Da li je vlast, posle kratkog pokušaja uključivanja, ponovo isključila javnost i pravosuđe iz postupka kojim želi da izmeni sve odredbe Ustava Republike Srbije o pravosuđu
Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) saopštio je da je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 15. juna zatražio od Skupštine Srbije da objavi imena članova radne grupe Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, proceduralna pravila za postupanje i otvori za javnost svoj rad na izradi akta za promenu Ustava u oblasti pravosuđa. Najvažnije je da u radnu grupu budu uključeni najeminentniji profesori ustavnog prava i predstavnici najviših pravosudnih institucija, kao i strukovnih i nevladinih udruženja čiji su ciljevi usmereni na unapređenje položaja pravosuđa i vladavinu prava.
U toku ovih javnih slušanja iste organizacije, članice Nacionalnog konventa, ovakve zahteve su istakle i usmeno. Predstavnici Društva sudija Srbije (DSS) su insistirali da se u slučaju donošenja odluke o postupku otpočinjanja promene Ustava (a ona je doneta 7. juna!) sprovede široka javna rasprava, da se pođe od Analize ustavnog okvira o pravosuđu iz 2014. godine i da se predlog za promenu Ustava uputi pre izglasavanja na mišljenje ne samo Venecijanskoj komisiji, nego i drugim stručnim telima Saveta Evrope. Direktorka JUKOM-a je u svojoj diskusiji, uz navedeno, insistirala i na tome da ovako koncipirane promene Ustava zahtevaju ceo komplet novih zakona, čiji tekstovi nisu pripremljeni, a koji takođe treba da ispune visoke standarde EU.
ODNOS SNAGA
Naravno da je u datim uslovima dobro što je Odbor za ustavna pitanja i pravosuđe organizovao javna slušanja na ovu za sve, a naročito za građane Srbije, struku i pravosuđe izuzetno važnu temu. Ono je, nakon donošenja Odluke nadležnog Odbora od 6. maja ove godine da je Predlog za promenu Ustava podnet od strane ovlašćenog predlagača i na propisan način, organizovano još nekoliko puta. Nažalost, već na prvom slušanju, 29. aprila, i povodom saopštenja koje je istog dana izdao DSS, da se ovaj iznenada zakazan skup ima smatrati „preliminarnom anketom“ učesnika da li u ovom trenutku uopšte treba menjati Ustav ili ne, video se odnos snaga, na koga se predstavnici zakonodavne vlasti oslanjaju i koga uvažavaju kada je mišljenje struke u pitanju. To se moglo čuti i videti i na sledećih pet-šest javnih slušanja, u kojima su predstavnici izvršne vlasti i oni koji zastupaju te stavove imali privilegovan položaj. Tako je, na primer, direktor Pravosudne akademije (PA) ne samo prisustvovao, nego i više puta učestvovao u diskusiji na svim slušanjima, a nismo mogli čuti, pa ni videti, predsednicu VKS ili članove VSS.
Iako su se predstavnik DSS-a i mnogi drugi iz pravosuđa i NVO decidirano izjasnili na javnim slušanjima da sudije, tužioci i znatan deo stručne javnosti nisu za prihvatanje Predloga Vlade da se u aktuelnim uslovima menja Ustav, posebno ukoliko su polazna osnova amandmani Ministarstva pravde (MP), čemu se pridružio i predstavnik Društva tužilaca Srbije i član DVT rečima da su se o amandmanima Ministarstva pravde na Ustav već izjasnili i da ne postoji nikakav novi tekst o kome bi se ponovo izjašnjavali, te izjave sudije B. Sinanović koja se predstavila kao sudija Vrhovnog kasacionog suda (VKS), a ne kao zamenica predsednice VKS, da je VKS o ovoj materiji doneo ozbiljne zaključke 2018. godine, vlast je donošenjem odluke na sednici Narodne skupštine 7. juna da podrži predlog Vlade i inicira izmene Ustava, praktično podržala manjinski stav u sudstvu i pravosuđu uopšte, koji su na prvom slušanju zastupali direktor PA, predsednik strukovnog udruženja – Forum sudija i predsednik Alumni kluba PA. Ovaj stav se svodi na reči direktora PA da kako postoji pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, a koje, po njemu, postoji i objedinjuje i mišljenje drugih savetodavnih tela Saveta Evrope o nacrtu amandmana MP na Ustav, to znači da su sve bitne diskusije o ovoj temi završene i da preostaje samo donošenje novih zakona.
