Utisci nakon “dosad najvažnijeg” obraćanja naciji predsednika Srbije o Kosovu i francusko-nemačkom predlogu još uvek se sležu. Iako Aleksandar Vučić kaže tvrdnje da se Srbiji preti obustavljanjem evropskih integracija i investicija, detalji sastanka sa petoricom izaslanika iz Evropske unije i SAD javnosti su poznati samo iz usta predsednika Srbije. Bez obzira na to što niko od zapadnih zvaničnika Vučićeve reči nije ni potvrdio ni opovrgao, nastavak diplomatskih aktivnosti Evropske unije oko sada već “evropskog predloga” za Kosovo se nastavljaju. Mada i Priština i Beograd imaju zamerke na ovaj dokument, čija sadržina još uvek nije poznata, jasno je da će i Kurtiju i Vučiću biti teško da ga odbiju.
Za Evropski parlament već dugo nema dileme da bi napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji, između ostalog, trebalo usloviti i napretkom u dijalogu sa Prištinom. Već godinama unazad nemačka poslanica iz redova Zelenih i izvestiteljka za Kosovo Viola fon Kramon je jedna među kritičnijima u EP prema vlastima u Srbiji. Zamera im je mnogo toga: od stanja u vladavini prava i borbi protiv korupcije, odnosa prema medijima do nacionalističke retorike. Ni njoj najviši državni zvaničnici nikada nisu ostali dužni. Često je dobijala prostor u srpskim tabloidima, koji su je stavili na poduži spisak albanskih lobista i mrzitelja svega srpskog.
Sa poslanicom Evropskog parlamenta Violom fon Kramon razgovaramo o trenutnom stanju u dijalogu Beograda i Prištine, francusko-nemačkom predlogu, kao i o tome kakva je trenutna atmosfera u Evropskog uniji prema Srbiji.
“VREME”: Šta je, po vašem mišljenju, suština posete petorice izaslanika Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država Beogradu i Prištini?
VIOLA FON KRAMON: Nedavna poseta petorice visokih predstavnika Nemačke, Francuske, Italije, kao i EU i SAD, samo potvrđuje naše razumevanje značaja i hitnosti u dijalogu između Beograda i Prištine. Ruski agresorski rat protiv Ukrajine doveo je do tektonskih promena u Evropi i ne možemo svaki put kad dođe do eskalacije na Severu Kosova, da se plašimo da li će izbiti sukob većih razmera što bi služilo samo Putinu i Rusiji. Zapad je stoga odlučio da preuzme punu kontrolu nad situacijom na Zapadnom Balkanu, jer je i naš bezbednosni interes da napravimo održiv dogovor između Kosova i Srbije. Ova poseta zato samo potvrđuje da smo razumeli koliko su visoki ulozi kao i važnost zatvaranja ove bezbednosne “rupe” na jugoistoku Evrope. Drugi razlog jeste pomeranje dijaloga sa trivijalnih stvari na one suštinske. Dakle, ovo treba da posluži kao politički okvir briselskog dijaloga, dovoljno dobar da nakon toga raspravljamo o svim preostalim pitanjima kao što su imovina, prava SPC na Kosovu itd.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastanak sa petorkom opisao je kao postavljanje ultimatuma: ili prihvatanje francusko–nemački plana ili obustavljanje evropskih integracija, investicija i bezviznog režima. Da li njegove tvrdnje odražavaju atmosferu unutar EU prema Srbiji?
Nije bilo nikakvih ultimatuma. Ne mogu da komentarišem svaki aspekt sastanka jer nisam bila prisutna, ali budite uvereni da nismo ovde da postavljamo ultimatume. Zapadni predstavnici su došli u dobroj veri da pokrenu stvari i ponude i Srbiji i Kosovu put napred.
Briselski dijalog traje već 12 godina i još uvek se bavimo trivijalnim pitanjima kao što su registarske tablice automobila. Dakle, treba da nastavimo razgovore o suštini, o čemu je i reč u planu EU. Jasno je da svi u Srbiji znaju kako bez dogovora o Kosovu neće biti integracije u EU, zato mislim da nije stvar u zaključku da EU integracije neće napredovati ako dogovor propadne – to je očigledno.
S druge strane, atmosfera unutar EU prema Srbiji jeste se uveliko promenila zbog stava zvaničnog Beograda prema ratu u Ukrajini. Mislim da ljudi u Srbiji nisu svesni koliko je narušena reputacija zemlje koju ste tako teško povratili nakoh 90-ih. Zbog svega toga mnogi nemački investitori pitaju kuda ide Srbija, jer žele da ulažu dugoročno i u sigurno okruženje. To je, naravno, jasno predsedniku Vučiću i bez našeg predočavanja.
Mnogi veruju da EU insistira na dogovoru Kosova i Srbije, ali “praznih ruku”. Da li mislite da Evropska unija može nešto konkretno da ponudi obema stranama, uzimajući u obzir činjenicu da proces proširenja na Zapadnom Balkanu stagnira?
Potpuno ste u pravu da mnogi imaju takav osećaj, pre svega zato što je EU u velikoj meri izgubila kredibilitet u regionu. Pogledajte samo slučaj Severne Makedonije gde godinama nismo mogli da napredujemo iako su Makedonci doneli neke veoma bolne odluke. Međutim, ne slažem se da smo došli “praznih ruku”. Mnogo je stvari “na kocki” i za Srbiju i za Kosovo ako ovaj plan propadne jer ne govorimo samo o članstvu u EU, već o celokupnom odnosu Zapada sa njima.
