Krađa Milana Koprivice unapred je bila osuđena na neuspeh. Bilo je to mnogo novca za nejaka pleća aktera krađe i njegovih drugova. I iskusniji lopovi, ukoliko nisu timski organizovani s potpunom logističkom podrškom, teško da bi izdržali veliki teret ukradenog novca
Mesto krađe…
Milan Koprivica (24), vozač Delta banke koji je ukrao 5,6 miliona eura i bio ubrzo uhvaćen, nije planirao krađu niti je iko znao da će se on odlučiti na taj korak. Jednostavno, našao se nenadano u takvoj situaciji, zapravo u iskušenju kome nije mogao da odoli. Sedeo je za volanom automobila pretovarenog devizama, ali nije tačno znao koliko ih ima. Po svemu sudeći, takvu šansu da dođe do tolikih para nikad nije imao, mada je i ranije prevozio novac. U tom trenutku niko nije motrio na njega niti je obraćao pažnju. Kresnuo je motor, pri izlasku iz podzemne garaže nehajno dobacio čuvaru koga je poznavao „odoh da natočim gorivo“ i bez žurbe napustio sedište Delta banke. Najvažniji deo posla obavio je gotovo savršeno, onako kako bi profesionalni kradljivci mogli samo da požele: bez frke, gužve, jurnjave i pucnjave.
…i akter: Milan Koprivica
Tog jutra 6. marta Koprivica je u pratnji dva policijska automobila s petoricom šabačkih policajaca iz poslovne jedinice Delta banke u Šapcu dovezao novac u podzemnu garažu zgrade Genexa na Novom Beogradu. Njegov suvozač, radnik obezbeđenja Delta banke, i jedan radnik trezora su deo novca, tačnije 20 miliona maraka iz garaže, odnosno iz automobila odneli u banku, dok su policajci gledali svoja posla budući da isprativši novac od Šapca do garaže nisu imali obavezu daljeg obezbeđenja pošiljke. Kad su se suvozač i radnici Delta banke vratili u garažu po deo eura, Koprivice, automobila i novca nije bilo. Čekali su malo dok Koprivica „natoči gorivo“ a onda digli uzbunu.
ČUDESNOPARKIRALIŠTE: Iste večeri u TV vestima, a sutradan i u novinama vest o krađi bila je objavljena u udarnim emisijama i na prvim stranama. Ljudi su različito reagovali: počev od smeha do sumnje da je krađa obavljena u dilu, ili s ljudima iz Delta banke ili s policijom. Malo ih je verovalo da je reč o mladom amateru srećne ruke, bar u prvoj fazi krađe. Neki su se setili lažne pljačke na istom mestu u avgustu prošle godine kad je tadašnji direktor jedinice Delta banke u Subotici Mile Radulović inscenirao pljačku na parkingu u Novom Beogradu tvrdeći da su mu dvojica maskiranih razbojnika odneli devize koje je iz Subotice dovezao u centralnu banku: 130.000 maraka, 350 australijskih dolara, 3867 šilinga, 495 kanadskih dolara, 560.000 lira i neku siću guldena. Nekoliko dana kasnije Radulović je uhapšen. Deo „opljačkanog“ novca nađen je u njegovoj mašini za pranje veša, a sa 53.000 maraka namirio je dug. Nešto je potrošio i na kupovinu TV prijemnika i filtera za vodu na svom bazenu. Pominjala se i otmica vlasnika Delta banke Milorada Miškovića u aprilu prošle godine. Navodno, Mišković je kidnaperima svoj otkup platio sedam miliona maraka, ali ni do danas o detaljima otmice i otkupa nije hteo da govori. Policija je osumnjičila petoricu naših građana, uhapsila ih i držala u pritvoru tvrdeći da su oni otmičari. Na kraju ih je pustila jer nije bilo dokaza. Jedan od njih, Dušan Spasojević, najavio je tužbu protiv države i dodao: „Nemoj da ja pričam šta smo mi sve učinili po nalogu sadašnjih vlasti. Pravi otmičari slobodno se šetaju ulicama.“ Naravno, od tog trenutka niko ih više nije ni pomenuo.
Sumnju da nešto nije u redu s pratiocima novca potvrdila je i Branislava Kolundžić zadužena za odnose s javnošću u Delta banci. Bila je to divna prilika da se istakne: „četiri policajca zadužena za transport novca dozvolila su da Koprivica pobegne sa 5,6 miliona eura“, saopštila je novinarima napominjući da je MUP fakturisao Delta holdingu 3,5 miliona dinara za usluge pri obezbeđivanju transporta novca. Zanimljivo je da policajci koji su ostali u garaži nisu bili obavešteni da, pored 20 miliona maraka odnetih u trezor, u automobilu koji je vozio Koprivica ima još novca. Videli su da su marke dopremljene do trezora i tu je za njih bio kraj posla. U to vreme Koprivica je hitao ka Zemun Polju kod dede njegovog druga Danila Jovanovića s kojim je novac iz automobila pretovario u Jovanovićev audi 80. Zatim su pozvali svog druga Marka Milovanovića i zajedno u Beogradu sakrili 2,410.000 eura, a ostatak ostavili u gepeku audija.
PETMINUTASLAVE: Policija im je uveliko bila na tragu, najviše zahvaljujući neopreznosti Milana Koprivice koji je koristio svoj mobilni telefon. Iz Koprivičinog razgovora sa svojim prijateljima policija je saznala da su se sva trojica uputili u selo Brekovo, 25 km od Arilja, u kome živi Milovanovićev deda. Obavešteni gde se nalazi Koprivica, policajci iz Užica uhapsili su ga sa svih 3,190.000 eura. Takođe su našli i ostatak koji je bio sakriven u Beogradu. Veliki trenutak trijumfa policija je zabeležila i petominutnim video-snimkom hapšenja Koprivice. Policajci u Beogradu 9. marta uhapsili su i Danila Jovanovića i Mirka Milovanovića kojima je istražni sudija, kao i Koprivici, odredio pritvor od mesec dana.