PRAZNINE U POGLEDU PROCEDURE PROMENE USTAVA
Narodna skupština je, uz učešće predsednice Vlade, 7. juna 2021. godine donela Odluku o sprovođenju ovih promena, a da se ni ona ni najviši predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti nisu izjasnili o navedenim predlozima i, uopšte, o proceduralnim pitanjima od kojih mnoga nisu regulisana, kako je u svom javnom izlaganju na javnom slušanju 9. maja istakao profesor ustavnog prava S. Orlović.
Naime, postoje određene praznine u pogledu procedure promene Ustava. Nisu usklađene odredbe Ustava sa određenim zakonima kao što je, na primer, onaj o referendumu, ali i sa određenim poslovnicima Narodne skupštine. „Mi govorimo o promenama Ustava a da, u stvari, ne znamo u kojoj smo fazi postupka…“ Ubrzo, nakon ovog izlaganja javio se za reč njegov kolega sa istog fakulteta u Novom Sadu, ali sa druge katedre, koji je ustvrdio da nezavisnost sudstva kao grane vlasti ne postoji nigde u svetu!?
Sve ovo ilustruje apsurdne situacije i vrlo različite pristupe razumevanja aktuelne problematike menjanja Ustava i ograničene domete javnog slušanja, koje nije bilo ni približno na nivou javnog slušanja profesora koje su 20. februara 2018. godine organizovali DSS i UTS, zbog čega je dobro što su snimci sednica Narodne skupštine i ovih slušanja dostupni zainteresovanima na sajtu Skupštine. Međutim, nije dobro što je o ovoj temi u javnosti, u sredstvima informisanja na javnim servisima sa nacionalnom frenkvencijom, pa i među upućenim pojedincima, ponovo – muk. Ukoliko se tako postupa, kao pre četiri ili dve i po godine, da politička vlast bez racionalnih razloga i objašnjenja prekida, nastavlja i usmerava ovaj proces kome je osnovni cilj depolitizacija pravosuđa, mogu se u javnosti i u struci dogoditi vrlo slična atmosfera i podele kao što se dogodilo nakon objavljivanja amandmana MP-a na Ustav 20. januara 2018. godine.
UKLJUČITI NAJSTRUČNIJE
Nastanak ovakve, izuzetno nepovoljne situacije za sve, a najviše za građane Srbije, mogao bi se, eventualno, prevazići ukoliko se pre svega aktuelna i efektivna politička vlast, zbog velikih propusta u postupku priprema i još više u pogledu sadržine nacrta amandmana na Ustav iz 2018. godine, na koje se sa ponosom poziva premijerka (a radi se o dokumentu i procesurama na koje su struka i nauka imali ozbiljne primedbe i sugestije i posle objavljivanja Mišljenja Venecijanske komisije i poslednje – četvrte verzije amandmana, koje su objavljene u zborniku radova „Svedočanstvo pripreme za promenu Ustava od 2006. i struka“), pozove i omogući uključivanje i svestran rad zaista najvećim autoritetima iz oblasti Ustava i pravosuđa u radnoj grupe pomenutog Odbora Narodne skupštine. I ukoliko ceo predstojeći deo postupka bude maksimalno transparentan i demokratičan.
Zatim, mora se primetiti da je, posle stavova iznetih u dva značajna dokumenta od 13. februara i 20. jula 2018. godine, koji su i dalje važeći, do sada potpuno izostala bilo kakva zvanična reakcija novoizabranog VSS – organa koji je, saglasno Ustavu i zakonima, nadležan i obavezan da sačini i da mišljenje o svim zakonima koji se odnose na sudove i sudije, a tim pre na predlog Vlade o promeni sadržine svih odredbi Ustava o sudovima, sudijama i o celom pravosuđu.
Pre više od decenije (2009–2012), tek formirani najviši organi pravosudne vlasti su odmah podlegli pritiscima politike i postali instrument i deo katastrofalnog sprovođenja reforme pravosuđa kroz nametnuti reizbor svih nosilaca pravosudnih funkcija, čemu je svojim nedoslednim odlukama i tumačenjima doprineo i Ustavni sud. Ovoga puta se to ne bi smelo dogoditi. Kada se izvršno-politička vlast, kao da je reč o nekoj „kolateralnoj“ temi (što možda za pojedine od njih i jeste, ali za celo društvo i njegov javni interes sigurno nije), posle pauze od dve-tri godine ponovo i odjednom priseti, pokrene i sprovodi „promene Ustava u delu o pravosuđu“, to se ne može učiniti fingiranjem bilo kakvih procedura i sadržaja, imperativnim pozivanjem na obaveze prema EU, nego jedino sa apsolutno ustavnim, demokratskim i javnim postupkom, ili se u ovom trenutku ne treba ni upuštati u ovaj izuzetno važan i složen društveni i stručni poduhvat.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
