Nekom na žalost, nekom na radost

Narodni poslanici su se prethodnih dana bunili što je predlog Zakona o budžetu za narednu godinu (ponovo) poslat u Skupštinu prekasno, daleko nakon datuma predviđenog Zakonom o budžetskom sistemu (trebalo je 1. novembra); bunili su se što je objavljen u pdf formatu, a ne u Excel tabelama, a bunili su se i što je u štampanoj verziji od skoro 800 strana uglavnom korišćen „nevidljiv“ i nečitljiv font „dva“.

No, neće imati mnogo vremena da govore o tome u Skupštini: prema poslednjim informacijama, a što će građani saznati u sredu, kada ovaj broj „Vremena“ ode u štampu, vladajuća većina će objediniti Zakon o budžetu sa još 30 drugih novih zakona i izmena zakona, što znači da praktično i neće biti bilo kakve suštinske rasprave o najvažnijem zakonu.

ZBRKA OKO PDV A: No, šta će zapravo doneti budžet za 2018? Ukratko, nizak fiskalni deficit, smanjene izdatke za plaćanje kamata, povećane rashode za kapitalne investicije, smanjenje budžeta za nezavisne institucije, a povećanja budžeta za MUP, Ministarstvo odbrane i BIA, na primer.

Krenimo redom: ukupni fiskalni deficit je planiran na 28,4 milijarde dinara, odnosno 0,6 odsto BDP a. Kako je ministar finansija Dušan Vujović rekao 4. decembra na (zanimljivoj) sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, realni rast BDP a u 2017. biće dva odsto, u 2018. se predviđa realni rast od 3,5 odsto, i procena je da će na kraju 2017. godine država imati suficit od 0,7 odsto BDP a.

Budžetom za 2018. predviđeno je da ukupni prihodi i primanja iznose 1.178 milijardi dinara, od čega će najveći deo doći od poreza, i to najviše od PDV a: planirana je ukupna naplata od 988,6 milijardi dinara iz svakovrsnih poreza, od čega 503,4 milijarde od poreza na dodatu vrednost.

No, tu se javlja i prva zanimljivost: prethodnim planom budžeta, koji je donet krajem 2016. godine, bilo je predviđeno da u ovoj, 2017. godini ukupna naplata PDV a bude 466 milijardi dinara. Prema poslednjim podacima Ministarstva finansija, naplata PDV a u periodu januar-septembar 2017. iznosila je 356,1 milijardu dinara, dakle, za tri četvrtine godine naplaćeno je otprilike tri četvrtine planiranog PDV a. U obrazloženju prihoda i primanja budžeta (u samom predlogu Zakona o budžetu za 2018) procenjuje se da će naplata PDV a iznositi 480 milijardi.

Međutim, ono što se menja u značajnoj meri jeste struktura PDV a – za 2017, planiran je prihod od 106 milijardi od PDV a u zemlji i 357 milijardi od naplate PDV a iz uvoza. U budžetu za 2018. ova struktura prihoda je izmenjena – iako je planiran prihod od PDV a veći za skoro osam odsto (503,4 naspram 466 milijardi), prihod od PDV a iz zemlje planiran je na 75,5 milijardi dinara, dakle, za skoro 30 odsto niže nego u planu za 2017. Sa druge strane, plan za naplatu PDV a iz uvoza otišao je na 425 milijardi.

Kako piše u predlogu budžeta, povraćaj PDV a je bio manji od očekivanog, pre svega kao rezultat temeljnih kontrola. Može se očekivati da će dug države za povraćaj PDV a (koji je krajem oktobra, prema rečima Ane Brnabić, iznosio 33 milijarde dinara) biti isplaćen u 2018, te da će to dovesti do smanjenja prihoda od PDV a iz zemlje.

Podsetimo, Ana Brnabić je u Skupštini 26. oktobra, odgovarajući na poslanička pitanja, izjavila da država nema problem sa isplatom povraćaja PDV a jer je u suficitu od 80 milijardi, pa eto, čak i da sutradan isplati sav dug, opet će biti u suficitu od 50 milijardi.

