(Ne)moguća misija

Od stalnog dopisnika iz Brisela

Više od deset meseci trajale su porođajne muke, ali beba je konačno došla na svet: od utorka, 9. decembra, Evropska misija za vladavinu prava na Kosovu, od milja nazvana Euleks, počela je sa radom. Dok ovaj tekst nastaje, oko hiljadu i po međunarodnih policajaca, pravnika i carinika raspoređuje se po policijskim stanicama, sudnicama i carinskim prelazima širom Pokrajine, a putevima krstare četvorotočkaši sa kojih su dan ranije skinute oznake Ujedinjenih nacija, i zamenjene novim, sa žutim zvezdama na plavom polju. Euleks, koji je proteklih meseci bio predmet žestokih rasprava u četvorouglu Njujork–Brisel–Beograd–Priština, predstavlja najambiciozniju i najobimniju misiju u istoriji Evropske unije, a na kocki nije samo stabilnost Kosova i Balkana, već i dugoročna sposobnost EU da utiče na situaciju u svom neposrednom okruženju.

MUKE PO MATEJU: Mada se ideja o tome da se deo nadležnosti Unmika dodeli robustnoj evropskoj misiji na Kosovu dugo krčkala po briselskim i inim hodnicima i kancelarijama i detaljno opisana u planu Martija Ahtisarija, formalno je začeta odlukom Evropskog saveta od 4. februara ove godine. Od početka je naišla na žestoka osporavanja, kao, uostalom, i ceo plan, koji uprkos naporima zapadnih sila nikada nije zvanično usvojen. Prva prepreka nalazila se u Njujorku, odakle je trebalo da stigne formalno odobrenje za Euleks u obliku nove rezolucije Saveta bezbednosti, koja je istovremeno trebalo da ozvaniči i nezavisnost Kosova. Ispostavilo se, međutim, da je takvu rezoluciju bilo nemoguće progurati zbog otpora Rusije, koja se istom žestinom suprotstavljala kako nezavisnosti tako i bilo kakvoj promeni mandata Unmika.

Druga tačka otpora bila je u Beogradu, gde je vlada Vojislava Koštunice ne samo odbijala da razgovara o Euleksu, već je podstakla lidere kosovskih Srba, pogotovo onih iz Mitrovice, da unapred žigošu buduću misiju kao okupatorsku i zaprete opštenarodnim otporom ukoliko EU pokuša da uspostavi prisustvo na severu Kosova. Koštunica je misiju EU, naročito nakon što je većina članica Unije priznala nezavisnost, video kao pokušaj uvođenja Ahtisarijevog plana na mala vrata i finalni rez u procesu odvajanja Kosova od Srbije.

Tek promenom vlasti u Beogradu nakon majskih izbora počeli su da se stiču uslovi za početak rada Euleksa. Nova vlada zauzela je fleksibilniji stav, ali uz izvesne uslove, od kojih su najvažniji bili da misija bude statusno neutralna i da se nigde ne pominje Ahtisarijev plan. Ovi uslovi (takozvanih šest tačaka) formalno su ispunjeni u tekstu pisma kojim je generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun, zaobilazeći Savet bezbednosti, ovlastio Euleks da preuzme nadležnosti Unmika kada je reč o policiji, sudstvu i carini.

Ali, taman kada je izgledalo da su sve prepreke otklonjene, pobunila se Priština, gde je jednodušno ocenjeno da tako koncipirana misija ugrožava nezavisnost Kosova. Usledila je intenzivna kampanja prijateljskog ubeđivanja, tokom koje su evropski i američki zvaničnici naizmenično pretili i umiljavali se kosovskom premijeru Hašimu Tačiju i predsedniku Fatmiru Sejdiju. Tek nakon brutalne poruke francuskog ministra spoljnih poslova Bernarda Kušnera Albancima „da ne zaborave ko su im prijatelji“ i uveravanja američkog izaslanika Danijela Frida da će Ahtisarijev plan biti sproveden, a Kosovo ostati nezavisno, Tači i Sejdiu su nevoljko dali zeleno svetlo. Iako se jedan deo prištinske opozicije još uvek protivi misiji, kao i neki srpski lideri sa Kosova, politički problemi sa Euleksom su razrešeni. To, međutim, nipošto ne znači da će odsad stvari teći glatko.

DUPLE KOMANDE: Tokom celog opisanog diplomatskog manevrisanja u dobrom delu javnosti, kako srpske tako i kosovske, zapostavljeno je pitanje suštinske svrhe Euleksa, a to nije vladanje Kosovom, već uspostavljanje vladavine zakona na teritoriji na kojoj u ovom trenutku vladaju pre svega zakoni mafije i krvne osvete. Zvanično, misija je tu da „nadgleda, pomaže i savetuje kosovske vlasti u uspostavljanju pravne države“, ali u stvarnosti, ona daleko prevazilazi tu ulogu. Uvođenje oko hiljadu i po naoružanih policajaca (koliko bi trebalo da bude raspoređeno do kraja misije) bitno menja situaciju na terenu, pogotovo ako se ima u vidu da kosovske vlasti nad tim kontingentom neće imati praktično nikakvu kontrolu.

