Neiskorišćeni potencijal

Od 15. do 17. oktobra u Subotici je održan peti po redu poljoprivredni forum „Hrana za Evropu“. Ovogodišnji Forum, čiji je slogan bio „Agroprivreda Srbije u pretpristupnom periodu“, organizovali su Ekonomski institut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije. Posetioci su mogli da slušaju razmišljanja učesnika o ukupno sedam tema koje su bile podeljene na sedam panela, održanih u petak i subotu, a širok spektar učesnika na Forumu bio je sastavljen od raznih članova upravnih i nadzornih odbora, direktora i menadžera poljoprivrednih i prehrambenih kompanija. Prisutni su bili i individualni poljoprivredni proizvođači, predstavnici države, stručna javnost, kao i zaposleni u finansijskom sektoru – bankama i osiguranjima.

Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta, jednog od organizatora Foruma, izjavio je da peti Forum ima isti naziv kao i prvi, sa željom da se ukaže da agroprivreda Srbije još nije tržišno emancipovana: „Agroprivreda je decenijama najveći neiskorišćeni potencijal naše privrede, iako ima stratešku ulogu za ekonomski suverenitet Srbije. Neophodni su znatno operativnija strategija, sveobuhvatne strukturne promene, razvoj različitih modela udruživanja i investicije u tehnološki razvoj i infrastrukturu kako bismo mogli da poboljšamo konkurentnost srpske agroprivrede“, rekao je Šagovnović.

Nikola Vujačić, direktor operacija Victorija Groupa, učestvovao je na panelu pod nazivom „Efekti privatizacije i privatnih investicija u agroprivredi Srbije“, naglasivši pritom da je privatizacija Sojaproteina jedna od najboljih privatizacija u srpskoj privredi. „Od fabrike koja je imala krajnje skroman obim prerade zrna uz proizvodnju mahom sojine sačme, danas naša sojara preradi 250.000 tona soje, pri čemu u strukturi proizvodnje 70 odsto čine proizvodi dodate vrednosti visokog stepena tehnološke obrade. Više od 70 odsto prodaje predstavlja izvoz, najvećim delom u zemlje Evropske unije, ali smo prisutni i šire na svetskom tržištu, od Južne Koreje do Čilea“, rekao je Vujačić.

On se osvrnuo i na privatizaciju Victoriaoila: „Fabriku Victoriaoil smo kupili u neoperativnom stanju sa nekoliko zaposlenih, a stigli do situacije u kojoj preradimo 350.000 tona uljarica, dok polovinu prodaje plasiramo u izvoz. Veliki je izazov biti konkurentan na globalnom tržištu, naročito u zemljama gde su subvencije u poljoprivredi velike, za razliku od Srbije gde se suočavamo sa većom cenom koštanja usled nedostatka subvencija za domaće farmere. Uspeh postižemo stalnim ulaganjima u konkurentnost. U poslednjih deset godina smo realizovali zaista ogromne investicije, preko 200 miliona evra, i zahvaljujući tome se danas u našim postrojenjima nalaze najsavremenije tehnologije na svetskom nivou“, zaključio je Vujačić.

Na panelu „Ekspanzija trgovinskih lanaca u Srbiji“ čula su se mišljenja da tzv. supermarket revolucija u Srbiji nije nikome donela koristi, osim pojedincima koji su obezbedili monopolske pozicije. Pomenuta je činjenica da su od 2000. do 2012. znatno porasle maloprodajne cene – na primer, pasulja za 106, a mleka za 119 odsto. Jedan od zaključaka bio je i da u maloprodaji ne postoji zdrava konkurencija, što dovodi do postojećih cenovnih politika.

Miloš Milovanović, internacionalni konsultant UN FAO i koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji, bio je jedan od učesnika poslednjeg, sedmog panela pod nazivom „Finansiranje i osiguranje u poljoprivredi“. Govoreći o forumu „Hrana za Evropu“, Milovanović je istakao da ovaj forum već tradicionalno predstavlja platformu dijaloga privatnog i javnog sektora u oblasti agrobiznisa. „Aktuelni trenutak domaće agroprivrede nameće potrebu donošenja dugoročnih sistemskih rešenja koja mogu biti kreirana i uspešno implementirana jedino na osnovu prethodnog sveobuhvatnog dijaloga svih relevantnih činilaca agrobiznisa zemlje iz oba sektora. Neka od rešenja koja su u Srbiji ustanovili FAO i EBRD, u saradnji sa nadležnim državnim organima, prvi put su prezentovana upravo na ovom forumu, poput Zakona o predžetvenom finansiranju poljoprivrede koji je nedavno stupio na snagu. Ovaj zakon sistemski uređuje oblast finansiranja poljoprivrede na bazi budućeg roda a težište finansiranja prebacuje sa javnih tj. budžetskih na privatne izvore finansiranja“, rekao je Milovanović.