Međutim, u ovu računicu se ne uklapaju poslednji podaci koje je izneo Aleksandar Vučić. On je u petak, 1. decembra, izjavio da je u novembru deficit bio 3,5 milijarde dinara, da je vraćeno 23 milijarde duga za povraćaj PDV a i da je ukupni kumulativni suficit do kraja novembra oko 75 milijardi dinara. Sličnu brojku o suficitu – 76 milijardi – ponovio je i ministar Vujović u Skupštini u ponedeljak. Međutim, ostaje pitanje: o kakve onda 23 milijarde vraćenog povraćaja PDV a je govorio Vučić 1. decembra?

PLANOVI I REALIZACIJA: No, preterano zalaženje u to šta je Vučić rekao, šta je mislio da kaže, a šta je zapravo istina ne bi nas odvelo daleko. Pogledajmo šta dalje piše u budžetu: jedna od velikih promena jeste znatno uvećanje kapitalnih izdataka, sa 94,2 milijarde na planirane 128,2 milijarde u 2018. Ovo – u teoriji – znači da bi trebalo da se polagano stiču uslovi za veći privredni rast ukoliko se sa rastom kapitalnih izdataka bude nastavilo. Ali, poslušajmo ministra Vujovića od ponedeljka, sa rasprave na Odboru: „Mi pravimo iskorak u obezbeđivanju sredstava, očekujući da će naš kapacitet u planiranju i izvršenju projekata biti dovoljno moćan da ova sredstva na pravi način pripremi, realizuje i dovede do razvojnih rezultata koje svi očekujemo. Ovo će biti samo delimičan uspeh ukoliko u realizaciji ministarstva, koja su glavna za realizaciju kapitalnih projekata, ne uspeju da pripreme dobre projekte, da organizuju operativu, završe te projekte, povuku sredstva i dovedu te investicije do funkcije koje su im namenjene.“

Dakle, u prevodu, ministar finansija je poručio što ministarstvima, što javnim preduzećima – evo vam pare, da vidimo znate li šta ćete sa njima.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, opšta ocena ovog budžeta je pozitivna „jer sadrži mali planirani fiskalni deficit za sledeću godinu, a to je dobro zato što će omogućiti smanjivanje javnog duga u odnosu na BDP, i samim tim, uštede po osnovu troškova kamata u narednim godinama mogu da se upotrebe za neke druge, produktivne svrhe. On kaže i da je dobar znak to što se planira povećanje javnih investicija u narednoj godini, uz jedno „ali“: „Ipak to treba dovesti i pod znak pitanja, zato što se to planiralo i prethodnih godina, a nije se događalo. To se ponavlja iz godine u godinu i očigledno je da bi morale da se izvrše određene promene u javnim preduzećima koja upravljaju tim projektima, možda i u ministarstvima koja su nadležna za investicije, tako da je efikasnost države u tom segmentu vrlo niska.

Pitanje oko investicija jeste i da li je dobro da se stalno sklapaju aranžmani koji podrazumevaju da strane kompanije imaju veliko ili većinsko učešće u realizaciji projekata. Bilo bi bolje da platimo za jedan procentni poen veće kamate, a da ipak naše firme imaju dominantno učešće ili da se na tenderu biraju izvođači projekata“, kaže Arsić.

foto: nenad đorđević / fonet

DOBITNICI I GUBITNICI: Na istoj sednici skupštinskog Odbora u ponedeljak govorio je i prof. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. On se pohvalno izrazio o povećanju javnih investicija – sa procenjenih 2,9 u 2017. godini na 3,6 odsto BDP a u 2018: „To je značajno povećanje i u odličnom pravcu, na srednji rok to bi trebalo 2019. i 2020. da se podigne na 4,5 odsto BDP a, što znači da sav budući fiskalni prostor treba na to iskoristiti. Što se tiče upotrebe tih investicija, najveći deo je otišao u fizičku infrastrukturu, to je dobro, odlično, to podstiče privredni rast na srednji rok, a privrednu aktivnost odmah. Ono što je minus, jeste da je nedovoljno investicija otišlo u zdravstvo, školstvo i zaštitu životne sredine, što u osnovi znači lokalna infrastruktura, a primećujemo s druge strane ogromno povećanje u Ministarstvu odbrane i MUP u.

Ono što se u budžetu ne vidi jeste na šta ta povećanja, velika povećanja u MOD i MUP odlaze – mi mislimo da bi to trebalo da bude transparentnije, da narodni poslanici to vide, saznaju i o tome odlučuju, pogotovu što je pitanje da li je to najbolja raspodela ako vidimo da zdravstvo, školstvo i zaštita životne sredine, znači kanalizacija, vodovod, smeće, voda za piće su u jako lošem stanju“, rekao je Petrović.

