Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) saopštio je da je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 15. juna zatražio od Skupštine Srbije da objavi imena članova radne grupe Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, proceduralna pravila za postupanje i otvori za javnost svoj rad na izradi akta za promenu Ustava u oblasti pravosuđa. Najvažnije je da u radnu grupu budu uključeni najeminentniji profesori ustavnog prava i predstavnici najviših pravosudnih institucija, kao i strukovnih i nevladinih udruženja čiji su ciljevi usmereni na unapređenje položaja pravosuđa i vladavinu prava.
U toku ovih javnih slušanja iste organizacije, članice Nacionalnog konventa, ovakve zahteve su istakle i usmeno. Predstavnici Društva sudija Srbije (DSS) su insistirali da se u slučaju donošenja odluke o postupku otpočinjanja promene Ustava (a ona je doneta 7. juna!) sprovede široka javna rasprava, da se pođe od Analize ustavnog okvira o pravosuđu iz 2014. godine i da se predlog za promenu Ustava uputi pre izglasavanja na mišljenje ne samo Venecijanskoj komisiji, nego i drugim stručnim telima Saveta Evrope. Direktorka JUKOM-a je u svojoj diskusiji, uz navedeno, insistirala i na tome da ovako koncipirane promene Ustava zahtevaju ceo komplet novih zakona, čiji tekstovi nisu pripremljeni, a koji takođe treba da ispune visoke standarde EU.
ODNOS SNAGA
Naravno da je u datim uslovima dobro što je Odbor za ustavna pitanja i pravosuđe organizovao javna slušanja na ovu za sve, a naročito za građane Srbije, struku i pravosuđe izuzetno važnu temu. Ono je, nakon donošenja Odluke nadležnog Odbora od 6. maja ove godine da je Predlog za promenu Ustava podnet od strane ovlašćenog predlagača i na propisan način, organizovano još nekoliko puta. Nažalost, već na prvom slušanju, 29. aprila, i povodom saopštenja koje je istog dana izdao DSS, da se ovaj iznenada zakazan skup ima smatrati „preliminarnom anketom“ učesnika da li u ovom trenutku uopšte treba menjati Ustav ili ne, video se odnos snaga, na koga se predstavnici zakonodavne vlasti oslanjaju i koga uvažavaju kada je mišljenje struke u pitanju. To se moglo čuti i videti i na sledećih pet-šest javnih slušanja, u kojima su predstavnici izvršne vlasti i oni koji zastupaju te stavove imali privilegovan položaj. Tako je, na primer, direktor Pravosudne akademije (PA) ne samo prisustvovao, nego i više puta učestvovao u diskusiji na svim slušanjima, a nismo mogli čuti, pa ni videti, predsednicu VKS ili članove VSS.
Iako su se predstavnik DSS-a i mnogi drugi iz pravosuđa i NVO decidirano izjasnili na javnim slušanjima da sudije, tužioci i znatan deo stručne javnosti nisu za prihvatanje Predloga Vlade da se u aktuelnim uslovima menja Ustav, posebno ukoliko su polazna osnova amandmani Ministarstva pravde (MP), čemu se pridružio i predstavnik Društva tužilaca Srbije i član DVT rečima da su se o amandmanima Ministarstva pravde na Ustav već izjasnili i da ne postoji nikakav novi tekst o kome bi se ponovo izjašnjavali, te izjave sudije B. Sinanović koja se predstavila kao sudija Vrhovnog kasacionog suda (VKS), a ne kao zamenica predsednice VKS, da je VKS o ovoj materiji doneo ozbiljne zaključke 2018. godine, vlast je donošenjem odluke na sednici Narodne skupštine 7. juna da podrži predlog Vlade i inicira izmene Ustava, praktično podržala manjinski stav u sudstvu i pravosuđu uopšte, koji su na prvom slušanju zastupali direktor PA, predsednik strukovnog udruženja – Forum sudija i predsednik Alumni kluba PA. Ovaj stav se svodi na reči direktora PA da kako postoji pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, a koje, po njemu, postoji i objedinjuje i mišljenje drugih savetodavnih tela Saveta Evrope o nacrtu amandmana MP na Ustav, to znači da su sve bitne diskusije o ovoj temi završene i da preostaje samo donošenje novih zakona.
PRAZNINE U POGLEDU PROCEDURE PROMENE USTAVA
Narodna skupština je, uz učešće predsednice Vlade, 7. juna 2021. godine donela Odluku o sprovođenju ovih promena, a da se ni ona ni najviši predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti nisu izjasnili o navedenim predlozima i, uopšte, o proceduralnim pitanjima od kojih mnoga nisu regulisana, kako je u svom javnom izlaganju na javnom slušanju 9. maja istakao profesor ustavnog prava S. Orlović.