EU je daleko najveći donator i najveći investitor, najveći trgovinski partner, najveći izvoznik znanja i tehnologije i još mnogo toga. Plan EU za Srbiju i Kosovo predviđa još snažniju ekonomsku integraciju, investicije i preferencijalni tretman. Ovo je veoma opipljiva “šargarepa”. I što je najvažnije, ovaj sporazum će otvoriti pravu perspektivu EU članstva za Srbiju jer će omogućiti praktično finalizaciju pitanja Kosova, koje je glavno pored poglavlja 23 u procesu.
Kako vi gledate na francusko–nemački predlog? Da li je on model za razrešenje visoko–političkih odnosa Beograda i Prištine?
Pre svega, to je predlog EU jer cela Unija stoji iza njega, ne samo Pariz i Berlin. Ja to zaista vidim kao najbolju moguću ponudu u ovom trenutku. Svesna sam da u njemu nedostaju neki elementi, a to je upravo zato što taj predlog nije konačan, sveobuhvatni sporazum. Ipak, ovaj Plan treba da posluži kao novi podsticaj za dijalog, da nas pokrene ka konačnom sporazumu i otvori put za rešavanje svih preostalih pitanja. Ovo nije revolucionarni tekst, jer već neko vreme kruži “model dve Nemačke”; ipak, ovo je prvi put da su sve ključne zapadne prestonice u potpunosti stale iza toga.
Utisak je da obe strane ponuđenim rešenjima nisu sasvim zadovoljne. Da li je Evropska unija spremna za scenario u kom Aleksandar Vučić ili Aljbin Kurti odbijaju francusko–nemački plan?
Ako obe strane nisu zadovoljne, to znači da imamo kompromisni tekst ili nešto što je veoma blizu kompromisa. Ovde želim da budem vrlo jasna – strana koja odbije plan biće sve više izolovana od strane EU i SAD i prilično sam sigurna da su toga dobro svesni i predsednik Vučić i premijer Kurti. Niko ne želi da bude viđen kao strana koja je to potpuno odbacila i to nam daje dobru osnovu da nastavimo razgovore.
Šta bi za Vas bio idealan model za dogovor, a šta je realno rešenje koje možemo da očekujemo?
Idealan model je onaj koji je sprovodiv – dakle, onaj koji će biti implementiran i u potpunosti prihvaćen od obeju strana. Videli smo da prethodni sporazumi sklopljeni u Briselu ili u Vašingtonu, ili ako želite prošlog novembra u Berlinu – ostaju nesprovedeni. Razlika koju bih veoma želela da vidim u vezi sa ovim predlogom u odnosu na prethodne jeste puna primena. Što se tiče samog sadržaja, ono što su dve strane spremne da prihvate i što je u skladu sa evropskim normama jeste idealan model.
S obzirom na pojedine jednostrane poteze Prištine tokom pola godine, da li se još uvek može reći da je kosovska strana konstruktivna u dijalogu sa Srbijom? Da li Vi tu vidite volju da se dođe do rešenja?
Nažalost, ne vidim iskrenu političku volju ni sa jedne strane da se dođe do rešenja. Srbija nema snage da kaže jasno i glasno šta je kraj dijaloga sa Kosovom, čemu vode pregovori u Briselu, i zato ide oprezno, malim koracima kako bi odugovačila proces. Kosovu se žuri jer bez kraja dijaloga nema međunarodnih članstava niti progresa, pa zato u toj težnji da dokaže suverenitet na Severu imamo incidente koji samo prave štetu. I od jedne i od druge strane tražimo političku zrelost i državničku hrabrost, što najčešće nije slučaj.
Da li je osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO) zahtev EU ili zahtev Srbije, kao što to tvrde zvaničnici na Kosovu?
Zajednica srpskih opština je dogovorena još 2013. godine, a potom ratifikovana u kosovskom parlamentu. Čak i presuda Ustavnog suda Kosova kaže da se pored elemenata ZSO koji nisu u skladu sa Ustavom, ZSO mora sprovesti. To je, dakle, pravno obavezujuća međunarodna obaveza i ustavna obaveza Kosova i tu nema dileme. Verujem da su i SAD i EU tu prilično jasni i da bez implementacije ZSO nema daljeg napretka. Ono što bih želela da vidim jeste proaktivniji pristup Kosova u ovom pogledu, neki sopstveni predlog o ZSO koji je u skladu sa domaćim pravnim okvirom. To bi bio najbolji put napred, ali, nažalost, ne vidim da se to dešava i zbog toga je pritisak zapadnih partnera ogroman.
Kao izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, kako Vama izgledaju politička situaciju u Prištini i reformski procesi?
Pozitivna strana političke situacije u Prištini jeste njen pluralizam. Imamo veoma raznoliku političku ponudu na Kosovu, mirnu tranziciju vlasti i relativno miran izborni proces. Ovo ne znači da je sve idealno, ali bih veoma volela da vidim nešto slično u Srbiji. S druge strane, dijalog sa Srbijom veoma polarizuje političku scenu i društvo u celini. To gura mnoge progresivne snage ka desnom populizmu i to je jedan od važnih razloga zašto je plan EU važan u širem smislu za oba društva. Reforme su, nažalost, spore, pogotovo u sektoru pravosuđa i energetike. Voleli bismo da vidimo opipljivije rezultate i kad se radi o odnosu prema manjinskim pravima, kao i implementaciji ustavne presude o vraćanju zemlje manastiru Visoki Dečani.
