Veći broj izbornih lista u demokratskim zemljama predstavlja prisustvo političkog pluralizma. U Srbiji one predstavljaju još jedan vid izigravanja izbornih pravila, manipulacije biračima i obesmišljavanja izbornog procesa
Pored partija koje se bore za podršku birača, na parlamentarnim izborima 25. oktobra učestvuju i liste za koje postoje osnovane sumnje da ne predstavljaju samostalne političke aktere, već da služe interesima drugih partija. Takve liste – u javnosti poznate kao fantomske – mogu da utiču na izborni proces i bez značajne podrške birača. Njihovo prisustvo otvara pitanje granice između političkog pluralizma i zloupotrebe izbornih pravila.
ŠTA SU
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević za “Vreme” objašnjava da se u političkoj teoriji se za lažne izborne (fantomske) liste koristi termin satelitske.
“To su formalno samostalni politički akteri, liste koje nastupaju na izborima, ali su pod kontrolom druge partije, najčešće vladajuće. One se osnivaju najčešće, ili gotovo uvek, u nedemokratskim režimima”, kaže Vučićević.
Politikolog Viktor Stamenković dodaje da se satelitske liste pojavljuju u neposrednom periodu pre izbora, odnosno da nemaju političku aktivnost između izbornih ciklusa, niti ozbiljnu predizbornu kampanju.
Postoji nekoliko tipova satelitskih lista u zavisnosti od njihovih namena, pre svega spojler i klon liste. Kako Vučićević objašnjava, namena spojler liste je odvlačenje dela glasova od relevantnih izbornih lista, dok liste klonovi preuzimaju nazive i simbole partija koje već postoje kako bi birači bili dovedeni u zabludu.
Prisutnost satelitskih lista u srpskom političkom sistemu dokazuje, recimo, klon lista Grupa građana Mladi za Kulu, koja se pojavila na lokalnim izborima u Kuli održanim u martu 2026. godine. Ova lista je preuzela naziv koji su koristili kulski studenti, zbog čega su oni bili prinuđeni da promene ime svoje liste u Glas mladih opštine Kula.
KAKO PREPOZNATI LAŽNU LISTU
Satelitske liste odaju svoj karakter na nekoliko načina tokom izbornog procesa. Prvi je, kako kažu naši sagovornici, način skupljanja potpisa – proces koji je olakšan time što je poslednjim izmenama izbornih zakona biračima dozvoljeno da potpišu podršku za više lista. Pored ovoga, Stamenković navodi da ovakve liste često nemaju ni kampanje kojima informišu građane o svom postojanju. “Pojedine liste gotovo da nemaju vidljive aktivnosti prikupljanja potpisa, da bi se potom ispostavilo da su bez većih problema prikupile dovoljan broj potpisa”, objašnjava Stamenković.
Sagovornici su saglasni da se potvrde o tome da su ove liste lažne dobija nakon izbora – kada stignu rezultati, vidi se da su one sakupile manji broj glasova nego što je bilo potrebno potpisa za predaju lista. Stamenković naglašava kako je češća pojava da su fantomske liste manjinske, zbog toga što je za kandidaturu manjinske liste neophodno 5000 potpisa, za razliku od redovnih lista za koje je potrebno prikupiti 10.000.
NAMENA
Ove liste imaju značajnu ulogu u izbornim organima i to je, kako Stamenković kaže, njihova najvažnija namena.
“Svaka proglašena izborna lista ima pravo da predloži predstavnike u prošireni sastav organa za sprovođenje izbora. To znači da politički akter koji uspe da obezbedi učešće nekoliko formalno nezavisnih, a neformalno povezanih lista, može višestruko da uveća broj svojih predstavnika u izbornim organima”, objašnjava Stamenković. Na taj način povećava se uticaj na rad biračkih odbora, kontrolu i brojanje glasova.
Pored toga, profesor Vučićević naznačava da ovakve liste pokušavaju da fragmentišu opoziciono biračko telo nuđenjem alternativa, poput određenih politika.