Naime, postoje određene praznine u pogledu procedure promene Ustava. Nisu usklađene odredbe Ustava sa određenim zakonima kao što je, na primer, onaj o referendumu, ali i sa određenim poslovnicima Narodne skupštine. „Mi govorimo o promenama Ustava a da, u stvari, ne znamo u kojoj smo fazi postupka…“ Ubrzo, nakon ovog izlaganja javio se za reč njegov kolega sa istog fakulteta u Novom Sadu, ali sa druge katedre, koji je ustvrdio da nezavisnost sudstva kao grane vlasti ne postoji nigde u svetu!?
Sve ovo ilustruje apsurdne situacije i vrlo različite pristupe razumevanja aktuelne problematike menjanja Ustava i ograničene domete javnog slušanja, koje nije bilo ni približno na nivou javnog slušanja profesora koje su 20. februara 2018. godine organizovali DSS i UTS, zbog čega je dobro što su snimci sednica Narodne skupštine i ovih slušanja dostupni zainteresovanima na sajtu Skupštine. Međutim, nije dobro što je o ovoj temi u javnosti, u sredstvima informisanja na javnim servisima sa nacionalnom frenkvencijom, pa i među upućenim pojedincima, ponovo – muk. Ukoliko se tako postupa, kao pre četiri ili dve i po godine, da politička vlast bez racionalnih razloga i objašnjenja prekida, nastavlja i usmerava ovaj proces kome je osnovni cilj depolitizacija pravosuđa, mogu se u javnosti i u struci dogoditi vrlo slična atmosfera i podele kao što se dogodilo nakon objavljivanja amandmana MP-a na Ustav 20. januara 2018. godine.
UKLJUČITI NAJSTRUČNIJE
Nastanak ovakve, izuzetno nepovoljne situacije za sve, a najviše za građane Srbije, mogao bi se, eventualno, prevazići ukoliko se pre svega aktuelna i efektivna politička vlast, zbog velikih propusta u postupku priprema i još više u pogledu sadržine nacrta amandmana na Ustav iz 2018. godine, na koje se sa ponosom poziva premijerka (a radi se o dokumentu i procesurama na koje su struka i nauka imali ozbiljne primedbe i sugestije i posle objavljivanja Mišljenja Venecijanske komisije i poslednje – četvrte verzije amandmana, koje su objavljene u zborniku radova „Svedočanstvo pripreme za promenu Ustava od 2006. i struka“), pozove i omogući uključivanje i svestran rad zaista najvećim autoritetima iz oblasti Ustava i pravosuđa u radnoj grupe pomenutog Odbora Narodne skupštine. I ukoliko ceo predstojeći deo postupka bude maksimalno transparentan i demokratičan.
Zatim, mora se primetiti da je, posle stavova iznetih u dva značajna dokumenta od 13. februara i 20. jula 2018. godine, koji su i dalje važeći, do sada potpuno izostala bilo kakva zvanična reakcija novoizabranog VSS – organa koji je, saglasno Ustavu i zakonima, nadležan i obavezan da sačini i da mišljenje o svim zakonima koji se odnose na sudove i sudije, a tim pre na predlog Vlade o promeni sadržine svih odredbi Ustava o sudovima, sudijama i o celom pravosuđu.
Pre više od decenije (2009–2012), tek formirani najviši organi pravosudne vlasti su odmah podlegli pritiscima politike i postali instrument i deo katastrofalnog sprovođenja reforme pravosuđa kroz nametnuti reizbor svih nosilaca pravosudnih funkcija, čemu je svojim nedoslednim odlukama i tumačenjima doprineo i Ustavni sud. Ovoga puta se to ne bi smelo dogoditi. Kada se izvršno-politička vlast, kao da je reč o nekoj „kolateralnoj“ temi (što možda za pojedine od njih i jeste, ali za celo društvo i njegov javni interes sigurno nije), posle pauze od dve-tri godine ponovo i odjednom priseti, pokrene i sprovodi „promene Ustava u delu o pravosuđu“, to se ne može učiniti fingiranjem bilo kakvih procedura i sadržaja, imperativnim pozivanjem na obaveze prema EU, nego jedino sa apsolutno ustavnim, demokratskim i javnim postupkom, ili se u ovom trenutku ne treba ni upuštati u ovaj izuzetno važan i složen društveni i stručni poduhvat.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu
