Nedelja

Novokomponovana tradicija

Božićne lomače, vatrometi i rafali

Uzalud su i početkom ove godine pojedini čelnici Srpske pravoslavne crkve i profesori sa Bogoslovskog fakulteta pozivali vernike da se na Badnji dan i Božić uzdrže od šenlučenja, piromanije i pijanstva, jer crkveni kanoni nalažu, a i narodni običaji podrazumevaju posve drugačiju proslavu Hristovog rođenja. Apeli ne samo da nisu umanjili buku i bes onih koji poslednjih decenija obeležavaju “najradosniji hrišćanski praznik”, naprotiv, čini se da su se novokomponovani pravoslavci još više raspištoljili i pomamili u svom viđenju očuvanja tradicije i vere, a u tome su zdušno i bez ikakvog zazora učestvovali i mnogi lokalni sveštenici.

U velikom broju crkvenih porti i na trgovima, paljenje badnjaka (grane ili grančice hrasta) pretvoreno je u nekakav piromanski obred uz ogromnu lomaču. I ove godine sve je zasenila, bolje rečeno – nadimila, lomača od 40 kubnih metara drva u centru Klise, predgrađa Novog Sada. Organizatori kažu da taj običaj u ovom mestu praktikuju duže od 20 godina kako bi okupili celo naselje u slavu rođenja Hristovog, a ističu i da su kupili 60 kubika drva koje su podelili najsiromašnijim porodicama. S druge strane, iz lokalnog pokreta Bravo zahtevali su od vlasti da spreči paljenje lomača i pucnjavu i pozvali sve koji praznuju da to čine u “najboljem duhu svoje tradicije – u miru, saosećanju i darivanju”.

Ali, vidimo da mnogi nisu poslušali ni samu Crkvu, a još manje građanske aktiviste. Bilo je još više lomača, vatrometa i druge pirotehnike, a neretko se i pucalo iz vatrenog oružja. U vazduh, na sreću.

Ofarbani kupači i razređivač

Niški bazen, plava voda

Korisnicima usluga zatvorenog bazena niškog Sportskog centra “Čair” bilo je nelagodno prošlog četvrtka nakon što su izašli iz vode, jer im je koža poplavila, ali ne od hladnoće, već od masne farbe. Ubrzo su dobili objašnjenje od zaposlenih da je bazen tokom praznika saniran i očigledno se plava farba nije osušila, a kao rešenje ponudili su im – razređivač.

“Moje dete je plakalo jer se ofarbalo, a onda i zbog toga što ga je pekao razređivač za skidanje boje. Kupaća oprema mi je upropašćena jer je boja jaka i masna”, posvedočio je za dnevnik “Danas” jedan od korisnika usluga SC “Čair”, i dodao da im je u znak izvinjenja ponuđeno besplatno kupanje.

Direktorka Branka Aranđelović nije bila upoznata sa incidentom, dok je upravnik bazena Petar Petrović objasnio da je tokom praznika “rađeno par poduhvata na rekreacionom bazenu”, da ne mogu sa sigurnošću da kažu odakle se boja stvorila, “ali je bazen istog trenutka zatvoren”. Naglasio je da se samo jedan kupač požalio i da je sam tražio razređivač i krpu.

S druge strane, nekoliko Nišlija koju su bili tog dana na bazenu kategorički tvrde za “Danas” da im je čovek koji se predstavio kao upravnik dao razređivač.

Da poplaviš od muke.

Akcija na Krčedinskoj adi

Spasavanje goveda i konja

Većina krava koje su danima bile zarobljene na Krčedinskoj adi u utorak su evakuisane skelom Javnog preduzeća “Vojvodinašume”, a kada ovaj broj našeg nedeljnika izađe iz štampe trebalo bi da su i preostala goveda i nekoliko desetina konja izvučeni sa potopljene ade.

Krajem prošle nedelje vlasnik krda goveda i konja, Milenko Plavšić iz Kovilja, zatražio je preko društvenih mreža pomoć, jer su životinje ostale zarobljene na Krčedinskoj adi zbog visokog vodostaja Dunava, izmučene i bez ispaše. Reagovali su prvo meštani Krčedina, potom su pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a preuzeli brigu o ishrani životinja, priskočila je u pomoć i Vojska Srbije, da bi predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u ponedeljak naložio “Vojvodinašumama” da angažuju skelu za spasavanje skoro 200 goveda i konja.

“Nije trebalo da dođe do ovoga uopšte. Nije bi vreme ni mesto da se priča o tome zašto mi nismo izneli stoku ranije. Kada se zbrinu životinje, biće svi obavešteni zbog koga i čega se ovo dogodilo”, izjavio je Plavšić za naš portal. Apelovao je, kaže, na nadležne, ali nije bio odgovora, i dodao da su njemu i drugim stočarima koji koriste Krčedinsku adu za ispašu pretili “neki lokalni moćnici koje podržavaju Marijan Rističević i ekipa”. A za TV “Novu S” je izjavio da je pomenuti narodni poslanik Srpske napredne stranke zakupio Krčedinsku adu. Rističević je za portal “Nova.rs” demantovao da ima veze sa slučajem i najavio tužbu.

Plavšić uzgaja podolska goveda, staru istočnoevropsku rasu, danas retku kod nas, prepoznatljivu po velikim rogovima i crnom repu. U njegovom vlasništvu je pašnjak na Krčedinskoj adi, a problemi sa dovoženjem i odvoženjem stoke na ispašu kreću od pre nekoliko godina kada je, kako tvrdi Plavšić, Marjan Rističević zakupio od države deo jednog od najvećih dunavskih ostrva.

