Prva srpska bolnica služila je samo za lečenje, što je u to vreme bilo retkost i u ostalom delu Evrope. Na zapadu kontinenta su se tada uglavnom osnivala prihvatilišta za siromahe i bolesnike od neizlečivih hroničnih bolesti, kao i svratišta
Zorica Janković
U kulturnoj riznici srpskog naroda, kao i u njegovoj sveukupnoj istoriji, manastir Studenica zauzima centralno mesto. On je i „prvo i najsnažnije vrelo naše duhovne misli, izvor mnogih kreativnih vrednosti i utemeljitelj umetničke, književne i zdravstvene kulture“ (Gradimir Stanić, 1986, povodom osam vekova Studenice). Da se ovaj manastir svrstava među najznamenitije srpske, ali i evropske srednjovekovne spomenike, dovoljno je poznato široj javnosti, a 1986. godine i zvanično verifikovano odlukom UNESCO-a o njegovom upisu u Listu svetske kulturne baštine.
Ovim tekstom naša pažnja će biti fokusirana na konstataciju Radomira Stanića, vrsnog poznavaoca istorije manastira Studenice i dugogodišnjeg upravnika Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da je ovaj manastir, između ostalog, i „utemeljitelj naše zdravstvene kulture“, a neposredan povod je 800. godišnjica početka rada prve srpske bolnice koja je formirana u ovom manastiru, prema više istorijskih izvora, 1207. godine.
GRADNJASTUDENICE: Sveti Sava, u biografiji svoga oca Stefana Nemanje, o podizanju manastira Studenice kod Ušća nedaleko od Kraljeva, pored ostalog kaže: „…bilo je ovo mesto kao pusto lovište zverova. Kada je došao u lov gospodin naš i samodržac Stefan Nemanja, koji je vladao svom srpskom zemljom, i kada je on lovio ovde, izvoli mu se da u ovom pustom mestu sagradi ovaj manastir“. Dakle, Studenica je nastala u vreme kada je njen osnivač i rodonačelnik dinastije Nemanjića koja će vladati Srbijom gotovo dva veka, bio na vrhuncu svoje moći. Prvi deo radova na zidanju manastirske crkve i ostalih zdanja trajao je od 1183. do proleća 1196. godine, kada je Nemanja, ostavivši presto, primio monaški postrig i došao u svoj manastir.
Nemanjinim odlaskom u Hilandar (1197), brigu o najlepšoj građevini srpske srednjovekovne arhitekture preuzeo je njegov sin i naslednik na raškom prestolu Stefan Prvovenčani. Kada je dve godine kasnije Nemanja umro, Stefanov brat Sava je mošti njihovog oca preneo u Studenicu. Pod Savinim starešinstvom, koji je u međuvremenu posvećen za arhimandrita (čin do episkopa), manastir postaje politički, kulturni i duhovni centar srpske države.
Manastir Studenica
OSNIVANJEBOLNICE: Početak XIII veka bio je na Balkanskom poluostrvu veoma buran. S jedne strane Bugari vrše česte upade u Srbiju (1203), u kojoj besni bratoubilački rat između Nemanjinih sinova Stefana i Vukana, a na drugoj strani krstaši osvajaju i pljačkaju Carigrad i osnivaju Latinsko carastvo (1204). Pored tih nedaća Balkan, pa i srpske zemlje, pogađaju glad i epidemija kuge, uz veliki pomor stanovništva, o kome biograf Domentijan, u Žitiju svetih srpskih prosvetitelja Simeona i Save, piše: „…jer kada dođoše inoplemenici vaistinu opustiše otečestvo naše, jedni poginuše od oružja, drugi beše odvedeni u ropstvo, posle dođe drugi inoplemenik zvani glad i ne žaleći rod naš, bez strela streljajući, i bez koplja bodući, i bez mača sekući… toliko leševa ostavljajući, tako da su bili puni dvori i kuće i raspuća, jer ne bejaše dovoljno grobara da ih sahranjuju, već su ih zakopavali u žitne jame.“
Ali, uporni Sava, u svom naumu da uredi državu, prvo udara temelje njene kulture. Između ostalog, on u Studenici osniva bolnicu, kao njen sastavni deo. Bilo je to, najverovatnije, 1207, odnosno tačno pre 800 godina.