Za sada, iz Evropske unije stižu umirujuće izjave. Tako je šef Euleksa Iv de Kerambon izjavio da će vlasti Kosova „čvrsto ostati u vozačkom sedištu“ i da će se Euleks ograničiti na skromnu ulogu suvozača i, po potrebi, instruktora. Vrlo sličnu izjavu dao je i Piter Fajt, koji kao specijalni izaslanik EU na Kosovu takođe ima ključnu ulogu u rukovođenju Euleksom. S druge strane, portparol Euleksa u Briselu Jiri Las sasvim otvoreno kaže da se Euleksovi policajci, u slučaju potrebe, neće ustezati da hapse ni članove Tačijeve vlade. „Ukoliko dođe do bilo kakve situacije u kojoj policija Kosova ne može ili neće da deluje, to će činiti Euleks, bez obzira na to o kome je reč“, kaže Las za „Vreme“. „Isto važi i u slučaju ugrožavanja bezbednosti etničkih manjina.“ U slučaju ozbiljnog otpora, dodaje on, Euleks može da računa i na podršku šesnaest hiljada vojnika NATO-a. Komanda nad policijom poverena je Rajneru Kinu, iskusnom policajcu koji je dugo radio u Bosni i Makedoniji, a pre toga je bio glavni inspektor u Diseldorfu.

Od Euleksa se takođe očekuje da na Kosovo uvede pravosudni sistem, koji od 1999. godine praktično ne postoji. Za tu svrhu, na Kosovo ovih dana stiže oko četrdeset sudija i dvadesetak tužilaca, što verovatno neće biti dovoljno, ali predstavlja početak. Sem toga, sedamdeset uvežbanih čuvara ima zadatak da uvede kakav-takav red u kosovske zatvore, u kojima trenutno vlada haos ništa manji nego van zidina.

I konačno, treća i politički najosetljivija komponenta Euleksa je carina, oko koje je u diplomatskim pregovorima bilo prilično natezanja, jer direktno dotiče bolno pitanje suvereniteta. Las ističe da će Euleksovi carinici od prvog dana biti prisutni na „administrativnoj granici“ sa Srbijom, ali da za početak neće kontrolisati putnike, nego će samo posmatrati situaciju i deliti informativne letke sa opisom misije.

Nakon svega, jasno je da nominalni vozač neće imati mnogo kontrole nad kosovskim automobilom. U stvari, nastavljajući Kerambonovu analogiju, moglo bi se reći da se dolaskom Euleksa uvode duple komande, kao na trenažnim vozilima u kojima instruktor u svakom trenutku može da blokira grešku vozača.

PRAVDA ILI PROPAST: Vreme će pokazati da li će Euleks biti u stanju da uvede pravni poredak na području na kome su prethodno spektakularno omanule Osmanlije, Srbija i tri Jugoslavije. Za sada se može reći da je misija mnogo bolje osmišljena nego Unmik, koji će u istoriju verovatno ući kao jedna od najneuspešnijih administracija bilo kad i bilo gde. U poređenju sa Kosovom, čak i Bosna izgleda kao primer dobro uređene države, etničke sloge i multikulturalnosti.

Potencijalne prednosti Euleksa su što je u njemu uposleno prilično mnogo ljudi koji dobro poznaju situaciju na terenu i koji su ranije radili na Kosovu, u okviru diplomatskih predstavništava ili unutar Unmika. Za razliku od Unmika, međutim, članovi misije nisu po kvotama delegirani od svojih vlada, već su angažovani nakon rigorozne individualne selekcije, što bi trebalo da obezbedi bolje kadrove i smanji problem dvostruke lojalnosti. Sem toga, Euleks ima i jaku neevropsku komponentu (pored kadrova iz EU, angažovan je i priličan broj Amerikanaca, Turaka, pa i Hrvata) što pojačava međunarodni legitimitet misije.

S druge strane, Euleks će neminovno ući u koliziju sa postojećim poretkom na Kosovu, koji se više nego bilo gde drugde na Balkanu zasniva na kriminalu, korupciji, nepotizmu i nepisanom kanonu Leke Dukađinija. Od ljudi koji iz takvog poretka crpu moć i bogatstvo teško se može očekivati da bez borbe napuste pozicije u ime apstraktnog sna o Evropi, tako da je, i pored toga što je prvi dan Euleksa na Kosovu protekao mirno, samo pitanje trenutka kada će misija proći kroz vatreno krštenje.

Nezvanično, u Briselu tvrde da znaju s kim imaju posla, i da su u proteklih devet godina mnogo naučili o Kosovu i tamošnjem življu. „Ne samo što situacija na Kosovu utiče na ostale zemlje zapadnog Balkana nego smo bolno svesni da se tamo nalaze koreni organizovanih kriminalnih grupa koje divljaju širom EU“, kaže jedan evropski funkcioner.

Euleks se, dakle, ispostavlja kao gigantski eksperiment od kog zavisi mnogo više od stabilnosti regiona: u pitanju je ništa manje nego kredibilitet Evropske unije. Ukoliko ovaj eksperiment uspe i na Kosovu zavlada kakav-takav pravni poredak, svima na Balkanu biće bolje; ako ne uspe, EU će praktično izgubiti mandat za ozbiljnog igrača na svetskoj političkoj sceni. Stoga bi svako ko veruje u evropski projekat – a takvih, sudeći po anketama, u Srbiji ne manjka – trebalo da stisne palčeve za Euleks.