokazali da država postoji zbog ljudi, dogovorili se da iskopaju i kanale, biće još 60 miliona za ljišku opštinu, sve će da reše… Dade reč gospodinu Petriću, koji zahvali predsedniku, i svima oko predsednika, on je Čiča iz tunela, kome se ostvarila poslednja želja. deset godina se budio noću, i planir’o šta da radi, nema blizu nijednog lopova, nema političare, nema biznismene, put mu je bio poslednja želja, i sreo je Vučića. Im’o je poverenja u predsednika, pratio ga non-stop kad je bio na Kosovu, video šta je sve ljudima ispunio, kad je dečku sa šajkačom dao dve ovce i kozu, da mu je uzeo penziju bio bi presrećan…

Pa uze Petrić gospodin opriča kako se požalio Drobnjak gospodinu, ima problem kome ne može da se pomogne, Drobnjak mu rek’o, Eto ti Vučića, odgovorio mu da tu Vučić ne može da mu pomogne, ima 2000 kila rakije, ni kilo da proda, i Drobnjak mu kupi 200 kila rakije. Vučić pohvali Drobnjaka: Dobro si to uradio, ja sam probo, rakija je dobra… Petrić gospodin nastavi da udarile kiše, pšenica ćer podbaci 50 posto, Vučić replicira da će podbaciti 20 posto, Petrić mu odgovori da se on ne razume u to. Vučić diže glavu, vrati mu se inspiracija: Kukuruz pustio metlicu, puni zrno, ma koliko se ne razumem, ovoga puta sam ja u pravu, pšenica će podbaciti samo 20 posto. Prisutni dadoše aplauz, Vučić reče Petriću, ovo su ti seljaci tapšali, ovaj mu odgovori: Nisu seljaci, ovo su ovi tvoji tapšali!

DAJU IM KIFLE: Pa se još nastavi Petrić gospodin, ‘oće i on učini predsedniku, ima njivu od 40 ari, dole pored magistrale, ima put, voda, telefon, poklanja mu dok je na vlasti, da napravi fabriku, zaposli ljude. Vučić zahvali, ne može, po zakonu, da primi takav poklon, neka to čuva deci, pa se pohvali podacima ispod vinjage, tri godine imamo suficit, u prvih šest meseci planiran minus, imamo plus, to je 460-470 miliona evra, to je za projekte… Gospodin Petrić upade sa mis’o da je Drobnjak gospodin rođen za projekte, Vučić se složi, citira Drobnjaka, koji mu je rekao: Svi ste vi listopadni, ja sam zimzelen. Priliku dobi i Drobnjak gospodin, koji, bez da diže glavu, reče: Zajedno ćemo, predsedniče, da budemo zimzeleni!

Onda na red došli spremni novinari, žensketu iz „Tanjuga“ zapade pitanje, Otkude napadi, u Srbiji, na predsednika, predsednik spremno odgovori da ljudi u Srbiji imaju poverenja u svoje rukovodstvo, a ne u one koji lažu i obmanjuju i uvode narod u sukobe. Lično se bori da dobiju šta mogu, i boriće se i dalje, da jedan metar na Kosovu dobiju, dobitak je, jer nemamo ništa. Kažu da ne ide u Brisel na izlet, da ne uzima dnevnice, šest godina nije uzeo nijednu dnevnicu, da je uzimao imao bi 30.000 evra više, daju im tamo kifle, ima da se jede, jer postoje ljudi koji vole zemlju više nego sebe… Ne mogu da ga pobede, bolje da ne govori poslednja istraživanja, ljudi su odgovorni…

Po protokolu se javi žensko sa dva „Pink“ mikrofona, koje izrazi zabrinutost što su na prvoj strani „Danasa“, oni sa ekstremnim i antievropskim stavovima. I tu Vučić bi spreman, nisu ti na prvoj strani „Danasa“ tu zato što su ekstremni, već zato što su protiv njega i vlade, ali, nema problem sa tim, to je demokratija, to govori da živimo u zdravom društvu. „Pink“ žensko, sa dva „Pink“ mikrofona je imalo još jedno, i još jedno, pametno pitanje, a gospodin Vučić još jedan, i još jedan, adekvatan odgovor, a što se tiče Kosova, dijalog je uspeo, pokazao raspon mišljenja, ljudi su odgovorni, a što se tiče puteva, završiće put do RS, drugi krak do Crne Gore, završava se Koridor 10, to ni Tito nije uspeo…

Posle još aplauza, na red dođe čuvena Ranka Čičak, koja svude prati predsednika, i vidi da je popularniji od Tita, i kojoj zapalo pitanje o Godinu dana rada Vlade. Predsednik i tu bio spreman, veoma zadovoljan radom Vlade, rezultati odlični, čestita premijerki, ljudi vide boljitak, od novembra, to je za samo četiri meseca, ide značajno povećanje plata i penzija…

Sve se vrnu pod vinjagu, čuveni novinar ‘De si Gvozdene sede na svoje mesto, Drobnjak se vrati gibanici, jedan što godinama izučava rodoslov uze veli da treba oporezovati one bez dece, i uze veli da u Turskoj ima puno podataka o našem stanovništvu, i da bi neko ministarstvo trebalo time da se pozabavi, Vučić, koji je to slušao na levo uvo, mu dade za pravo: Izgleda glupo, ali je tačno!

Za Vučićem se sve diže, on posebno pozdravi najstariju strinu, ministarka Zorana priteže beli mantil sa velika crna dugmeta, Vučić se pred primaknuti audi završno pozdravi sa čuvenim ‘De si Gvozdene novinarom, dok je u kola ulazila gospođa savetnica za medije, upita ministarku Zoranu, hoće li sa njima, ova lako odmahnu svojim plavom kosom, i uđe u svoj audi komfor.