Sudar Zvezde i Partizana

Veliki derbi i večita mržnja

Crvena zvezda je kao domaćin ubedljivo pobedila Partizan u Evroligi prošlog četvrtka (88:72) i pošto je dva dana ranije slavila na gostovanju u Istanbulu, savladan je Fenerbahče sa rezultatom (85:76), donekle je popravila šanse da do kraja regularnog dela dođe makar do 10. mesta na tabeli i plasmana u završnicu takmičenja. S druge strane, Partizan, i pored razočaravajućeg poraza, i dalje pretenduje da se plasira među prvih šest ekipa i obezbedi direktan prolaz u četvrtfinale.

No, kao i nakon skoro svakog velikog derbija beogradskih timova, rezultat i, ovoga puta, sjajnu igru “crveno-belih” u drugi plan su gurnuli događaji van terena, odnosno, mržnja koja se sa prepunih tribina beogradske Arene izlila na gostujuću ekipu. Najviše na meti “navijača” Zvezde bio je trener “crno-belih” Željko Obradović, koji je horski vređan i ponižavan, a ružnih reči nisu bili pošteđeni ni igrači.

Ništa bolje nije ni kada je Partizan domaćin svom večitom rivalu, a tada je oštrica mržnje sa tribina uperena ka predsedniku Crvene zvezde Nebojši Čoviću. Iz godine u godinu omraza i nerazumevanje između navijača, a i uprava dva kluba, sve je veća i čini se da u doglednoj budućnosti može biti samo gore.

In memoriam: Franc Bekenbauer (1945–2024)

Prvi fudbalski car

Jedan od najvećih i najtrofejnijih fudbalera svih vremena, prvi moderni libero, gospodin u kopačkama, ikona nemačkog fudbala i fudbalski car – Franc Bekenbauer preminuo je u ponedeljak u 79. godini, nakon duže bolesti. Fudbalski svet mu odaje počast, posebno u Nemačkoj, koju je zadužio kao igrač, trener i fudbalski funkcioner.

Rođen je neposredno nakon Drugog svetskog rata u Minhenu, gde je u lokalnom istoimenom klubu započeo karijeru. Sa 15 godina prelazi u komšijski Bajern, koji je tada bio drugoligaški klub, i njemu će provesti narednih 18 godina, i od polovine šezdesetih do polovine sedamdesetih godina prošlog veka osvojiti sve što se može osvojiti na klupskoj sceni, a istovremeno i u dresu reprezentacije Nemačke.

Sa Bajernom je osvojio četiri titule državnog prvaka i četiri nacionalna kupa, a i četiri puta je proglašen za najboljeg igrača Nemačke. Na kraju igračke karijere bio je šampion Bundeslige i u dresu Hamburgera (1982). Od 1976. do 1980. godine igrao je u Njujork kosmosu i okitio se sa tri titule šampiona Sjedinjenih Američkih Država. Sa Bajernom je osvojio i tri titule evropskog prvaka, jedan Kup pobednika kupova i jedan Interkontinentalni kup, a dva puta je proglašen za najboljeg igrača sveta i jedini je odbrambeni igrač koji je poneo dve Zlatne lopte.

Fudbalski svet je za njega čuo 1966. godine, kada je kao dvadesetogodišnjak sa reprezentacijom Nemačke na Svetskom prvenstvu u Engleskoj došao do finala i bio proglašen za najboljeg mladog igrača. Potom je kao kapiten predvodio Nemce do evropske titule 1972. godine i svetske dve godine kasnije.

Bio je prvi fudbalski libero u pravom smislu te reči: iz odbrane je iznosio loptu u napad, organizovao igru, proigrao napadače i često postizao golove. Držao se pravo i uzdignute glave, delovao elegantno i gospodski, i s pravom je zaslužio da ga prozovu fudbalskim Kajzerom (carem). Za njegov fudbalski uspon i inovativnu ulogu na terenu zaslužan je jedan Jugosloven – Zlatko Čik Čajkovski, koji je kao trener najzaslužniji i za stvaranje moćnog Bajerna sredinom šezdesetih.

I kao trener Bekenbauer je ostavio veliki trag i okitio se titulama: sa reprezentacijom je 1986. godine na Mundijalu u Meksiku bio drugi, da bi četiri godine kasnije u Italiji vodio Nemačku do titule i tako je, uz Brazilca Marija Zagala i Francuza Didijea Dešana, jedini došao do svetskog trona i kao igrač i kao selektor. U svom Bajernu je u dva navrata sedao na klupu i upisao je jednu šampionsku titulu u Nemačkoj i osvojen Kup UEFA. U Bajernu je deceniju i po bio i predsednik kluba (1994-2009) i u tom periodu Bavarci su osvojili devet titula prvaka Nemačke, šest nacionalnih kupova i jednu titulu šampiona Evrope. Kao funkcioner Fudbalskog saveza Nemačke obezbedio je domaćinstvo Mundijala 2006. godine i bio na čelu organizacije šampionata. Kasnije su se pojavile optužbe da je učestvovao u potplaćivanju delegata FIFE pred odluku o dodeli domaćinstva i to mu je donekle pokvarilo reputaciju, ali ipak je za većinu Nemaca i fudbalskih poklonika širom planete ostao fudbalski car – čovek koji je oplemenio i unapredio najpopularniju igru i ostavio neizbrisiv trag.