(Ne)ljudi bez lica

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i šef novosadskog dopisništva agencije Beta Dinko Gruhonjić bio je nedavno meta napada učesnika foruma na sajtu internacionalne neonacističke organizacije Stormfront. Šta je to Gruhonjić „zgrešio“, što je mlade srpske neonaciste isprovociralo da mu zaprete smrću, objave njegovu kućnu adresu i imena članova njegove porodice? Kratak odgovor glasi: ništa. Dovoljno je preleteti preko stranica ovog internet foruma i uvideti da je, da bi vas njegovi učesnici „uzeli na zub“, dovoljno da nemate „tipično srpsko“ ime i prezime. Osim toga, Gruhonjiću se još stavlja na dušu i to što je podneo tužbu protiv Gorana Davidovića, koji se ljuti i preti tužbama svima koji ga zovu Firer.

Davidović, inače lider neformalnog udruženja Nacionalni stroj, uporno se brani od optužbi da je ovo udruženje neonacističko, iako je u njihovom programu, između ostalog, izričito naglašeno da se protive mešanju rasa i da rade u službi zaštite bele rase. Gruhonjić ga tuži zbog narušenog ugleda, časti i prava ličnosti, odnosno zbog uvreda koje je izneo na njegov račun u svojoj knjizi Slučaj Nacionalni stroj. Davidović u svojoj knjizi Gruhonjića naziva „novinarom-propagandistom koji radi za određene obaveštajne službe neprijateljske našem narodu i državi“, bavi se pitanjem njegove nacionalne pripadnosti, licitirajući da li je Hrvat, Musliman ili nešto drugo, dovodeći njega i njegovu porodicu u vezu sa ustašama i „handžar divizijama“ i dovodeći u pitanje Gruhonjićevo pravo ime.

Nažalost, niti je Gruhonjić jedini kome ovdašnji neonacisti upućuju pretnje, niti je Stormfront jedini sajt na kom se okupljaju. Međutim, ako je suditi po stilu pisanja, temama i sadržaju poruka, na svim ovim virtuelnim okupljalištima učestvuju, uglavnom, isti ljudi. Iako pažljivo skrivaju sopstvene identitete, otvoreno se predstavlaju kao nacional-socijalisti. Žele da povrate „našu zemlju našem narodu“ jer „slobodan duh u slobodnoj otadžbini rađa duh zajedništva“. Na beskonačnom spisku onih koji im smetaju nalaze se Romi, Jevreji, Muslimani, Amerikanci, homoseksualci, narkomani, demokratija, novi svetski poredak… Po sopstvenom priznanju, vole tuče, pivo i oružje.

SPISAK: Najposećenija tema na Stormfrontu oko koje se svojevremeno podigla prašina u javnosti, jeste ona na kojoj se nalazi spisak Jevreja u Srbiji. Pre dve godine, vest o ovom spisku uznemirila je domaću javnost, pošto su se pored imena i prezimena, na internetu mogle naći i fotografije i adrese. Tema još uvek stoji, ali joj je koncept izmenjen. Gotovo da nema javne ličnosti u Srbiji čije se prezime ne završava na –ić, a da se nije našla na ovoj listi, bez obzira na to kog je porekla ili nacionalnosti. Svi oni čija prezimena u korenu sadrže nešto što bi moglo zazvučati „jevrejski“, automatski su „osumnjičeni“, tako da bi društva sa Stormfronta trebalo da se paze svi Isakovići, Avramovići, i slično.

Iako je moguće da jedna nacistička grupa organizuje okupljanje u centru Beograda, kao što je to bio slučaj 24. marta ove godine kada su pripadnici Nacionalnog stroja na Trgu Republike obeležavali godišnjicu NATO bombardovanja, čini se da kod ovdašnjih neonacista ipak postoji neka svest o tome da bi ono što rade moglo da podleže krivičnoj odgovornosti. Oni se relativno često okupljaju, organizuju koncerte, proslave rođendana Adolfa Hitlera, srpske Nove godine. Fotografije sa ovih okupljanja uredno su postavljene na njihovim sajtovima. Međutim, na svim fotografijama zamagljena su lica učesnika ovih događaja. Jedini pripadnik nekog od ovih udruženja čiji je lik poznat javnosti jeste Goran Davidović, dok ostali brižljivo skrivaju svoje identitete.

Nakon što je šira javnost upoznata sa time da internetom kruži spisak sa imenima i adresama Jevreja u Srbiji, sa foruma su brže-bolje uklonjene adrese. Povremeno se javi poneki neupućeni učesnik sa pitanjem gde su nestale i zašto ih nema. Odgovor administratora foruma kratak je i jezgrovit: „A šta će ti adrese?“ Pitanje bi bilo logično i na mestu samo kada bi iza njega sledilo drugo: a šta će vam, uopšte, spisak?