Ipak, inicijativa za osnivanje prve srpske bolnice ne može se pripisati samo Savi Nemanjiću. Naime, bolnica u Studenici (kao i ona u Hilandaru) bila je osnovana po ugledu na vizantijske bolnice, konkretno – na bolnicu manastira Svete Bogorodice Evergetide (Dobrotvorke), čiji je tipik preveden na srpski jezik za potrebe bolnice u Studenici. Ako znamo da je tipik Svete Bogorodice Evergetide bio u stvari tipik velike carigradske crkve Svete Sofije i da su sa organizacijom crkvenog života u oba objekta bili podjednako upoznati i Sava i otac mu Nemanja, onda se može reći da se osnivanje prve bolnice na srpskom tlu pripisuje njihovoj zajedničkoj inicijativi.
UREĐENJEBOLNICE: Prva srpska bolnica služila je samo za lečenje, što je u to vreme bila retkost i u ostalom delu Evrope. Na zapadu kontinenta su se tada uglavnom osnivala prihvatilišta za siromahe i bolesnike od neizlečivih hroničnih bolesti, kao i svratišta. Ovo ne znači da u Srbiji toga vremena nije bilo i ovakvih ili sličnih socijalnih ustanova. Potvrdu da je prva srpska bolnica bila isključivo medicinska ustanova nalazimo u Studeničkom tipiku.
Studenička bolnica nalazila se u zasebnom objektu u okviru manastirskog kompleksa. Obolelim monasima, za čije lečenje je bolnica prvenstveno bila namenjena, Studenički tipik (glava 40) preporučuje strpljenje za vreme lečenja i skromnost u prohtevima. Ipak, isti dokument propisuje grejanje prostorije u kojoj leže bolesni monasi.
U Tipiku se pominje i rabotnik, lice čija je dužnost bila da priprema lekove, i da leči i neguje bolesnike. Kasnije se ova osoba nazivala kologerzabolnicom (kaluđer određen da se stara o bolnici), da bi se u Biografiji Stefana Dečanskog pojavio i termin stroiteljdvora (upravnik bolnice), što govori da se o bolnici tada staralo više ljudi. Medicinsko znanje naših prvih zdravstvenih radnika, odnosno lekara-empirika, nije se razlikovalo od znanja njihovih kolega na Zapadu. I jedni i drugi su svoje znanje sticali učeći od starijih, kao što se uči zanat. Skup tih znanja i način njihove primene u lečenju bolesti „oblikovao se u ono što danas nazivamo narodnom medicinom“ (dr Miloš Blagojević).
U redovnim okolnostima prva srpska bolnica je imala 12 ležaja i jednog rabotnika, dok se u slučaju masovnih oboljenja, ili kako se u Tipiku kaže kada „mnozi u jezu upadajut“, povećavao broj ležaja i broj rabotnika.
Od medicinskih spisa prve srpske bolnice sačuvan je samo jedan. To je spis pod nazivom DamaskinaJovanaočovekuištaječovek, koji opisuje raspored sokova u čovečijem telu. Zapravo, radi se o prepisu iz XVIII veka, a čuva se u biblioteci Univerziteta u Bolonji pod oznakom MS. 1.044, Mars 103, V. Posebno svedočanstvo o medicinskoj kulturi našeg naroda nalazimo na freskama srednjovekovnih manastira. Poznata je scena kupanja novorođenog Hrista (freska Rođenje Hristovo, Sopoćani) i posebno freska Rođenje Bogorodice (Studenica), po kojima stičemo predstavu o znanju naših ljudi toga doba o zdravlju. Na studeničkoj fresci je naslikana kada sa toplom vodom, koja služi za kupanje novorođenčeta, i dadilja koja drži čisti ubrus i proba temperaturu vode. Na drugoj strani freske je dete u visokoj kolevci, koje dadilja hladi lepezom i čuva od muva, kao i porodilja koju jedna bolničarka hladi lepezom, dok joj druga prinosi osvežavajuće piće. Sve su ovo prizori visoke zdravstvene kulture.
Možemo zaključiti da je osnivanje bolnice manastira Studenica važno ne samo za našu medicinsku povest, jer smo još pre osam vekova ušli u zajednicu evropske naučne medicine, već i za ukupnu srpsku kulturu, imajuću u vidu da je medicina deo kulture jednog naroda. Svakako, „prva srpska bolnica ima značajno mesto u lancu naših najstarijih civilizacijskih tekovina“ (Radomir Stanić).
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