Sve u svemu, krađa je unapred bila osuđena na neuspeh. Bilo je to mnogo novca za nejaka pleća aktera krađe i njegovih drugova. I iskusniji lopovi, ukoliko nisu timski organizovani s potpunom logističkom podrškom, teško da bi izdržali veliki teret ukradenog novca. Biće zanimljivo šta će trojica mladića reći u istrazi i na suđenju. Prema nekim saznanjima, nameravali su da se domognu Crne Gore što bi za njih samo prividno bilo bezbednije, budući da, kako reče doskorašnji načelnik beogradskog SUP-a Branko Đurić, srpski MUP bolje sarađuje s Dominikanskom Republikom nego sa crnogorskom policijom koja odbija svaku zajedničku akciju. Međutim, može se zamisliti kakve bi se ajkule iz bratske nam Republike ustremile na nenadani plen, te se postavlja pitanje da li bi uopšte trojica amatera lopova izvukla živu glavu. Ovako, Koprivica će najverovatnije biti optužen za tešku krađu (od jedne do deset godina) a njegovi drugari za saučesništvo. A sve zahvaljujući Koprivičinoj brzopletoj odluci. Što se tiče policije, nema nikakvog razloga za trijumf. Isuviše je to bio lak posao i za mnogo nesposobnije. Zato saopštenje MUP-a da je od tri velike pljačke eura u Evropi rasvetljena jedino ova kod nas zvuči smešno jer su one dve počinili očevidno profesionalci, a kod nas parama zaluđeni, takoreći klinac, bez ikakvog iskustva.
Vozilo, puške, sajla i trezor
Iako se transporti novca u visoko razvijenim zemljama obavljaju prema striktno utvrđenim pravilima i s maksimalnim obezbeđenjem, pljačke ni tamo nisu retkost. U nekim bankama koje nemaju podzemne prolaze do trezora, specijalna blindirana vozila s naoružanim čuvarima donose novac tako što se u tačno određeno vreme automobil zaustavlja ispred banke čiji takođe naoružani stražari zaustave kretanje pešaka trotoarom pored zgrade. Nekoliko njih sa oružjem zauzimaju mesta pored ulaznih vrata u banku motreći pomno na sve strane spremni da u svakom trenutku reaguju na eventualan pokušaj pljačke. Tada iz transportnog vozila izlazi jedan od pratilaca novca, dok njegove kolege ostaju u automobilu i kroz otvore poput puškarnica prate razvoj isporuke, takođe spremni da dejstvuju oružjem. Liči to na snimanje filmske scene, građani se zaustavljaju i ćutke posmatraju šta se događa. Pratilac novca koji je izašao otvara kapak na bočnoj strani transportnog vozila iz koga izvlači sajlu s kukom na kraju i vuče je preko trotoara u banku sve do ogromne kase u koju zakačinje kuku zatežući sajlu. Potom se vraća do vozila, vadi metalni sanduk s novcem montiran tako da visi o sajlu od koje se ne može odvojiti i vuče ga sve do kase. Tek tada službenici banke vade novac iz sanduka i slažu ga u kasu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vučiću niko ne veruje, nema iskrenog saveznika koliko god se grlio i cmakao sa svetskim liderima. Provaljen je odavno, ali je prolazio nekažnjeno pa umišlja”, kaže za “Vreme” spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Pričali smo o zlim vremenima u svetu i snalaženju Srbije u njima
Opšta korupcija i napredovanje podobnih i nekompetentnih obesmišljava pojam poštenja i znanja. Poštenje postaje nešto što je čak pomalo i komično, i svakako arhaično. Potom, ako se potčinjavanje, strah i lojalnost pretvore u nešto što garantuje lični napredak – logično je da kritičko razmišljanje i sloboda mišljenja predstavljaju nešto što je opasno i nepoželjno, infantilno. Ako se sve počne meriti po materijalnom bogatstvu, ko šljivi pravdu i socijalnu jednakost, a tek solidarnost
Život u rasturenom društvu (2): Zoran Pavlović, profesor socijalne psihologije
Razna istraživanja pokazuju da je interpersonalno poverenje u Srbiji među najnižima u Evropi. Evropsko društveno istraživanje (ESS) od pre par godina pokazalo je da je poverenje u političare i političke partije u Srbiji među najnižima od 29 država koje su u njemu učestvovale. Sasvim precizno, po izraženosti poverenja u političare i političke partije Srbija je treća otpozadi (na 27. od 29 mesta)
O vladajućoj atmosferi u Srbiji za “Vreme” govore profesor psihologije Dragan Popadić u Beogradu i docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Mina Điković
Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju mediji u zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, od političkog uticaja i pritisaka preko ekonomske nestabilnosti do pretnji po slobodu izražavanja. I to je samo početak. Da li su mediji u nekim državama gori od drugih? Ili su uslovi u kojima oni funkcionišu negde samo prividno bolji
Bivši predsednik Boris Tadić manuo se ćoravog posla u srpskoj opoziciji i preuzeo masno plaćenu poziciju u kineskoj kompaniji. Ispada da je sve vreme propovedao vodu, a pio vino
„Otvaranje" nove glavne autobuske stanice u Beogradu bio je još jedan fijasko gradonačelnika Aleksandra Šapića, znak da ga je imenjak mu Vučić „pustio niz vodu" i da je u sukobu dvojice bivših funkcionera Demokratske stranke pobedu odneo Goran Vesić
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!