No, iako adresa nema, učesnici neonacističkih foruma s vremena na vreme kroz svoje poruke provuku da znaju gde živi neko ko im nije po volji. Otvoreni pozivi na nasilje retko se pojavljuju, ali se zato detaljni opisi onoga što bi neistomišljenicima trebalo raditi „kad bi ovo bila pravilno uređena država“ – podrazumevaju. Od onoga što oni podrazumevaju pod pravilno uređenom državom, normalnom svetu diže se kosa na glavi. Konkretno, u programu jednog od ovih udruženja stoji: „Puno građansko pravo, kao svest nacionalne odgovornosti, mogu imati samo lojalni državljani naše zemlje, koji su pripadnici bele arijevske rase, dok bi državljani nebele rase i rasno mešani imali određeni status i ograničena prava.“

ŠTRUMPFOVI I HOBITI: Za učesnike ovakvih foruma i pripadnike udruženja kao što su Nacionalni stroj, Krv i čast ili Rasni nacionalisti – Rasonalisti, nacionalsocijalizam jeste način života. Uz određene stavove i ideologiju idu i odgovarajuća muzika, filmovi i literatura. Pored već uobičajenih Protokola sionskih mudraca, Hitlerove Mein kampf i dela Fridriha Ničea, u obaveznu lektiru srpskih neonacista i rasista spadaju i dela Osvalda Špenglera, Juliusa Evole i Edgara Stila. Od popularnijih pisaca, nacistima su naročito dragi Džek London i Dž. R. R. Tolkin. Ima tumačenja da su obojica imali kontroverzne političke stavove, što samo dodatno inspiriše „forumaše“ da puste mašti na volju i u njihovim delima pronađu niz „dokaza“ za to da su bili nacisti. Konkretno u Tolkinovom slučaju, dokazi se kriju u Gospodaru prstenova: „Ако znate da Tolkin Orke opisuje kao crnokože sa dugim visećim rukama i sa širokim nozdrvama, jasno je da su to crnci. Jahači iz Rohana su u stvari germansko pleme, dok su vilenjaci arijevski ideal. Ako Hobitima oduzmete njihova velika stopala i vidite da su oni oniža širokoglava rasa, smeđokosa i sa braon očima jasno je da je reč o alpinskom tipu euroarijevske rase“, kaže jedan forumaš u „antropološkoj“ analizi.

Naviknuti na skrivanje i aktivnosti u ilegali, ovi istomišljenici svuda vide subverzivnu delatnost, pa tako svetu otkrivaju veliki istinu da je crtani film „Štrumpfovi“ smislio neko „njihov“: „Crtani film ‘Štrumpfovi’ su, u stvari, produkt nekog od naših propagatora, ideje su provučene indirektno i u zamaskiranoj formi. Zapazite sledeća podudaranja: boja Štrumpfova je plava. Koju boju krvi imaju arijevci – plavu. Svi su slični – jedan narod. Imaju idealno društvo gde svako radi ono za šta je najviše sposoban. Imaju jednog vođu koji je najbolji od njih i koga svi slušaju.“ Autorka ove poruke pronalazi još niz sličnosti: dok je Veliki Štrumpf zapravo Adolf Hitler, a glavni negativac u ovom crtanom filmu Gargamel, po njenom mišljenju, likom neodoljivo podseća na Jevrejina. Njegov mačor se zove Azrael, a Gargamel želi da Štrumpfove pretvori u zlato.

„NE PISMENOST„: Uprkos tome što se prosvećeniji članovi neonacističkih foruma trude da ostalim preporuče što više literature i što svi uporno insistiraju na pisanju ćirilicom, u odnosu na one koji znaju pravilno da rasporede tačke i zareze, mnogo su brojniji oni koji „sumljaju“ i „predpostavljaju“. Zatim slede oni koji žale što u Srbiji nije dozvoljeno slobodno nošenje „oružija“, već je potrebna „specialna“ dozvola, jer, kad bi situacija bila drugačija, oni bi, tako naoružani, mogli „da se šetaju okolo neprijateljskih kuća“. Pojedine poruke su nepravilno napisane sa takvom doslednošću da je nemoguće ne zapitati se da li je autor namerno tako uradio. Na jednom od foruma, administratori su, valjda očajni zbog nepismenosti učesnika, uz svaku temu postavili link za veb sajt na kom se nalazi pravopis srpskog jezika.

Ovakvih i sličnih, u najmanju ruku bizarnih detalja, na sajtovima i forumima neonacističkih udruženja ima mnogo. Kad autori ne bi povremeno napuštali virtuelni prostor kako bi nekoga zastrašili ili pretukli, ostatak sveta mogao bi od srca da se smeje njihovoj gluposti.