“Na primer, postoje antirežimski birači koji ne žele da glasaju za Srpsku naprednu stranku, ali su proruski orijentisani i onda im se na izborima pojavi ruska stranka za koju glasaju, jer, u suštini, ona ne predstavlja interese ruske nacionalne manjine”, objašnjava Vučićević.
U isto vreme, formiranjem ovih lista vlast pokušava da stvori sliku političkog pluralizma – na predstojećim parlamentarnim izborima učestvuje 18 lista, od kojih se nekoliko mogu svrstati u fantomske. Važan aspekt korišćenja fantomskih lista je i mogućnost obezbeđivanja “rezervnih mandata” za formiranje vlasti, navodi Stamenković. Za to su posebno zanimljive manjinske liste koje ostanu ispod izbornog cenzusa od tri odsto a čiji se broj glasova uvećava za 35 odsto primenom takozvanog prirodnog praga prilikom raspodele mandata. Taj mehanizam korišćenja ovih lista najbolje se video na lokalnim izborima u junu 2024. godine, kada je u Nišu manjinska Ruska stranka pomogla SNS-u da formira vlast, podseća Stamenković.
“U Nišu je 2024. koalicija oko SNS-a osvojila 30 od ukupno 61 odborničkog mandata, dakle, jedan manje od većine. Taj jedan mandat obezbedila im je Ruska stranka čiji je odbornik podržao formiranje vlasti s naprednjacima”, podseća Stamenković i dodaje da je time pokazano kako fantomska lista ne mora da osvoji veliki broj glasova da bi ispunila svoju namenu. “Nekada je njen zadatak da obezbedi dodatne ljude u biračkim odborima, nekada da odvuče nekoliko hiljada glasova, a nekada da osvoji baš onaj jedan mandat koji nedostaje za formiranje vlasti”, kaže on.
ISKUSTVA SA PRETHODNIH IZBORA
Dušan Vučićević naglašava da se kao fantomska lista mogu okarakterisati lista Liberalno zelene stranke Srbije (LZS) čiji je nosilac liste, doktor Dejan Žujović, na parlamentarnim izborima 2022. i 2023. podržavao koalicije u kojima je učestvovala Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića. LZS je na lokalnim izborima u martu 2026. nastupala u sedam od deset opština. Tada je ostala daleko ispod cenzusa, a na predstojećim izborima će imati svega 45 kandidata, dok je RIK-u predala 10.580 potpisa za kandidaturu.
Pored LZS-a, Vučićević kaže da se i lista pokreta “Ćale, ovo je za tebe” može okarakterisati kao fantomska. Lider ove liste je Petar Đurić, koji je postao javno prepoznatljiv tokom protesta u toku pandemije virusa korona, kada je u kameru televizije N1 izgovorio: “Ćale, ovo je za tebe”. Đurićeva lista do sada je učestvovala na poslednja dva ciklusa beogradskih izbora, gde je u decembru 2023. osvojila 4385 glasova, dok je u junu 2024. dobila 5485. Tada je lista “Ćale, ovo je za tebe” optuživana da je falsifikovala potpise. Ovaj pokret na listi za narodne poslanike ima svega devet kandidata, dok je predao 10.007 potpisa.
Za obe pomenute liste Vučićević prognozira da neće dostići ni približan broj glasova u odnosu na broj potpisa koje su prikupile.
Vučićević izdvaja i nekoliko manjinskih lista za koje smatra da se mogu okarakterisati kao satelitske liste, pre svega liste ruske nacionalne manjine i koalicija “Snaga grčke i bošnjačke nacionalne manjine”. Za njih postoji osnovana sumnja da ne predstavljaju interese manjine koju navodno zastupaju (vidi antrfile).
SIMULACIJA POLITIČKOG PLURALIZMA
Veliki broj lista u demokratskim režimima predstavljao bi prisustvo političkog pluralizma. Kako bi rekao kineski diktator Mao Cedung, “neka cveta hiljadu cvetova”. Ipak, u Srbiji one predstavljaju izigravanje izbornih pravila. Vučićević ističe da su one izraz nedemokratskog karaktera i društva i izbora u Srbiji.