I zaista, kada se pogledaju kapitalni izdaci prema korisnicima, vidimo da je Ministarstvu za zaštitu životne sredine predviđeno 180 miliona dinara u 2018, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 200 miliona dinara, Ministarstvu kulture i informisanja 182 miliona dinara (sve zajedno 562 miliona), a da je samo BIA dobila 271 milion dinara za kapitalne izdatke, a MUP 3,92 milijarde dinara.

No, ovo je daleko od „konačnog rezultata“: Ministarstvo odbrane će za mašine i opremu dobiti 13,2 milijarde dinara, a MUP još 5,1 milijardu, dok će za istu namenu pomenuto Ministarstvo prosvete dobiti 3,8 milijardi dinara. Važni su prioriteti.

I inače, Ministarstvo odbrane je među onim ministarstvima koja su najbolje prošla u ovoj podeli – budžet im je povećan za oko 20 odsto, na 70,5 milijardi, a unutar tog budžeta, budžetski fond za naoružanje i vojnu opremu je, prema podacima parlamentarne budžetske kancelarije (pbk.rs), uvećan za 840 odsto (8,4 puta) u odnosu na budžet za 2017. godinu. I budžet MUP a je sličan, 74,9 milijardi, što je uvećanje za 13,5 odsto.

Prema istim podacima, sasvim fino su prošli kabineti tri ministra bez portfelja (za demografiju i populacionu politiku, za regionalni razvoj i javna preduzeća i za inovacije i tehnološki razvoj) koji su – dakle, kabineti ministara, a ne njihova ministarstva – dobili 1,93 milijarde dinara ukupno, u suštini da diskreciono raspodeljuju ostalim nivoima vlasti, u skladu sa posebnim aktom Vlade. Fino je prošla i Kancelarija za Kosovo i Metohiju, kojoj je namenjeno skoro šest milijardi dinara, više nego nekim ministarstvima, kao i Bezbednosno-informativna agencija kojoj je namenjeno 5,3 milijarde dinara, i Republički zavod za statistiku kome je budžet uvećan budžet.

No, skoro sva nezavisna tela – poput institucija Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i Državne revizorske institucije – ne mogu da budu zadovoljni, s obzirom da su im smanjeni budžeti u odnosu na prethodnu godinu.

BOLJE, ALI NE MNOGO BOLJE: Sa druge strane, na računu finansiranja vidi se da je planirano znatno manje zaduživanje – sa 858,3 milijarde planirane za 2017. na 676,5 milijardi u 2018. godini. Izdaci za otplatu kredita su pali sa 771,6 milijardi na 647,3 milijarde, ali su garancije koje izdaje država Srbija uvećane – sa 24,9 na 58,6 milijardi dinara. Prema predlogu budžeta, Srbija će se uzajmiti za projektne i programske zajmove za 576,4 milijarde dinara (u odnosu na 359,4 milijarde 2017).

Prema rečima dr Gorana Radosavljevića, docenta na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), ove garancije ne moraju da budu loše jer je reč o investicionim projektima, ali jesu problematična zaduženja javnih preduzeća koja su u suštini gubitaši. Sa druge strane, pitanje je da li će se svi ti projekti i realizovati.

„Postoji taj čuveni gasovod na jugu Srbije, projekat Srbijagasa, koji se već deset godina provlači kroz budžet. Reč je o 20 miliona evra, za gasovod Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška-Novi Pazar-Tutin, što nikada nije realizovano, a svake godine se nalazi u budžetu. Ali je svakako paradoksalna situacija da država uzima dobit javnim preduzećima, a onda im daje garanciju za projekte i za investicije. Time se veštački pokazuje bolji rezultat države kroz malo veći prihod“, kaže Radosavljević.

Komentarišući budžet, on ističe da jesu planirani uvećani prihodi i kapitalne investicije, ali da se tu krije još toga: „Strukturno drugačije u ovom budžetu je otplata kamata, što je sniženo za 15 milijardi. U prethodnim godinama smo se zaduživali po nižim kamatama, što je objektivna okolnost na tržištu.