“Na ove liste gledam kao odraz nedemokratskog karaktera i društva i izbora koji postoje u Srbiji, jer u praksi one nemaju nikakve veze s političkim pluralizmom, nego predstavljaju zloupotrebu izbornih pravila, kako bi se obezbedila pobeda režimske i autoritarne partije”, objašnjava profesor FPN-a.
Sličnog stanovišta je i politikolog Viktor Stamenković, koji je saglasan da je reč o izigravanju izbornih pravila i dodaje da pluralizam ne podrazumeva postojanje velikog broja izbornih lista.
“Pojavu fantomskih lista ne bih posmatrao kao izraz političkog pluralizma, već kao njegovu moguću zloupotrebu. Pluralizam ne podrazumeva samo veliki broj izbornih lista, već postojanje stvarnih, samostalnih političkih alternativa. Ukoliko iza većeg broja formalno različitih lista stoji jedan politički centar, onda ne govorimo o širenju političke ponude, nego o njenoj kontrolisanoj fragmentaciji”, zaključuje Stamenković.
Rusi koji žive u Srbiji moći će da glasaju za dve ruske liste. U prošlom sazivu parlamenta Ruska stranka imala je poslanika – Slobodana Nikolića, koji je i sada nosilac liste sa svega 25 kandidata. Ova stranka, kako smo već napisali, donela je većinu SNS-u u Nišu, a Stamenković navodi da je od 5101 potpisa podrške, četvrtinu prikupila u Kraljevu i Čačku, koji nisu poznati kao mesta sa ruskom populacijom.
Druga lista ruske nacionalne manjine je Stranka rusko-srpskog jedinstva, koja ima svega 15 kandidata, predala je 5778 potpisa, a osnovana je neposredno pred raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u septembru.
Koalicija “Snaga” (na slici), koju čine grčke i bošnjačke nacionalne manjine, predala je izbornu listu sa 22 kandidata, a za njen nastup prikupljeno je 5069 potpisa. Partija grčke nacionalne manjine, Građanska stranka Grka Srbije, osnovana je 2016. godine, dok je bošnjačka partija Stranka budućnost i razvoja ona koju predvodi Ferid Bulić, bivši član Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića. Ova koalicija nastupila je na beogradskim izborima 2024. kada je osvojila 2311 glasova.
Kako su predmeti sklanjani od kontrole, istrage usmeravane prema građanima koji su tražili zaštitu, a tužioci ostajali bez odgovora policije? Branko Stamenković govori o nalazima komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, odgovornosti svojih kolega i tome šta je potrebno da institucije ponovo rade po zakonu
Ko sada odlučuje o Vladi i programu, plenumi ili poslanici? O tome u Studentskom pokretu i među ljudima sa liste postoje različita viđenja, ali se traži srednje rešenje, saznaje “Vreme”. Kako god bilo, program na preko hiljadu stranica već postoji
Odlazeća vlast se prema državi ponaša kao prema stanu iz kog se iseljava posle izgubljenog spora. I sve vreme glasno viče da joj komšije ruše zgradu
“Osnovni prioritet nove vlade treba da bude očuvanje zaposlenosti i rast standarda stanovništva. I to uopšte neće biti lako ostvarivo jer ćemo imati pad zaposlenosti u klijentelističkim firmama koje su sarađivale sa bivšim režimom. Neke će se zatvoriti, ali je tu važno što će mnogi ljudi ostati bez posla. U slučaju velikih privatnih preduzeća koja imaju teškoća, vlada treba da se anagažuje da te firme preuzmu bolji vlasnici kako bi se sačuvale hiljade radnih mesta. Taj slučaj ćemo imati već sa firmama Davora Macure, među kojima je i ‘Idea’”
Koliko novca iz Plana rasta je za nas nepovratno izgubljeno, koliko je zaleđeno i koliko nas još čeka? Šta Srbija treba da uradi da bi ta evropska sredstva dobila i šta od toga imaju građani? Smeši li se novo poglavlje u odnosima Brisel–Beograd
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