Prihodi su povećani, ali nisu svi uračunati. Na primer, dobit NIS a se nikad ne planira u budžetu, a uvek postoji. Rashodi za kapitalne investicije su značajno veći, bili su 95 milijardi ove godine, a planirani su skoro 130 za 2018, ali realizacija kapitalnih investicija ove godine, zaključno sa septembrom, bila je ispod 50 milijardi dinara. Dakle, realizacija će ove godine biti oko 70 odsto, ako i toliko.

Vi onda pogledate da je planirani budžetski deficit ove godine bio 30 milijardi, čujete ono što kažu da imamo bolje finansije, manji deficit od planiranog, pa onda vidite da samo u kapitalne rashode neće biti potrošeno planiranih 30 milijardi. I – eto, nema deficita. Tu već nestaje cela ta fama da je sve sada daleko, daleko bolje. Jeste, bolje je, svakako ne možemo da kažemo da je lošije, ali to nije neki fenomenalan pomak jer su uštede pravljene na mestima na kojima ne bi smelo da se štedi“, kaže Radosavljević.

I prof. Arsić kritikuje praksu uzimanja dobiti iz javnih preduzeća – planirano je da država u 2018. godini uzme novih 15,5 milijardi dinara, kao i u 2017. „Sa stanovišta ukupnih investicija u privredi, nije dobro što se i sledeće godine računa uzimanje profita od javnih preduzeća. To su sredstva koja bi trebalo da budu upotrebljena za investicije, a ona se uzimaju u budžet, a više od 90 odsto budžeta ide u tekuću potrošnju. Kad se to suoči sa time da postoje nesporne velike potrebe za investiranjem u energetici, telekomunikacijama, u svim oblastima gde rade javna preduzeća, uzimanje sredstava od njih je potpuno neopravdano i sa fiskalnog stanovišta, ali i sa stanovišta povećanja investicije i rasta. Nastavak takve politike je loš“, kaže Arsić.

RAČUNI ZA NAPLATU: Ima još zanimljivosti i kurioziteta u predlogu budžeta za 2018. godinu. Tako, vidimo da su za izgradnju autoputa E-75 i E-80 (Koridor 10) planirani izdaci od po nekoliko milijardi dinara i u 2018. i u 2019. godini, kao i da je potrebno 40 miliona evra dodatnog finansiranja za „Projekat Autoput Koridor 10“, a onda se setimo izjave ministarke Mihajlović, kojoj je upravo taj Koridor „u opisu radnog mesta“, a koja je u septembru rekla „da je za nju Koridor 10 završen“.

Takođe, vidimo da u 2018. na naplatu stižu desetine miliona evra raznim preduzećima za koje je pitanje kako će da ih vraćaju. Na primer, Er Srbiji na naplatu stiže skoro osam miliona evra, a u 2016. su imali profit manji od 900 hiljada evra, sa sve subvencijom države od 40 miliona evra.

RTB u Bor, koji je 2016. godine imao poslovni gubitak od tri milijarde a neto gubitak od 5,25 milijardi dinara, stižu na naplatu 19,3 miliona dolara i 10,5 miliona evra. Ili Srbijagasu, koji je imao neto dobit u 2016. od oko 14 miliona evra, stižu na naplatu 61,2 miliona evra i 42,4 miliona dolara. Nešto više od 31 milion evra stiže na naplatu i Fijatu.

Budžetom su predviđene i subvencije od 11,9 milijardi dinara, nazvane „ulaganjima od posebnog značaja“. Pa tako kad zavirimo koje firme dobijaju ova ulaganja, nalazimo na imena poput Teklasa, Mei Ta, Falke, Lear, NCR – sve fabrike za koje se Vučić hvali kako ih je on lično otvorio, svaki put propustivši da pomene da za ta otvaranja, debelo korišćena za političku promociju, troši pare građana.

Od neobičnijih stvari ističemo poređenje da je za nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“ namenjeno 78,5 miliona, a da je za funkcionisanje Saveta za borbu protiv korupcije namenjeno nešto više od 21 miliona dinara.

Još je blesaviji odeljak Uprave za brzi odgovor pri Ministarstvu privrede, koja ima godišnji budžet od 10.000 dinara, ili manje od 85 evra po aktuelnom kursu – po hiljadu dinara za plate zaposlenih, troškove putovanja, usluge po ugovoru, mašine i opremu…

Do sledeće godine.